Народна скупштина

ОТг АНА 186

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ ОАЗИВ аА 1893 ГОДИНУ

ђује. Ео се може за то аривити?! Тужба каже да је то могло бити и раније. Па да доиустимо, да је и могло бити време краће п запитајио се, може ли до пае бити кривице, гаго иисмо уцотребили краће треме. Да ли Је могло битп краКе п да ли је требало да буде дуже или краће, то у Усгаву пије казано. Устав одређује само крајњн рои до кога мора да буде одлагагт.е и сазив нове Скуппггине, ну оставља Круни и влади да одредп сам дан тог одлагања и сазнва Ја, иоји сам имао част да рувујем државиим пословима у оио време,'мислио сам, не само мислио сам, већ уверен сам био оида н сада тврдо, да сам потпуао одговорио чл. 54 Устава, кад сам се само држао крајпег рока , кад ннсам ирешао тај крајњн рок за одлагање и сазивање Скушптнне. Кад .је у оно време монн била поверена управа државипх послова, закоиом и уетавом мени је остављено да у споразуму са представпицима крупе, ценим: докле Скупштину треба да одложимо, када нову да сазовемо. Мп смо то морали да ценимо, моглн смо у томе да се одредимо само ириродом нослова и савесним мпшљеп,ем о нзвршењу велике дужности као пгто је управа са једно.м државом у ошнте, а још више према велпким иотребама п задацима Србије. Мн смо дошли на управу земаљску 9 августа 1892. Ми нисмо дошли, као што се у тужби помнн.е на пеколико места, с намером да газимо Устав и законе; мп смо дошли с једнпм нашим програмом, ко.ји смо потписалп и којп смо хтели и да извршимо у пнтересу отаџбине. За, извршење тога нрограма требало нам је времена требало је проучавања разних питања. За то смо моралн употребити дужн рок за одлагање и сазнв Скупштнне, те да бпемо с предлозима, у духу нагаег програма, могли изићп озбнљио нред Народно Представннштво. Да смо мн другачн.је мислили с тим нашпм програмом; да нисмо дошлп на владу с уверењел, да долазак на владу не сме и не треба да буде друкчији, већ само часна и корисна служба отаџбнне; да смо мисли.ш оппм нашим програмом само да кога варамо, — мп бисмо могли сазвати Скупштину у најкраћем року и посвршаватп с њом најважпије послове, и тада вн не бисге имали разлога да нас корнтс, н не бисмо имали потребе да ми пред вама одговарамо, што нисмо Скупштину брже сазвалн. Ну ми смо мислили, да савеено пашу реч откунпмо; хтсли смо својом елужбом да ее одужимо земљи, која нас је одгајила п многе од нас п пшоловала па странп о своме трошку. За то пам је требало времена да се спремимо; за то смо Скупштину сазвали доцније. У осталом, било да емо моглн сазвати Скупштину пре или да нисмо могли то урадити, на свакп пачин овде је меродавна та околност, што ми нисмо нрешли рокове, који су Уставом ооређени за такве елучајеве. И ја не знам, кад смо ее држали тпх уставннх рокова, од куд може ту бити какве одговорности, вад Устав даје изрично право министарству и.ш управо Круни, да се нослужи једним или друшм роком ? И краћи, и дужи рок ту је уставан, кад је био у границама Устава. Дакле на сваки начин ту не може бпти никакве одговорности кад писмо прешли крајње рокове за сазив Скупштине. Ееенција целе ове прве тачке оптужбе је у томе: да лн је Скупштина могла да се одложи; да ли је могла да се сазове у року, који смо одредилп; када смо је сазвали; и да лп се морала да се сазове онда, како се у тужби каже. А пошто је есенција ове нрве тачке у томе, ја мислим да ни један неиристрастан човек, после овог мог говора неће моћи казатп да се нисмо држали Устава и закона, кад смо у уставном року одложили Скупштнну н сазвали је па време у уставиом року. Ја мислим, да после овога мога одговора немам више нотребе да одговарам на ову тачку. За то да иређем на другу тачку оптужбе. Друга тачка тужи нас, што Влада ннје ренадпла на време нов нзбор на место Атанасија Вучковића, бпвшег квалифнкованог посланика. У тужби се каже, да је Атанасије Вучковнћ умро 28 августа 1892 и да је влада требала да одреди избор за месец дана од смрти иок ЂучковиКа. У тужбн се истина не каже пзрпком то, да се рок рачуна месец дана од смрти. Ну но рачуну, који она прави излази то. У тужби се вели,

да је требало нов избор наредити 29 септембра. По том рачуну, који тужба прави, излази, као што рекох да је тужба тога мишљења. као да се избор могао извршпти за месец дана по смрти пок. послапика. Кад је узела ту поставку тужба, онда нзводи свој закључак да смо одговорни, што није урађено онако, вако тужба представља. Ну ја ћу вам одмах доказати, да је та иоставка иогрешна и нрема томе да је иогрешно заснована оптужба против нас, као да смо новредили члан 93 и 101 Устава, што нисмо тај избор наредили за месец дана од смрти Атанасија Вучковића. Онај рок од месец дапа не рачуна се од дана кад је иосланик умро; он се рачуна од дана кад је иосланичко место „упражњено", као што вели наш Устав и закони. А ко „уиражњава" носланичко место? Да ли то „упражњава" мпиистар, кад је случај да је посланик умр'о, или то упражњава сама Народпа Скушптина? Господо! Не принадам оним људима, који мисле да о праву и правним одпосима ваља судити онако, како је кад нама згодно. На против ја сам вазда био уверен, а и данас сам тога мишљења, да оно што је право, што је по закону у .једној нрилИци, право је и законо увек. Не мислим да је допуштено у опозицији сматрати једно за право и законито, а противно мислити на влади. Код вас као да није тако; бар 110 тужби изгледа да се хоће противно. Да разгледамо ко гренш у овом пнтању. Да најпре разложимо од када се рачуна да је послаиичко место уиражњено; да ли од дана решења скуиштинског или од дана смрти посланика. Поеле ћу да вам покажем, како сте и ви у једној сличној прплици радили, противно овоме што тужба преставља. Суверенитет права Скушптнне захтева, да свакад сама Скуиштина реши, да лп је које посланпчко иесто унражњено или није. А кад тужбом то право хоћете да дате мииисгру, једној политичкој лпчностн, онда будите уверенп, да онај, који то хоће, копа гроб уставности. И сам паш нословник скупштинеки каже, да миннстар као политичка личност нема права да огласи да ли је које посланичко место упражхбено или није, већ да је то право Скупштине. Дакле, сам пословник скупштински, аи сам Устав имајујасне одредбе о случају као што је овде смрт поеланика Атанасија Вучковића. Та оба основна закона веле, да Скупгатина има да одлучи, да ли је посланичко место упражњено, па тек кад Скупштина позове министра унутрагањих дела да нареди избор, овај то извршује по закоиу. Пословнпк скушптински и Устав тако изреком одређују, да ће Скупгатина решавати о попуњењу места за то, што на случај смрги посланика, као и других упражњења места, пма разних начина за го попуњење. Тада су две могућности попуњења места кад посланик умре. И по Уставу и по пословнику и ио пзборнои закону зна ее, да се може десиги да је смрћу иосланика исцриљена лиега пли да није исцрпљена. За то кад умре који од посланика треба на првом месту да се зна, да ли је његова листа исцрпљена или није. Ако листа није испрпљепа и нема новог избора, и тек ако је псцрпљена, настаје иотреба новог избора. А по томе да ли ће бити новпх пзборд или ће се на место умрлог посланика да нозове из његове листе онај, који за њим иде, то тек треба да се оцени и одлучи. Ево шта о томе говори закоп: На место поеланика, чијп је избор уннштен, Народиа Скуиштина одлучиће, да се из дотнчне кандпдагске лпсте, ако она нпје исцриљена, позове за посланива првн но реду капдпдат; а ако је је исцриљена, да се преко мннисгра унутр. дела иареди иов избор према чл. 101 Устава. Молим вас, ^,а нрименпмо ову законску одредбу на ова.ј случај смрти Вучковнћа. Извесно је, ако лисга Атанасија Вучковнћа није бнла исцрпљеиа, морала је његово место сама Скупштнна да попунн и то у току од 5 дана, као пгго даље ве.ш истп закон; тада се наређује нов избор. Сад кад то сгоји, питам вас, као што се овде случај десио да је Атанаспје Вучковнћ умро, кад Скунштина није била на окупу, јер је он умро 28 августа, а Скуиштина је имала да се састане тек 1 новембра, питам вас, дакле, од августа до новембра да