Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВЛКИ ДЛИ ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПДЛТУ ИРИМЛ СРПСКО-КРАЉЕВСКЛ ДРЖЛВПА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦИНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ СЛЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

У Р Е Ђ У Ј ]

СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ

РАНЦ;О ПЕТРОВИ^

БРОЈ43

НЕДЕЉА 25 ЈУЛА 1893

ГОДИНА III

34 САСТАНА^ 10 ј у л а 1893 у Веограду ПРЕДСЕДА ВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Паја ВуковиБ СЕКРЕГАР, Алекоа Ратарац (ПАСТАВАК)

(0 трошарини, Андра Парађанин)* Ако би се овај закон овако усвојио, да он вреди и назад, онда би се могао изнети иредлог иа казати: непосредна нореза за прошлих иет, шест или седам година, била је мала, треба сад да је повисимо још са толико и толико и да је наплатимо за све те дрошле године. Ја мислпм, да то нико не би дозволио, и за то ни овом закону не треба давати ирава, да се враћа у назад, већ треба да важи од дана, кад ступа у живот, те да се трошарина плаћа на оно, што се тек увезе са стране, а за све друго, што се већ у земљи палази не треба трошарина да се наплаћује, на штету Јанка или Марка, када је једном већ наплаћена. Ја сам на штајнбрушкој пијаци видео две трговачке шпекулације, да је један много изгубио, а други много добио. 11ре 5—6 година водили су се дуго преговори о слободном извозу свиња пзмеђу АустроУгарске и Немачке. Они су се о томе дуго ломили, и не знам, како се на крају свршпло. Свака кућа из Немачке имала је свога агента у Аустрији и обратно. Један такав трговачки агент рђаво буде обавештен, да су се владе споразумеле и за то купи велику количину свиња, које су тада биле на цепи по 53—54 крајц. кгр., а он их истера на 60 крајц. После три дана он их је цродавао по 50 крајц., само с тога, што је бно рђаво обавештен. Ко је њему крив ? Нико. Другп један случај био је у фебруару ове године. Један трговац у Штајнбруху сазнао је са извесне стране, да ће маџарска влада да забрани извоз свпња из неких провинција и видео је да ће штајнбуршка иијаца да буде испражњена, јер је Немачка потребовала свиње. И он купи више хиљада комада свиња, и цена им скочи од 45 на 50—53 крајцаре од кгр. И он је могао да продаје свиње како је хтео, нико му није могао да стане на пут. Дакле, и ово је једна трговачка спекулација. Људи хоће да се користе приликама, и не треба нико да им то забрани; ја вас сада пигам, ко ће овима гросистпма да платп штету ако цепа шећеру буде пала.

Дакле, кажем, правда захтева да се овај члан потпуно из овог закона избрише, те да овај закон важи само од дана, од кад га Краљ потпише. Милутин Гарашанин — Господо, врло је мучно говорити у једној средини, где, кад се говори о извесном законском предлогу, стојп се непрестано под прекором, да се то говори из некакве себичности. Тих је прекора пало прошлог читања, пало их је и данас, и ја не обзирући се на њих, говорим само за то, што је моја дужност да о овом предмету говорим и да своје мишљење изнесем. И на прошлом читању а и данас говорило се и питало: да ли се овде не вређа онај велики принцип Устава, но коме закони не могу имаги повратне силе? Шта је стечено право, о томе се много говорило. Пало је разлога, по којима изгледа да неки закони могу имати повратне силе, а нарочито је нагласио г. министар финансија, да фискални закони могу доиста имати и повратне силе. Данас је један од г.г. иредговорнпка потврдио и казао, да свуда у свету финансијски закони имају повратне силе. На супрот томе мигпљењу, хоћу да вам кажем, да ни у којој земљи, у којој постоји Устав — Устав, који има такве одредбе, какве има наш Устав, — не могу да се донесу никакви закони на уттрб већ стечених по закону права; да нема ни једне земље, у којој закони пмају повратне силе, па био он фискални, крнвични, грађански, војнички или ма какав други закон. То, што се наводи за пример, као да фискални закони могу имати повратне силе, то је, менп се чинп, неразумевање онога, што је Устав хтео да заштпти, онпм чланом 38, где се каже: „Закон нема повратне силе. на штету права стечених ранијим законима." Каже се н. пр., ја сам плаћао шест талира порезе; по томе је дошао закон, који је казао плаћаћеш оволико, па се из тога изводи, да нико не може тврдити да је стекао право да више порезе не плаћа. Господо, ја онда, кад сам плаћао шест талира порезе нисам стекао никакво право; то нпје никакав основ за стечено право. Ја кад плаћам порезу држави, за мене лпчно, немам никаквог стеченог права на основу закона; ја тиме врпшм само једну дужност према дрзкави; а између права и дужности разлика је огромна. И држава је у праву да ми товари дужности све дотле, докле њима не би вређала моја стечена права. Оваква повратна сила постоји не само код финансијских закона, имају је и многи други. Био је закон да се у војсци служи 2—3 године; после је дошао други закон, па је казао до 30 година мораш бити за тим у резерви, у првом позиву, па после првога у другом позиву — а за што ? За то, што нам је држава нареднла, да вршимо једну дужност. Али, кад дође ред, да се једном стечена права погаве, онда, господо