Народна скупштина

СТРАНА 286

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДПИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИПУ

да је Глиша 'Борђевић управнпк вароши Београда, а члан либералне странке и прнчншш дело 14 и 15 маја, јер су то пптересп намесника захтевали, да се учини освета према напредњацима и радикалима. Је ли истина или не, осведочиће будућност. Што се тиче 6 маја, ја сам као посланпк био у Скупштипи, знао сам добро, шта се урадило, а зиао сам и како се резолуција извршила. Ја сам онда дао своје мп.нљев-е, сад немам потребе да га понављам овде. Али хоћу да кажем ово, да пзмеђу кривице, овде учињене, у Београду, и оних крпвица што су изазиване по народу од стране државних властп, које се народу натурају, има велике разлике. Разлнка је по самом месту где су се извршпле и ко их је извршио; даље, разлика је, између државне власти у престоници, које су хтеле да изврше одлуке законодавног тела и оних власти, које су у времену оптуженог клбинета спречавале да се одлуке падлежних, самоуправних власти извргае и које су (власти) изазпвале народ на нереде. Извршење у ирестолници спречавали су опи, којих се то извршење ни мало није тицало, друго је то кад се неко умеша у посао, те непозван и ненадлежан не да државној власти да изврши одлуку, а још шта више где међу истима већине има, који још нису грађанске главе (малолетници). А друго је пак, кад грађани мирни, са Уставом п закоиом у руцп, не дају државним органима да нападају на њихова права и слободе, да газе Устав п законе. За прве, као што је случај био у нрестоници, имала је право државна власт да их сузбије, а за друге, државна је власт позвана да их заштити. Је ли тако бнло? (НијеЈ. За кривице ондашње, независни судови изрекли су суд, а за кривице за које су одговарали грађани за време оптуженог кабипета, опет су ма хом независни судови изрекли свој суд, За прве је суд казао криви су, а за друге казао је невини су. У опште, кад се процени све, што је кабинет Авакумовићев радио, долази се на то, да је он хтео пошто по то да се утврдп на власти; да није бирао средства јесу ли донуштена или недонуштена, јесу ли законита или иезакопита; све је то било за њ све једно, само да ностигну своју цељ. У постнзавању те цељи он је (оп. кабпнет) тако далеко терао, да је у Народну Скупштину у носледњем тренутку увукао регенте као посланпке. 0 томе нпје нико од говорника говорпо нпти је у тужби што наведено. Зато ја износим ово. Ви се сећате, кад се Скушптина 25 марта састала. И у оном тренутку, кад се конституисала, ми смо пмали три регента посланика, које народ није изабрао. Опомињете се кандидатске листе радикалне у ииротском округу. Нашу кандидатску листу није потписао један судија. Зато што није потнисао један судија, и зато што је та листа (радикална) на дан 25 фебруара имала 8500 гласова, оптужени кабинет, за повећаше броја посланичких нашао је, да треба да се уништи радикална листа, од 8500 гласача, па да се сав тај број гласача пренесе на њихову листу од 2000 гласача. Ето, тако смо ми на завршетку Скупштине опгуж. кабинета имали неколико регената без посланичких пуномоћија (Тако јеЈ. Је ли то штићење Устава и уставних права Народнога Представништва ? (Ћије). Да вам наведем имена тих личности, који су били регепти у Скупштини, те да их предамо нотомству на штудију. Прво г. Ђорђе Ничић, дпректор пиротске гимназије, дакле школовни човек; за тим, Михајло Протић, намесник изВласотинаца, опет школован и Андреја Ристнћ, ковач из Стрелица. То су те три личпостп, које су дошле да доцупе онај број посланика, који је зптуж. кабинету потребан био. Аш опет за то, и ако су та гри регента посланика дошла, нису могли да попуне онај број уставом потребан. У назови Скупштини није било вшпе од 63 посланика. Госнода, оптужени министри, бране се за оФварање Скупштпне, изгледа као да се њпх то ништа не тиче; они нам кажу: „ето вам те Скупштине, па се кусурајте с њом". Како се то питање може сматратп са вравничког гледишта ја не знам, али како се мени чини, ствар стоји овако: та аихова одбрана не може да издржи никакву хритику. Сви опт. министри сем г. Богићевића били су посла-

ппци; п кад Оптуженп министрп веле, да се отварање Скунштине њпх нпшта не тиче, онда, кад пзузмемо министре као посланике, који нпсу участвовали у Скунштини, остаје број посланика пспод 60. Ја питам, како ћемо онда да се кусурамо ?! Јесу ли онтужени министри погазили Устав отвараи.ем Скунштине? Ја мислим, да је неоспоран факт, да су мпнистри отварањем Скунштине указом учинили кажњиво дело, са чнстом савешћу, сазнањем, а тврди се тим што су гласалп за верификациони одбор за часништво Скунштпнско, као посланпци гласали су и за отварање Скуиштине. Давле, кад су госиода министри били у тој истој Скуцштини, и својпм је бројем понуњавали, Ја држим, да нема тога судије, који би могао казати: „ви нисте знали, за уставни број иосланика, потребан за отварање Скупштине и ви нисге криви. Што се тиче одбране Рибарца, о депешама шнфровапим из нантљнка, дозволите ми, да учиним само ову примедбу. Он ми изгледа као човек, који је миога зла чинпо, па није мислио да ће га ухватити. И ако га ухвате, он је мислио, ухватиће га за она дела, за која ће моћи да се пзвуче нз одговорности. У оптужби има врло јаких доказа за нека његова недела, као што је на нрилику она депеша Живану Живаповнћу, или за употребу војске по земљи. На све то он одговара „ја не знам ништа за те депеше; ја не знам ништа, шта је у Драгачеву рађено, н које где; то је без мога знања рађено." Господо, ја сматрам, кад се строго узме по приликама, времену, када су се ова зла дешавала, п местима где су депеше нађене, и кад се узме стицај свију свршених догађаја, онда се немпновно објашњују сви догађаји свршени са тим депешама. А да је крив мпнисгар, у чијем су се рејону депеше нашле, п да је он за то одговоран, то је за свакога јасно. Овде вредп она народна изрека: „Ако коза лаже, рог не лаже." Према томе његова одбрана у тој тачци оптужбе нема ннкакве вредностп. Г. Рибарац рекао је сам о себи да је слободоуман човек и да је увек тежио слободама и да Је за то заповеднички као министар радио, да слободе учврсти и т. д. Тако говори г. Рибарац као образован и више школован човек можда од мене, а ја бих му па то могао одговорити овом изреком: „слобода не цвета по заповести, и не ниче нз костура наредаба." Рибарац није тежио за слободама, него је тежио за влашћу и за диктатуром. Целу радњу оитуженог кабинега сматрам, да су они водили рачуна о Уставу, законима, иравима грађана, као врана о скелеџији. На завршетку говора да напоменем и ово : мене је изненадила беседа једног г. носланика из онозиције, који је тражио, да се један пут иартпјски рачуни пречисте, и да се један нут дође до мира, мира, који је Србији давно и давно потребан. У истини, госнодо, ако би се могло то, и ако би хтео тај члан опозиције г. Гарашанин да се држи Хрнстовог Устава: „што ниси рад себи, немој чинити другоме", — ако велим хоћете, да се држимо тога начела Христове науке, и ја ћу се сложити с тим, да у Србији не буде партија, него само једна, која ће се овога начела држати. Но, инак за овај специјални случај правда захтева, да они, који њу сарнаве буду кажњени, буду суснендовани, онемогућени за поновно скрнављење правде. Ономињем се једне скупштинске седнице као посланик, чнни ми се, да ће бити 159 састанак 30 марта 1891 године. На тој седници имао је ондашњи председник мннистарства г. Никола Пашић да одговара на пнтерпелацију г. Гарашанина, новодом закљученог уговора између намесника и краља Мплана, којп је питао : има ли још каквих тајних уговора, и да ли ти уговори вреде према земаљским законима н Уставу. Навод г. Гарашанина као члана данашње п ондашње опозиције, како ондашње већине тако и мањине, као год и данашње већине и мањине, оценио је владавину, која је припадала данашњем оптуженом кабинету, којима се данас суди, јесу ли криви или не. Но, најпре је г. Рибарац оценио владавину Гарашанинову и у свом завршном говору моли Бога да му се ово иснуни: