Народна скупштина

СТРАНА 202

имају нрава да се бране. Дакле, молим Скупштину да прво реши : хоће ли ми дати рока за одговор пли неће, п ако би ми се отказало, ако би ми се укратило ираво одбране, онда бн тс био ружан појав у једноме тако важном фактору као што је законодавство. Молим председништво, да изнесе ово Скупштини на решење, па ћу по гом датн своју реч. Потпредсе ник — Иредседшпитво је добило од г. Рнбарца један акт ; смислу овоме : изволте га чути. Секретар 1ука Лазаревић. чпта : Народнсј Скупштини Сазнав пз приватног саопштен.а, да је влада, у којој сам и ја пмао част учествовати, онтужеиа, ја сам одмах без ичпјег позпва, напустио лечење у пнострангтву п дошао амо. Дан претреса тужбе, којајемојим друговима раније предата, одређен је за сутра, 3 т. м. Мени је тужба тек данас предата. С тога ја нисам у могућности прпмити учешћа у сутрашњем нретресу, и у праву сам замолитп : Да ми се оставп рок за одговор, и што се мене тиче, одреди други дан за претрес ове ствари. А да би и моја реч н оцена ваша могла битп потпуна, исцрина и објективна, у колпко је то код вас у лшгге могућно, молпм да ми се у одређеном року ставе на претлед и сви ориђинални предлози, који су мп као преписи тужбои достављенп. 2 јула 1893. Београд Стојан Д. Рибарац с. р. Андра Ђорђевић — Господо, то питање, које је изнето овде на претрес врлојеважно. Ја мислим, да заиста молба г. Рибарца заслужује да се прпми. Она је основана и у самом закону, и ако се можда може рећи да то нпје тако јасно ; али .је основана на велнким принципима нравним, који су признати свуда у културном свету и као такви они су тековина свих народа и целог света. Судити некога, па не дати му могућностп да се брани, то онда није суђење (Вичу: није ово још еуђење) — Ово истина није суђење, али и ако није суђење, ипак је то једно нретходно питање, које има врло велики значај, јер решењем овог питања решава се, хоћели бити суђења или неће. Ја кажем — са законом у руци доказујем — да оптужени министар има нрава на одбрану п у претходном претресу (вичу: позивајте се на члан законски) — то је чл. 15, који гласн : оптужени министар биће позван, да на дан, у који је претрес предлога оптужбе одређеп, поднесе Народној Скушнтинп своју иисмену или усмену одбрану. Скупштина не може решавати пре него што саслуша ову одбрану или утврди да .је оптужени министар позван да се брани, али се није хтео бранити". (чује се : колико рока да му се одреди). Молим вас, господо, ја ћу да кажем своје мишл.ење и своје назоре, а ви цените како хоћете. Ја сам дужан да дигнем реч, у одбрану једног нрава, које наука, искуство, култура п здрава памет налаже; а на послетку и по самом свом положају, као ирофесор права, ја мкслим, да би учинио издајство према науци. кад не бих дигао глас у одбрану овог права. Рећи : да се може неко бранити, а не дати му магеријалне могућности, да сиреми своју одбрану, онда би и то право одбране било илузорно. Ви сте могли г. Рибарцу предати ту тужбу тек јутрос, и сад одмах га позпвати на одговор ! Питање је, да ли је законодавац хтео тим пзразом „одбрана", да каже : да развија, ствара матерпјалну могућност, за одбрану. То право одбране, ностоји у свима законодавствима ; то је нриродно право, које се не може ником одузети. Ја ћу то доказати једним примером. Ви знате, да се у свету култултурном претреса нитање о хипнотизму. То је питање било изнесено на тапет »рво у Француској, па п наука и правосуђе заннмали су се тим питањем : да ли се може хипноза употребитп као средство за ислеђење. И људи од

науке, п најбоље истражне судије, најзнатније касационе судије и сви капацитети и целебритетп казали су: хппноза се не сме употребити прп ислеђењу, и ако би осигурала изиалазак иравог стања стварп ; а не сме се употребити само за то, што )И се оптуженоме, одузимало његово природно право, да се Јвесно брани. Доиста, хппнотизмом бн се и од највећих зликоваца могло [знудити њпхово прпзнање: али наука каже: да то не смемо да /чинимо. Понављам: даги право оптуженом да се брани, а нс \ати му могућности за то, или, дати му право да се брани, I везати му руке; то је давање илпзурног права одбране. Господо, овде је пптање о томе, да ли су господа, која :у пмала част управљати пословима ове земље, бпли повредиоци слобода п прав! грађанских. Бапт, ако вам је то цељ и ако су вам нобуде племените, онда чујте, да слободе не може бити онде, где се не чува невиност. Ако хоћете да судпте човека, онда дајте му могућности да своју невиност одбрани, ако може! Овде је нитање о слободи и праву, које цео свет нризнаје. Може се у оваквом питању страсније говорити, али разуме се да ја не држим, да ће то овде бити, него ће се те гголитпчке страсти стпшати и дати могућности одбрани оптуженпх. И сам законодавац, господо, градећи овај закон о министарској одговорности у својим одредбама одредио је и разправио питање о одбрани и о року одбране. Ви видпте и из оних чланова овога закона, који говоре о извештају одборском, да се онтуженом министру допушта да нрегледа акта. Вн не можете нозватн оптуженог министра да одговара, чимје извештај поднесен. Даље, каже се у истом закону, да ће суд државни, ако нађе да има места суђењу све своје послове радити но одредбама кривичног постунка. Да.кле. све одредбе, које се употребљавају у процесу о суђењу министара, наслањају се на принципе кривичног правосуђа, а један од првих и главнијих принципа, то је питање о одбрани. Најзад и на то да вам скренем пажњу, да чак и Устав наш каже: нико се не може осудити несаслушан. Дакле, увек ваља саслушати и дати могућности оптуженом да се бранп. И ја кажем, да и у аретходној истрази увек треба то право дати оптуженом. И кад, дакле, закон о минпстарској одговорности признаје то право, онда се оптуженом министру мора оставити рок за одговор, и ја мислпм, да, кад је г. Рибарац, и пре саопштења иозива, каваљерски дошао да се брани, онда и ми треба да покажемо да смо каваљерн и да нећемо да чпнимо нартиску освету, те му с тога и морамо оставити рок, ма н најкраћн. Миленко Веснић. — Ја изЈављујем да не чиним никакво издајство према правној науци, и ако сам противног мшнљења, које је мој ноштовани колега г. Ђорђевић изнео. Ја вас молим да будемо начисто с тим, да мп овде не судимо. Ово је један увод у истрагу и ништа више, и према томе баш и да узмемо, да се ослонимо на ошпта начела изражена у кривичном поступку, ми онда не бисмо имали потребе да идемо овим путем, који предлаже г. 'Борђевић и тражи г. Рибарац. То поступак чак и забрањује. У овом случају имамо да се обзиремо у главном на закон о министарској одговорности. И кад он доноси поједпне одредбе, онда имамо искључиво да се држимо њега. Г. Ђорђевић прочнтао је члан 15 закона о миниетарској одговорности. Допустите, да вам ја ирочитам чл. 14. Он гласи: „председник ће овакан нредлог, одмах на првој седници по пријему, нре него што се нређе на дневни ред, нрочитати Народној Скушптини у јавној седнпци и нареднти за тпм да се он наштамна и разда посланнцима и туженом министру. Ако Скунштина друкче не одлучи, предлог оптужбе ставиће се на дневни ред најдаље за 5 дана од дана нредаје председнику". Ја вас молим, овде Је изречно речено, да ће се такав предлог, у случају да Скупштина друкчије не реши, најдаље за 5 дана ставпти на дневни ред. Дакле, значи, да Скупштина одмах може тај предлог сутра дан ставити на дневни ред, чим