Народна скупштина

СТРАНА 234

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

29 САСТАН ј &Д 6 јула 1893 у Београду МРВДСЕДАВАО ПОТПРЕДОВДНИК, Димитрије Кати! СЕКРЕТАР, Алекоа Ратарац Почетак у 84, час. пре подне. Од господе министара присутан је био министар народне привреде. Потпредседник — Отварам 29 састанак, Изволте чути протовол 28 састанка. Секретар Љуба Јокеишовић прочита. Потпредеедник — Усваја ли Скупштина прочитани иротокол ? (Усваја). Изволте чути молбе и жалбе, које су Окуиштини упућене. Секретар Алекса Ратарац — Чита : Марија Д. Мпланковпћка, удова из Београда, моли за пензију или државну помоћ ; Сељани из Шепшина, (у ср. грочанском, окр. подунавском), моле за дозволу, да се у истом селу дућан може отворити; Сељани из Ракове Баре (у ср. звитком, окр. пожаревачком), моле за поновни премер и одену земљишта ; и Српско трговачко удружење у Беаграду моли, да се у закону о трошарини не прими чл. 16. Потпредседник— Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути молбе за одсуства. Секретар Алекса ЗРатарац чита : Народној Скупштини Због болести мога брата, и домаћих мојих послова, нужно ми је десег дана одсуства. Зато молим Народну Скупштину, да изволи исто одобрити. 5 Јула 1893 год. у Београду. ПОНИЗАН, Павле М. Ранковић, народни посланик. Потпредсбдник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство ? (Одобрава). Секретар чита даље: Народној Скупштини Молим Народну Скупштину за двадесет дана одсуства. 5 јула 1893 год. у Београду. Д. Ђирковић, народни посланик Потпредседник — Одобрава ли Скушптина тражено одсуство ? (Чује се : одобрава и не одобрава). Стављам на гласање ; ко је за то да се г. Иирковићу одобри одсуство нека седи, а ко је против нека устане: (веКина седи). — Објављујем, да му је одобрено тражено одсуство. Секретар за тим чита:

Народној Скупштини Молим за 10 дана одсуства. 5 јула 1893 год. у Београду. НАРОДНИ ПОСЛАНИК, Мих. Стојаковић Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство ? (Одобрава). Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду претрес оптужбе бивших министара, а за тим претрес трговинске погодбе између Краљевине Србије и Републике Француске. Али г. министар народне привреде молио је Скупштину, да се прво пређе на претрес трговинске погодбе између Србије и Француске и Србије и Енглеске, јер је рок на измаку, па треба што пре да се сврши. Па после тога да продужимо претрес оптужбе бивших министара. Је ли вољна Скупштпна да то учинимо ? (Јесте). Молим известиоца да прочита те погодбе. Известилац Станојло Вукчевић. чита: погодбу измећу Србије и Француске (стр. 162) и мишљење Државног Савета о нстој (стр. 163) и одборски извештај (стр. 164). Потпредседник. — Жели ли ко год да говори у начелу о овоме иредлогу погодбе ? (Нв жели). Пошто ниво неће да говори у начелу, то стављам на гласање : ко је за то да се овај предлог прими нека седп, а ко је протпв нека устане (Сви седе). Објављујем да је Скупштина примила у начелу прочитани пројекат. Сада се ириступа претресу нојединих тачака. Известилац Станојло Вукчевић. ирочита чл. I (сг. 163). Потпредседник — Прима ли Скушптина прочиганп члан ? ( Прима). Известилац прочита члан Ц (ст. 163). Потпредседник — Прима лп Скупштина прочитан чл. ? (Прима). Са овим је свршено прво читање трговинске погодбе између Србије и републике Француске. Изволте чути погодбу измећу Краљевине Србије и Вел. Британије. Известилац прочита пројекат ногодбе са мишљењем Државног Савета (ст. 163 и 164). Потпредседник — Хоће ли ко год да говори V начелу о овој погодбп? (Нико се не јавља). Пошто нико не тражи реч, стављам на гласање : ко је за то да се овај предлог у начелу прпми, нека седн, а ко је прогив нека устане ? (Сви седе) — Објављујем да је Скупштина иримила у начелу овај предлог. Сад нриступамо претресу поједииих тачака. Извеетилац чита члан I (ст. 163). Потпредседник —• Прима ли Скуиштина прочитанн члаи? (Прима). Известилац чита члан II. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани чл.? (ЈЈрима). Са овим је свршено прво читање погодбе између Србије и Краљевине Британпје. Сад прелазимо даље на дневни ред, на продужење претреса онтужбе либералних мпнистара. На реду је да говорп Стојан Станковић. Стојан Станковић — Господо, што се тиче оптужбе либералних минисгара, ја ћу пре свега да иујавим, да нити сам нравнпк нити филолог, али ћу ипак да говорим са чнстим срцем, онако како мпслим и како знам. Наша оптужба нпје ни у колико осветничка, као што је то казао оптужени министар, она тражи да казни осветнике, који су погазили народна права. У нашој тужби тражимо, да се крквци редовним судом суде. Нашим