Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВИА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ ! ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕБУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТ^

БРОЈ 34

НЕДЕЉА 11 ЈУЛА 1893

ГОДМНА III

25 САСТАНАК 3 ј у л а 1893 у В е о г р а д у ИРЕДСЕДАВАО ПОТИРЕДСЕДНИК, Дим. Кати$ СЕКРЕТАР , Алекоа Ратарац (НАСТАВАК) (0 оитужби Авакумовић). У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕДИЧАНСТВА АДЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народној Краља Србије МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На основу чл. 71 Устава Земаљског Објавхљујемо: По што је Краљевскн Намесник, ганерал Коста. С. Протић, премпнуо 4 овог меседа нре подне у Брестовачко.ј Бањп. то ће од данас, на основу чл. 71 Устава, пуноважно отирављати државне послове Краљевски Намеснпци господа : Јован Ристић и генерал Јован Белп-Марковић, до првог састаик!! Народне Скупшгине, која бира трећег Намесника. 4 јуна 1892 год.

у Београду.

Председник министарског савета, министар иностраних дела и застуиник министра финансија, Ник. П. ПашиЋ с. р. Министар грађевина, П. Велимировић с. р. Министар унутрагињих дела,, Св. Милосављевић с. р. Министар војни, ђенерал~шта.бни пуковник, Д. Ђури+1 с. р. Мииистар иравде, М. Кр. Ђорђеви^ с. р. Министар иросвете и црквених иослова, Анд. Николић с. р. Министар Народне иривреде, И. М. Душманић с. р.

ЈОВ. РИСТИЋ с. р. Ј. ВЕЛИ-МАРКОВИ К с. р

Дакле, молим вас, кад су господа радикални министрп доиста потписали ту прокламадију, да ће два краљевска Намесника од смрти генерала Протића, трећег Намесника, иуноважно отправљати послове државне до првог састанка Народне Скупштине, која ће изабрати трећег Намесника, онда шта се може нама пребацивати, што смо ми са истим Намесницима такође пуноважно радили оно што су они доиста могли пуноважно радити по Уставу. Ако се хоће да мислп логички и нравнички, онда се не може друкше ни зампслити о овоме, већ тако као што је по Усгаву и законима; као што су радикални министри иремапотписали и као што ни Народна Скуипттина не може другачије да мисли у овако.ј нрилици, ако хоће да остане у гранипама Устава и закона. То вам је, господо, у главном доста, да иретходно докажем, да вас нотпуно уверим, да је сазив Скупштине 1 новембра и одлагање Скупштине било савршено по Уставу и само са двојицом Намесника. А кад то стоји, да су два Намесника радила по Уставу, пуноважно, онда отнада и све резоновање тужбе о некаквој дужности за сазив ванредне Скупштине за избор трећег Намесника. Радња наша са двојицом Намесника иуноважна је и на основу Устава п закона дакле у опште, иа п у томе. Оиа не само да није противна Уставу и закону већ на против нотпуно је коректна, потпуно одговара Уставу и закону. После те огппте напомене допустпте ми, да пређем на поједине тачке оатужбе, онако како су у тужби изнесеие. Тужба у главном иочиње тпме, што је сазив Скупштине првога новембра налагало „абнормалпо" стање, шго два Намесника због смрти трећег нису могла радити пуноважно. Тужба ту понавља своје резоповање о чл. 71-ом и тумачи тај члан онако као што рекох мало час. Она вели да се по Уставу није могла Скупштпна одложигп од страие два Намесника; у кратко говори оно што је било у првоме одељку. Ја држим да није потребно да вас морим понављањем истога, што сам мало час казао; држим да сам вас доиста убедио, да у томе нема апсолутно никакве повреде Устава или закона; За то мислим да иије потребно да улазим у појединости самог тог ночетка тужбе у овој првој тачци. Мени је доста да вас само замолим, да вашу пажњу обратите на тачпо разумевање чл. 71; при том да вис унутим да не заборавите на онај проглас два Намесника и преманотнис радикалне владе о томе. Наптло се тада да два Намесника могу да раде пуноважно; тако је по Уставу; и ми смо се држали одредбе Устава о томе; и кад то стоји, онда није тентко разумети, да ли је наша радња, што смо одлагали и распуштали Скупш гину била коректна или не. 0 томе не треба много да говорим. Устав, чл. 54 изриком каже јасно и одређено да Круиа може да одложи и растури Скупштнну, кад она нађе потребу за то. Одлагање и распуст било је потпуно у роковима оним, које закон одре-