Народна скупштина

24 ОАОТАНАК

— 2 ЈУЛ.А

СТРАНА 179

Даље сад ћу прећи на другу страиу како је било са произвођачима. Кад је био моноиол у рукама страног друштва, и аво су цене дувана предвиђене биле веће, вп знаге да је било ваздан начина, да они те цене мењају и да их одређују како хоће и због тога је бпло нспрекидне крвне борбе између наших произвођача и органа друштвенпх Данас као штс видите, пошто је држава узела монопол у своје руве, ми немамо ни једног таквог снора. Упоредите оно стање, које је било пре са овим данашљим, па решите кад је требало пзјављивати те жеље, да ли онда, кад је мононол био у рукама страног друштва и је ли место да се ге жеље исказују данас вад мовопол даје овакве раздате и у пародној привредп и у финансијама. Драгомир Рајовић — Г. министар финанспја имао је доброту учинитц извесне напомене, да кад су моји иријатељи били иа управи земаљској, да је баш онда дата ексилоатацнја монопола дувана странцима, да су странци ту грану индустрије експлоатнсали п да је г. министар финансија са својим друговима успео, да то од странаца држава узме у своје руке. И то обележава као велику заслугу радикалнп владе. Што је та установа најпре дата странцпма, то је близу ламети, а разлог је био тај, што је то била једпа нова установа, која није била иозната, која није била код нас органпзована. Моји пријатељи, који су били на управи земље, нису осећали толико снособ ности ни стручне спреме, да ту г >ану могу од један иут да уреде, и хтелп су да то нрво странци пробају, да се види, како ће та ствар да иде. Тако сваки наметан човек ради, тако су радили они, и ја држим, да је то било паметно. То, што је узет монопол од страног друштва и то је била једна грдна погрешка. Странци су нмали фактички губитка преко милијун динара, и они су самн хтели ту ствар да наиусте. Ви сте натрчали са г. министром и нлатпди сте друштву тај милијун, који би друштво пзгубило, и ви сте скупо илагпли оно, што су странцн самн хтели да нанусте. Странци су сами измишљали начин, како да се отргну тога предузећа, вп сте им га отели и све сте скуно платили (чује се пз већпне: хвала, хвала на опомени) — тако је у ствари било. Мпмо тога, оно што је спрам странаца уговорено, ви радите данас наспрам своје рођене кесе. Кад су странци ималп мононол у својлм рукама, онда је дуван продаван преко великопродаваца. А знате због чега ? Због тога, да странци сами не вуку корист, а данас ви то исто радите; велпкопродавци још пОстоје, и она добит што треба да пде у државну касу, вуку је великопродавци. Ту вајду нисте ви видели за државиу касу. Главно ми је било да вам напоменем, да је главпп узрок што су напредњаци дали монопол дувана странцима тај, што није било правог искуства да се дође до редовне екснлоатације те гране индустрије. Што се тиче навода г. минисгра, као да је сада много већа корист од монопола дувана, него што је пре била, то јс само празна реч бачена у ваздух. Јест, истина, радња моно пола дувана напредује, али ннје то само случај код нас. Его, баците поглед на развиће те индустрије код наших комишЈа — Румуна, па ћете видети како то расте из годиие у годину и како је та радња постала неколико иута већа, него што је у ночетку била. Па тако је и код нас. Није нриход монопола дувана ностао већи, благодарећн овоме или ономе на екснлоатацији, него што је таква сорта радн.е, која једнако нанредује и даје врло иовољне резултате не само овде, него и у другом свету. Министар Финансија М. Вујић — Ја хоћу само да учиним једну исправку на говор г. Рајовића и, не упуштајући се даље у овај спор, хоћу да кажем неколико речи о оном наводу г. Рајо;шћа, како је друштво имало штете н имало рачуна да ту штету преда нашој држави. Сами резултати рада најбоље ноказују иако ствар стоји, а сигурно је и страно друштво знало оно, што зна и г. Рајовић. Рецимо да су они моглн имати и штете, они би ту штету нретрнели рачунајући на богате приходе у будуће као што и г. Рајовић тврди. Али ја смем смело да вам тврдим, да је те штете код друштва било само за необавештену ширу публику, а, да су стварно вукли

добит они, који су монополом руковали, а то су она господа пз Беча и Париза, која су трошила на монопол 80, 100 до 200.000 дин. За ту господу штете од мононола није било. Штеге је било на иапирпма за срнску државу и за ширу необавештсну нублику, али у стварн за господу нз Беча био је монопол богаг извор црихода. Томе је најбољи пример железница. Докле год је она бнла у туђим рукама, друштво нам је увек иоказивало преко свих нрихода још некакав дефицнт на трошкове експлоатације на \ у / г милијун динара, и но рачунима тога друштва ми смо морали друштву тај дефицит доплаћивати сваке године. По тој логици г. Рајовпћа, требали смо н железницу оставити друштву, па да им сваке годнне дајемо накнаду штете п ионуњавамо неке дефицнте. Ја мнслпм, да се ни ја, а ни ма који члан Скупштине ннје варао, кад смо решили да се огкуни монопол дувана и соли п железвица, да смо добро зналп, да та штета па папирпма то је штета за српску државу, а корпст за закунце странога друштва и од мононола дувана н од државних железница. Још имам да поменем г. Рајовићу на оно, што он вели да не припада заслуга ни влади нп Скунштпни, што нрнход мононола дувана расте. Г. Рајовпћ вели, да он расте по сцди природних закона (чује се: то Французи нису знали), и сгранци су знали то кад су држали монопол дувана и железницу у својим рукама. Зналн су и онн да иотрошња расте услед ширења ноиулације, једним делои растења вароши, а нарочиго отуда, што се у вароши фннпји дуван све више троши. Али то растење може да буде нроцентуалио, како се опажа из 1890 п 1891 год. или пз 1891 и 1892 год., али не може да буде тако ранидно, да бруто нриходи од 5 мнлијуна нретворе се у нето прнхода од 6 милијуна. Нека ме нзвинн г. Рајовић, тај закон нриродни не носгоји (^Чује се: врло добро, да се реши). Потпредседник — Је ли вољва Скунштина да се реши? (ЈестеЈ. — Има још ирнјављених говорннка, а то су Милутнн Гарашанин, Станко Нетровлћ н Тома Бојичић. Попгго је г. Гарашаннн два пут говорио Скушнтина треба да реши, хоће лн му се и трећи пут доиустпти да говори? (Чује се: да му се донустп, да му се не допусти). Ко је за то, да се г. Гарашанину и по трећи пут допусти да говори, нека нзволн седети, а ко је нротив нека устане? (ВеКина седцЈ. — Већина седи и према томе г. Гарашанин нма реч. Милутин Гарашанин — Менн се чнни да смо ее удалилн од нредмета, којп је на дневном реду. Нека мн не за мери г. министар финанспја, што узимам реч, јер он је и сам дао повода, да скреиемо претрес на друге ствари и кад смо већ на томе терену, онда ћу узети слободу да учнннм једну нсправку на говор г. минисгра. Г. миннстар, наводећи један навод из мога говора, ногрешно ме је схватио, или бар по грешно навео моје речи. Нисам ја казао, да управа моноиола ставн у овогодишњи буџет суме нрошлогодишњег буџета мононола за куновину дувана било у земљн, било закуиовање ду вана, којн се мисли са сгране куповати, него сам казао, да унрава моиопола као свака иаметна установа мора пмати свој нредрачун, шта мпслп утрошитн у овој години за куновину сировог дувана у земљп, а шта мнсли утроншти за куповнну дувана са стране. 'Го сам казао н у томе смислу. Цео мој говор стоји у вези са овом наноменом, н кад се ово нма у внду, онда је мој навод, држим, са свим оправдан, а верујем кае би стојало, како је г министар казао, да у моме говору нд бп иикако вере било. Сад, господо, нојавило је се питање о томе, како је то некад рђаво урађено, што је дат странцима у ексилоатацнју мононол дувана, н како је то добро урађено, нгго је од страиаца одузет. Госнодо ! То је већ толпко нута казано, н то Је тако мало била с наше етране оспоравано, да мн се чини, да ннје било никаквог места, да се о томе у Скупштнни говорч. Екснлоатација монопола дувана ннје дата етранцима само за то, да онн екенлоатишу ту грану индустрије српске, него је то био услов за заГам, који се за државну цељ нмаода узме;