Народна скупштина

СТРАНА 338

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

нема те земље, у којој Устав постоји, где би закон повратне силе имао. Фисвални закони не могу имати повратне силе колнко нц други закони. 0 томе ћу ваи навести један пример. Купио сам једну кућу, и на ту кућу узео сам таипју, и за ту тасију платио сам завоном црописану таксу. Од тога часа ја сам постао сопственик те куће; ја сам стевао једно право на основу завона. Доцнпје дође један други завон, воји важе: за наплату таксе за тапију платпћеш два до три пута више; и вад би ми држава казала: дај доплати до те суме волико треба, онда бп се закону давала повратна сила, и то би било противно Уставу. Те повратне силе не сме да будс. У овом случају, који је пред нама, то је нста ствар. Један трговац — а ја их не разликујем на мало и великопродавце, јер то не утиче ништа на члан 16 — правп једну трговачку шпекулацпју, дозвољену, и он тада каже: овде ћу заложити толиво новаца, вупићу у ово време, а продаваћу у оно време. Кад тај рачун правим, ја га правпм иа основу закона своје земље, воји постоје. Кажем, кад улазим у овај посао, ја по законима, који у мојој земљп важе данас, кад тај еспап уне сем, ја ћу да платпм царину толику, па онда на основу за вона о трошаринп, платићу трошарипу толику — и кад све то урадим, шта сам тиме учинпо ? Тим сам стекао право, да ми за ту количину еспапа држава не може ништа даље тражити. Она не може да ме два пут и три пута оптерети за оно, што сам према законима. који су у земљи важили унео, за оно, што је држава један пут од мене наплатила, за што ми је своју разрешителницу дала и иризнала ме за иравог сопственика. Те поврагне силе немају нпвакви закони под небом. Г. Министар финансија мало цре је навео неколико примера из прошлостп, и казао је, да је било закона о трошаринама и под напредњацима, п под либералима и под радикалима, п да су сличне одредбе улазиле у закон, Ја не знам баш тврдо да ли су сличне одредбе улазиле у закон, али што се тиче закона о трошарини, који су под напредвацима донесени, мени се чини, и аво се добро сећам, све су то закони о трошарини, које су трошарпне први пут уведене на предмете, на које се трошарина удара. Онда се нпје правила разлика између малопродаваца и великоиродаваца, него се казало о трогаарпни за жигице : све жигице, воје се нађу у земљи, поппсаће се и наплатити се на њих трошарпна ; и ту нпје било шта да се повреди, јер онда између векопродаваца и малопродаваца, и односи изнеђу малопродаваца и потрошача остали су непоремећени и није се тим законом о жигицама ударила трошарина на нешто, што је већ платпло трошарину на основу неког слпчног закона. Али ја ћу најцосле да учнипм уступак п да допустпм дајетако, ваво г. Министар вели. Али ружно је разлпковати законе на либералне, ради калне и напредњачве. Ако је онда грешено, нема разлога да да и ми данас грешимо; ако је онда према оном Уставу грешено, нема разлога према овоме данас да грешимо, и ако те грешке стоје, и ако су оне ту, не треба их узети за полазну тачку, да у нова грешења наплазпмо, него их треба поправити законом, који доносимо на основу Устава, који стоји. Још једну примедбу, коју имам да учиним на члан 16, то је ова. Још од ирвог читања, па и данас непрестано се води претрес о велпвопродавцима. Све што је во од говорнпва казао и за и против, узео је за предмет говора великопродавце и малопродавце. Госнодо, допустите ми да кажем, да сам и при првом читаву пратио са највећом пажњом све говоре, не бих ли нашао објагањења једној нелогичности, коју видим, а то је ова: Што члан 16 као гато је предложен, не говори ни о великопродавцима ни о иалопродавцима, него просто п чисто говор>1, да ће се пописатп сви еспапи у земљи, који се нађу, и подврћи плаћању нове трогаарпне. Та дистенкцпја између велпкспродаваца п малопродаваца није унесена у предлог завона. Она се овде иојавила и саставља основу и предмет дебате. Међутим }а остајем при мњењу, да ни великопродавци ни малопродавци, ни потрошачи на оно, што су платили једанпут, не треба више да плаћају. Али ако хоћете на "овај пут и налазите да треба да се илатп, онда

вас чиннм пажљивим, да вам члан 16 не одговара претресу, како је овде у Скупштини вођен; да би одговарао томе иретресу, онда би требало у томе члану да се каже, да ће се наплатити то само од велпвопродаваца — треба имати те куражи и вазати да ће се та већа трогаарина тако и наплаћиватп. Али одмах за тим настаје ово пигање : ире во што закон ступи у живот, ваља расиравити ко је великоиродавац а ко је малопродавац ; где ће бити та граница између малопродавца н великопродавца, а ако нећемо то у закону да кажемо, онда треба опет рећи, ко ће да одреди те границе између велико продаваца и малопродаваца. Хоће ли се то оставпгч на вољу једном ппсару, капетану, вмету или ће ту битп једна законска норма, те да се зна како треба да буде? Ја ћу само узгредно да се дотакнем предлога г. Мике Ноповпћа, и да кажем за њега оно исто, што сам казао за еам члан 16 како је предложен. Са пстнх разлога, са којих је неправедно, да држава оптерећује два путједнуисту ствар, за коју је једанпут наплатила, закојује дала разрешителницу, са истих разлога неправедно је, да опет ти истп веливопропавци траже од државе оно, што је држава у своје време на основу постојећег закона наплатила. Ту је неиравда и с једне и с друге стране. Предлог г. Мике Ноповића не само шго је неизвргаљив и гатетан, него је у нсто време и неправедан. Држава то није отела од веливопродаваца; држава је на основу постојећих закона наплатила ; овај великопродавац, кад је уносио есиап, он је знао. колпка је трогаарина и држава је то наплатила. Држава није дужна, да тим великоиродавцима вишак неве трошарине враћа, али исго тако, господо, и ти великопродавци нису дужнп да плаћају држави на оно, шго су један пут платили. Таква је правда, госнодо, и с једне и с друге стране. У кратко да сведем све. Ја налазим, да овај закон и ако буде најтачније пзвршен, било онако вако је предложен, било са додатвом г. Мпве Поновића — овај закон донеће незнатне, а може бити и пикавве вористи, тако да ја налазим, да он ниги ће бпти користан по државу, нити по малопродавце нити по иотрошаче, а једино ће бити штетан по великопродавце. Ја остављам и нашој и вашој савести да ироценпте, да ли вреди доносити закон, који ће бити штетан и то искључиво по једну одређену врсту грађана. Министар Финансија М. Вујић — Господо, и аво сам казао да нећу вшпе узети реч, говор поттованога посланива г. Гарагаанина изазива ме да вам само још оволиво кажем. Ја, пре свега морам вам рећи, да бих волео, да решавање овога питања пређе на другу страну — бар гато се мене тиче а то су тегавоће извргаења. Ја сам о тим тегавоћама говорио и на ирвом читању. Свакојако се не може говорити о томе, да се трогаарине и по приватним кућама наплаћују. То се не цредлаже и ако је н. нр. у Аустро-Угарсвој и то рађено. Ја ћу вам говорпти после, како се овај члан криво разумева, кад се говори о повратној сшш закона. Тако се далево не може ићи. Сад ћу вам прво говорити о тегакоћама. Ви знате, како се артикли нојединпх предмета лако крију. Не само од дана, кад је овај закон поднесен Скуиштини, него јога од дана закључења трговачвог уговора, знало се за то да ће се трошарина на увозне предмеге повисити, и већ од онога доба могли су се навлачити артивли, за која се могло иредвидети да ће трошарпна бити повигаена. Ја бих дакле, волео да се о томе говори, и према томе да се Скупштина одлучи: хоће ли да задржп или не овај члан. Није овде питање о овоме закону пего о једном прелазном паређењу, пропугатено је већ толиво времена између првог и другог читања, у том међувремену догала је оптужба министара пређашње либералне владе, и тиме је дато вигае времена, да тегавоће буду још веће. Ја бпх дакле, волео да се говорп о овој страни пптања, и да се не износе оне тегаке батерије, војима није овде место јер, аво се питање хоће да сведе на теоријсву страну, ја вам могу изјавити, да сам кадар одбранитн гледшпте, са којега је оправдано примити овај члан. Нека ми је допугатено да вам прочитам један члан из прошлог закона о трошарини, па ћете видети, да је апсолутно једно исто што стоји у закону о нши-