Народна скупштина

31 ОАСТАНАК

7 ЈУЛА

СТРАНА 287

„Задовољан сам одговором г. министрл иредседника, ја изјављујем, да је наша народна мисао на путу напредовања од оног тренутва, од кад је руковање иословима земаљским избијено из руку г. Гарашанина и његових пријатеља, изјављујем своју патриотску жељу, да та мисао ннкад не дође у искушење, у коме је за то доба била, п да се у Србији никад не поврати стање, у коме су прека судовн, полиција и кметови бацали у тамнице хнљадама грађана сриских, п пушка* рали по 20—30 српских грађана". То је г. Рибарац казао у своме заврганом говору, то је казао вођа једне нартије члан оптуженог кабпнета, дакле, он је признао, да је било ночело боље стање, а да није било онако како је са оитуженичке клуие казао, да је све било кусо од ностанка новог Устава. На шта му је одговорио Гарашанпн овако: „Г. Рибарац је сматрао за потребно, да се номоли Богу, да се никад не новрати оно време, какво је у Србијп било кад сам ја владао. Кад је он то учинио, нека ми је дозвољено. да се ија г. Рибарцу нрпдружим и да замолим Бога, да никад више не једем тога горког хлеба, који сам седам година јео п који и данас једем; а што је он као пребацивање мени напоменуо Краљевицу, ја сматрам да је то произвољно подметање, јер ја у то доба нисам био на влади, па нисам могао никога ни слатн тамо, али, кад се већ налази за потребно, да се купп прашина по свима буџацима, па да се мени баца у очи, онда нека јз и мени донуштепо да и ја нозовем г. Рибарца да се п он мени придружи у молитви: „да Бог да се никад не повратило оно време, у коме је певин стрељан један Јеврем Марковић, у коме је џабе убијон један Тома Јовановић, н у коме је на правдн Бога један Адам Богосављевић умро у државном затвору" ! Ондашње њпхове молитве биле су лицемерске, нису биле исгинске, ауњиховпм молитвама оцењене су владавине и једна и друга. Дошла је серија онога кабинета, који је починио ова зла и данас Гарашанпн признаје у свом говору, да има кажњивог дела у раду владе, која је на оптуженичкој клупи, Но, само за то, што се не може судптп намесннцима или, како он рече, што се неће да оптуже, као главни виновнпци, и што се није судило онпма, којн су ире овпх газили Устав и законе — он неће учествовати у решавању са друговима. Сваки може разумети за што ово он говори, овоме не треба никаква коментара, само треба узетп на ум да је Гарашанин посредно потпомагао оптуженн кабинет у ирошлом његовом раду преко својих чиновника. Завршујем. Ова дакле тужба није подшнута лично против кабинета, што га мрзимо или што се хоће освете, не, она је подигнута да буде у истини правда заштићена и да се Устав и закони поштују н чувају како то и треба. Ја немам потребе да нзјављујвм оно, што су већ господа говорницп раније изјавили, али изјављујем дл ће за време краља Александра I бити затворени сви капиднци, кроз које се до сад долазпло на управу земље и да више не ће моћи нико ама ннко на уираву доћи, који нема већину у вароду и којп не ужива новерење народно. (Чује се: тако је). На основу чега не могу тргнугп потпие са онтужбе. Арса Проколијевић — 0 опгужби бивших министара говорено је доста, тако да је већ Скупштина заморена, за то ћу се ја клонити свих оних пз онтужбе тачака, ко.је су иоменуте предговорницима, те нећу их нн помињатп; само смаграм за дужност, да иред лицем Народног Представништва, дакле и пред лицем целе земље, одбијем ону љагу, онај прекор, ону гадну ујдурму, што ју је у одбрани својој ' нанео бивши мпннстар г. Рибарац Ивањици и нашем срезу, а иреко тога и целом ужичком округу. I. Рибарац, ватајући се у одбрани својој ' као потопилац за сламку, правдао је себе личпо за иочињена у земљп недела. Али, гледајући он као највећег грешника међ друговима својим министра во.јног, који не смеде устати да да свој одговор усмено, сматрао је г. Рибарац за нужно да му он притече у иомоћ као вешт адвокат да оиравда, што је мпнистар

I војни послао војску скоро по свнма срезовима у очи самог избора народ. посланнка, кад Устав и закони строго забрањују. Правдајући то одашиљање војске, номенуојеи Ивањицу, одакле сам ја, помеауо је да је узрок, што је војска у Ивањицу дошла тај, што смо ми божем хтели да нападнемо н отлемо барутии ивањички магацин, иа Да би то јоШ оправдао, он је узвпкнуо п вели: ^Помислите, браћо, како не бДхиослао војску у Ивањицу, кад тамо живи један истерани практиканФ, којј Ј сваке године честита крсно име Кара-Ђорђевићу". Он је мислио, да ће тим учинпти силан утицај. Ја сам доиста с пажњом п као свештенпк и као посланик све њих оитужене мипистре саслушао, п верујте ми доста има места, где ме је побудпло сажаљење према овим несрећним људима, алп кад су се у својој одбрани послужили калпузлуком и очитом лажју да правдају долазак војске, депешом истераног практиканта, онда сам одмах о њпма стекао са свим друго уверење: да су дуило гори зликовцп, него што сам до сада о њима мислио. Да би познали ствар, усљед које Рибарац помиње то честигање Самчино на Цетиње, саслушајте ме само ово: Самчо Савић то је један пуки спромах, но врло поштен човек, кога је општипа впше пута бирала за кмета. Он је*бпо и иосланик и многоме је од вас у великој Народној Скупштини познат с тога, шго је он предложио да се и Тополи да, да бира носланпка, као што бира посланика Добриње и Таково. Тај Самчо као способан човек, као вредан и писмен у добу напредњачке владавине, био је један од највећих усталаца у борби против напредњака, аоји је кадар био нешто и Да на^ пише, и он је међу првпм људима најнемилостивије гоњен оД напредњакд. Самчи су подметате иод напредња1(,има такве крПвпце, које никако не доносе 20—30 дана затвора, него скоро свакад посе за собом робпју. Самчо је нод напредњацича окривљен 1884 године као јатак Николе Пашића, за кога се у оптужби рекло: да је као бунговник побегао из Бугарске и знмовао у Ивањицп, да смо се ми са њим, т. ј. Пашићем договарали, како ћемо да извргапмо ионово у Србији буау, како смо код њега долазили и т. д. Но Самчо се иЗвукаО са друговима од ове. у злој намерп измигаљене оптужбе. Чим је то свргаено погинуо је Вељко Јаковљевић, мој рођени зет. Самчина кућа још седморице, и ако је била преко дна округа, претресена је, па чак и мени као шураку његовом претресали су кућу, као божем да смо с.тојали у дослуку са зликовцпма и као да смо убице само за то, гато живимо у л>убави са Миланом Ђурићем, мојије лежао тада у апсу због убиства Вељка Јаковљевића. За тим, ногато Самча није ни ту као зликовац ухваћен, онда је спетљан као јатак хајдука Сол^ датовића, јер послапик нанредњачки Васо Петровић изнео је једно пнсмо у злој намери удешено, у коме је Солдатовић — као божем — казао: да тај Васа Петрорић па извесном месту извади колац нз извесног места његове њпве па у руиу истог да метне као осијек за његову — Васову — главу 100 дуката. Због тога оспјека падне у сумњу цео срез моравичкп н ако Солдатовићи као хајдуци никад нису долазили у исти срез ннги пак пкога убпли, на новац осјекли илп на иугу напали. Долази око 200 најодабранијих грађана из срез >, а међу њпма мпого кметова, одборнпка и 4 попа иод надзор, а међу њима и Самчо једпно због овога писма. Самча видећн да ће етвараним очитим ујдурмама отићи на робпју, утекне у Турску без пасогаа. Турске властп докопају га као бегунца и чак су га тералп у Дариград, из Дариграда у Бугарску, из Пугарске ирогнају га Бугарн у Црну Гору, где ее иодуж & задржао, и тамо су му давали помоћи као сваком наћеннк^ Под савезном владом Самчо се вратио у Србију н оА гога доба он је збиља свакад честитао рођендан Карађорђе" пнћу. Сад у то нећу да се упуштам, да ли је он одан Кара ђорђевићу, може биги њега воли више него мене. Излазим да вам свратим пажњу, са каквим су се ситннцама служили либерални министри да оправдају свој неуљудан и зликовачки постуиак. Ја нисам знао нпти верујем да је због једне овакве депеше војека дошла, али сам рачунао, да је војска дошла и у Ивањицу и у сва избориа места ио Србији за то, што је то по њиховом — дибералном споразуму тајно у Београду ре-