Народна скупштина

ОТРАНА 183

Ире него што нређемо на дневни ред, нужно је да се изврши прозивка, да се види колики је број посланика, и дп ли има довољан број за решавање. После арозивкс Потпредседник — Има свега на окуну 122 посланика. Црема томе има довољан број посланпка за решавање. Ирелазимо на дневни ред. На дневном је реду одговор оптужених министара и претрес оптужбе. Секретар г. Љуба Јоксимовић нека позове госиоду оптужене министре. Посде мале пауоо — бипши мивистри: г.г. Јован Авакумовић. Анта Богићевић, Димитрије Стојаповић, Живојин Величковић, Коста Алковић, Јован Ђорђевић и Светозар Гвоздић — улазе у скупштинску дворану и седају за сто, нарочито за њих намештен, нрема председничком столу. Потпредеедник — Наставља се дневни ред. Господнне Авакумовпћу, Ви и Ваши другови, као члановп бпвше владе оптужеви сте од извесног броја посланика ; оптужени сте за дела, која сте као бивши министри радили. Из волте чути оптужбу. Секретари Лука Лазаревић. н Милош Марковић. нрочиташе целу оптужбу (Прнлог VI „Народној Скушптнни"). Потпредседник — По чл. 16 закона о министарској одговорности, позвани су бивши минпсгри да даду сво.ју одбрану нред Скупштином. У го име позивам оптуженог г. Авакумовића, бившег председника мннистарства, да пзволп своју реч дати, у име одбране на тужбу, која му је позната. Има реч г. Авакумовић. Вивши председник министарства Јован Авакумовић — Тешка је неправда нанесена моме имену и мојој нрошлости овом тужбом. Скоро 25 година служно сам државу часно и поштено. Има међу вама, народним посланицима, људи, којима сам у приликама, за њпх тешким, и можда судбоносним, дао доказа, да је Авакумовић вазда био човек од карактера и савести. Боли ме кад носле такве моје часне и савесне службе, тужбом овом хоће да се представи, да ова моја носледња служба, моје председништво министарства, — хтело бп да се представи као порицање моје нрошлости. Да, господо! Нпсам ја дошао као председник мпнистарства за то, као што тужба каже, да газим Устав и закон. Дошао сам, што, као син ове земље, налажах, да ми је дужност, да се одазовем онда, кад отаџбина тражаше моју службу; дошао сам с уверењем, да п ту будем онако исто частан и савестап, као што сам био и у другим приликама у својој службп. Ну при свем том, кад тужбом хоће да се предсгавн моја служба противно, ја ћу у кратким потезима да побијем оно, што се у тужби наводп. Кад ме будете саслушалп, надам се. да ћете се и сами уверити, да је тужба неоснована, да је њоме доиста учињена неправда моме каракгеру а мојој савесној служби Тужба, колико је с једне стране набрајање ветачних факата — ја ударам гласом на то — „ нетачних факата ", и кад буде, где се говори о поједпним предметима, у колнко сс то мене тиче, ја ћу то потврдитп; а кад буде мој друг министар унутрашњих дела такође позван био, да да одговор, н ои ће доказати, велим дакле, тужба је колико с једпе странс основана на нетачним фактима, толико је сдруге стране исиреилетена на ногрешним закључцима на основу нетачпих факага. Ја ћу вам сада редом, у колико ми је допустила краткоћа времена, да овако један огроман материјал овај у тужбп изнесен, прерадим п проучпм и у свом правом облпку преставим, ја ћу велп.м сад поједпности те оптужбе редом једну по једну да аналишем. Преставпћу вам пх у првој својој боји, и надам се да ћу вам тиме доказатп да је ова тужба противу мене савршено без основа У нсторији уставности и министарској одговорности има случајева да се мннистри оптужују. Ја сам човек, који сам цео свој век провео као засгупнпк слободе, као човек слободоумпих начела. Никад ми није падало на ум да газим на-

родиа нрава; знам да се при свем том може десити, да политпчни протпвници могу бпти незадовољни с радом и човека слободоумног кад ,је његов рад противан виховим назорима. Ну знам н то, да министри, кад су оптуживани, то је бивало само за највеће кривпце, за велеиздаје или злоупотребе новчане. У историји о министарској одговорности нема примера да је један министар одговарао за то, шго је ои, примењујући Устав и вршећи закон, радио прогивно него што су његови ПОЛИТ1Г1КИ противници мислили да је требао радити. Ја отворено кажем да је јединствени прнмер у свету, да се један министар потрже да одговара за то, што није радио онако како би сте желели ви, који сте били у опозицијп, а који сте данас у већини. Ја ћу доцније, у колико се тичу мене, у свима иојединим делима разложити, да је мој рад био само по уставу и закону. А ко врши своју дужност на основу устава и закона, гај не може да одговара ни пред ким, већ само пред својом савешћу и историјом. Грађанин, који вршп своју дужкост онако како је нрописано, све и да погреши што год, не одговара ни пред каквпм судом. Министар и ако би погрешио, ако бн рђаво разумео какву одредбу Устава и закона, ако је не бп применио онако, како бп желели његови политички противници и за.чтевалп, такав мпнистар, све да је мишљење његових политичких противника и нравилно, ма да и иогреши у раду, не онтужује се; он добија неповерење и нде кућп; то је све. Међу гнм цела ова тужба ннје нппгга друго, већ пребацивање, прекор мени и друговима што нисмо радчли онако, како сте налазили ви, наши нолптички противници; и за то нас ова тужба, оптужује; жели да нас сгавите под суд. У оптужби самој на неколико места понављају се неке стварп, па се после оптужба и по тачкама делп; на тај начин говори се о истим стварима на више места. За то нека се и мени не замери, што ћу, идући за тужбом и желећи да у мом одговору будем пгго потпунији, што ћу, велим, и ја о некнм стварима говорити два пута као што се чини и у тужби. Тако пре но што тужба прелази на ређање оних тачака у којима мисли, да сам ја, као председник министарства вређао Устав и закон, оиа понавља онај прекор због неке замишљене иовреде чллна 71 Устава. Тужба иочиње са повредом чл. 71 Устава и вели, да је Скупштина Народна морала да се сазове 1 новембра 1892 године, и кад министарство, коме сам ја био председник, није то урадило, онда се у томе налази повреда тога чл. 71 Устава. Но да нема повреде тога чл. 71 Устава, јасно је, кад се уоче одредбе и других чланова Устава, који уирав и јесу черодавнн за питање, има лп повреде Уставв у томе или не ,нто Скупштина није сазвата на време ио чл. 101 Устава. То зависи од тога, да ли је Круна имала нрава, да Скупштину одложи и распусти. Ако се ногледа на одредбе нашег Устава. јасно је, да је Круна имала права, да Скупштину одложи или распуштп. Опда по себи одиада прекор као да сам повредио онај члан Устава који каже: Скупштииа се састаје I новембра. У том погледу меродаван ,је за нас чл. 54 Устава. А ко само прочита тај члан, за њега ће бити јасно, да је Круна пмала право Скупштину и да одложи и да распушти. Тужба као да хоће да преставп, да нарочито у овој прилици, у којој сам ја као председник министарства управљао државним пословпма, у овој дакло прилицн тога одлагања и распуштања Скушптине није смело битп због те околности, што је међу тим био умро трећи намесник. Ја мислим, да п сами тужиоци, који су потнисали тужбу противу нас не могу у начелу порицати, да Е^руна ииа права Скупштину да распусти и да одложи. Француска је једна слободоумна земља; Французи су нролевали крв не само за своје слободе, већ и за слободе целога света, па и данас председник француске републике има права да одлаже и распушта Скупштине. Дакле. ни тужиоци не могу да кажу, да Круна нема то право. Тако је у осталом ио нашем чл. 54 Устава. Ја мислим, да не треба много да вам говорим и да вас убеђујем, пошто и сами имате чл, 54