Народна скупштина

34 САСТАНАК — 10 ЈУЛА

СТРАНА 323

сриском, који жпви по варошима, п коие је то постала стварна потреба за његов живот. Чпнп ми се, да ударајући те трошарпне, ваља их ударптк у опште; чинп ми се, да ћемо се огрешптп о принцип правде према свима српским грађанима, ако мп будемо допустили, да се тпм теретом оптеретп она част српског жпвл.а, која је у мањини, и која не може боме да се одупре, да не дозволи, да се тај снецијални терет само на њега свали. Ова ми се стопа чини п с тога јака, што, кад је сравнпте са другим носледујућим стопама, налазпм, да нема корелацпје сразмере. Мени се чпни, да бп трабало, да су друге стопе далеко теже н јаче нрема шећеру. Ја налазпм, да је шећер заједно са кафом посгао за живаљ варошки једна стварпа потреба. Има, господо, много сирогиње по варошима, која не окуси меса, може бити у недељи дана по једнпут, а која редовно свој подмладак одхрањује са кафом и млеком, не за то, што је то ствар луксуза, него за то, што су оба та иредмета постали најјефтиније средство, са којим се варошки свет захрањује. Међу тим, и са здравствене тачке гледишта, то је једна здрава храна. Здрава је храна с тога, што прво добро хранп, друго лако се вари, и треће угреје стомак. (Осмешкивање). Господо, не треба да вам је смешно, то је ствар разумлигва, међу тим,то је једна врло озбиљна ствар, и не треба да вам је смепшо, што нису свачије мисли управњене у правду у коме се то вама допада. Људи озбиљни знају важност тога. У другом свету, господо, сељаци хране се том храном и знају, да је то једна најздравија храна а ево за што. Доказано је, да је нездравО' са празним стомаком ићи на рад, доказано је да је нездраво, да се хладпа храна метне у стомак, па да се иде на рад. Немци се махом том храном хране, п то је једна здрава ноиулацпја, у Француској такође, велики део народа храни се том храном. Тамо, господо,ни једап сељак не полазн за плуг н на рад, док не поједе своју супу, која се прави од чутера са хлебом и разном озленп, и то сваки поједе, пре него што оде на рад. То је, господо здраво. Боље бн било, господо, да лекари пледирају на ову ствар а не ја. Али држим, на мене је дужност као народног посланика, да кажем своје гледиште о овоме питању, како га имам, па и ако нисам лекар. Дакле, ја држим, да је сгопа, ко.ја је ударена на шећер велнка, да се на тај начпн оиемогућава да се жпвал. варошки храни том храном или да сс храни много теже него до сада, Међу тим, део остали живаљ, који се том храном не храни, оп је ослобођен од тога. Дакле тај терет дада једино на тај варошки живаљ. Ја држим, да се на тај начпн чпни овом варошком живљу, у коме има много спротиње, једна ненравда. Господо, детенце мало како се роди, оио се запаја водом, у којој пма шећера. То знају господа лекари, да се дегету таква храна дуже времена деје, и то се не даје ради луксуза него, ради одгајивања свога нодмлатка за којн ми сви жнвимо. Са ових разлога дрЖим, да је ударено на шећер и су впше много, а ево због чега држпм, да је у сравњењу са осталим предметима, на које је такође ударена трошарина неиа корелације или чраве сразмере. Одмах се затим у другој тачци, као предмети трошарипе налазе : „шсћерлме, алва илп друга ушећерена илн шећером заслађена јестива плп послаСЈпце од 100 кгр. 30 дпи. Ти предметп, гоеподо, ннсу флктичка потреба дневна. Шећерлеме су посластица, то је ствар нежније природе, то је иредмет, који показује веће благостање, већи луксуз, пзвестан комодитет, нзвесне прохтеве еамога гркљапа. Дакле, по моме начпну сматрања, овп предмети нису стварна потреба, па сте на њих ставпли 30 динара, а међу тим, на те предмете могла се је много већа трошарпна ударпти. Тако исто сравните ову тачку са т. 11 у којој је стављена трошарина на сир: «страхпно, рокфор, горгонзола, гамамбер, ементалер, трапист, фро маж де брн, аЈдамер, нмперпјал и томе слпчан од 100 кгр. 50 дин." Господо, то су зајиста луксузне ствари, које се могу само на богаташким асталима налазпти. Кад се меће на шећер 25 франака, онда на ово ножете метути и 100 фран., па опет нећеге пребацнтн сразмеру, јер

ово је заиста ствар луксузпа и скупа, а и непотребна,јер ми пмамо наших сирова. То ме је побудпло да кажем, да ипсте метнули праву стону, нраву сразмеру. Ово се налази само за богатишкнм столовнма, и на те ствари разумем, да се мете јака пореза, јер те ствари троше богатп људн, којима је Бог дао, иа онп нека и плате. Али, по мом начину сматрања, кафа, шећер и пирпнач то су стварне потребе, н ја држим, да би учинили дело иравде кал би ову стопу смањили на 10 динара. Ја држим, да ћете на овај начин учинити само једну пажњу и једну справедљивост према оном сталежу, који живи у варошима, а који заиста пије луксузан. Верујте, да у варошима нма тешке сиротпње, која међу тпм мора да се храни тиме, према њепом нач шу живота. Направите буџет вашег иримања и давања шта тропште, иа ћете дозволити, да и варошки сталеж пма свој буџет као људи, који имају права на живот, на неговање свога тела и свога подмлатка, да имају права да свој буџет направе. Вп ћете видети, да је ваш буџет далеко већи од њиховога, да ти људи много мање троше него ви, и да се они много впше муче него ви, За то ја држим да би учинили дело правде кад би ову стопу спусгили на 10 динара. Ако имд 10 посланика, молим, да нотпомогну овај мој нредлог, а аво нема ја сам задовољан, што сам учинио оно, што ми дужност као поштеном човеку налаже. (Не потпомажу га.) Потпредседник — Предлог г. Рајовића није потпомогнут и о њему не може бити дебате. Дакле, стављам на гласање тачку 1 чл. 4, онако како је известилац прочитао. Ко је за то, да се прими прочитана тачка 1, нека седи, а ко је нротиван нека устане ? (Сви седе). — Оглашујем, даје тачка 1 примљена Известилац Н. Милетић прочита тач. 2 чл. 4. Потпредседник — Прима ли Скушшпша прочитану тачку 2? ( Прима ). — Оглашујем, да је нримљена. Известилац Н. Милетић прочита тач. 3 чл. 4. Димитрије Димовић — Ја сам и прп првом читању изнео предлог н казао, да је стопа трошарпне, која је узета на кафу ве.шка. Износећи тај нредлог ја сам изнео и разлог, запгго мислим тако, а то је, да би се такојаком стонои људи навели на шверцовање, а што је најглавније да ће нотрошња кафс бити мања, и онда бп се омашнла оиа цељ државннх финанспја, да прпходи државни буду новећаии, дакле на нротив тнме би се учнннло, да нриходн буду мањи. Износећи то, ја и овом нрпликом молим Скуиштину, да примп тај мој нредлог и да се трошарина на кафу, од 100 динара сведе на 50 дин. Ја молим 10 носланика да потпомогну овај мој нредлог. (Потпомажу га више од 10 носланпка.) Министар Финансија Мих. Вујић — Кад год се нредлаже смањпвање, нема сумње, да је то нопуларније него подизатн. Нема артпкала на којима се неби дало брапити то; нема сумње да је најбоље то казати: боље је да не плаћамо него ли да плаћамо. Пре свега морам да напоменем то, али одмах напомпњем да је то уједно и одговор на говор г. Рајовпћа и Димовића. Ми треба да имамо на уму у каквом смо финансиском стању, које смо насљедили и са којим ћемо се мучити још коју годину при наЈбољој вољи да га уредимо. Ја сматрам за дужност да напоменем, да није питање је, ли артикал луксузаа и колико је луксузан, него Ј 'е пигање о томе, требали држави прихода и колико, и којп су артикли којима са најмање штете по привредне пнтересе земље могу да ноднесу трошарину? Подсећам г. г. говорнике и у ошнте све вас, кад будете решавали о овоме пигању, па један прпмер у Италији, да је Италија у слнчном случају завела порезу на хлеб. Да лн можемо казати да Талијани онда нису знали, да је хлеб најпотребнпја дневна храна и највећој спротињи. Зналп су они то добро, али су завели ту дажбину но невољи, да се њоме послуже само за време и да се за време снасу од финансиских неприлика. Ја небих желео да дођемо до тога, да и такву порезу предлажемо. Али, ове трошарине које се сад предлажу, са свим су оправдане, као што ће бити оправдани мононоли на извесне предмете које смо добили. То нису артикли тако неопходни, да терећење њпхово отежава живот највећој маси народа, најзад то су артикли гаквн, који могу да носе највише.