Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИБ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 390

ности, коју даје тек оно стање курса држ. облпгација, нрп коме се конверсија са коришћу извршити може. То стање даје се нос т ићи само нравилном п јасио одређеном фпнансијском радњом државном. Да се све ово носгигне, потрсбио је да се државна политика по сзпма гранама управе државнс стално креће стазом добро п нравилно схваћенпх ннгереса земаљских, јер добро уређене фпнансије само су израз и резулгат нравнлне политпке драсавне. Данашње нолитичко стање земље даје довољно јемства за ту нравнлност и онда смемо н можемо с поуздањем очевивати, да ће се развој фннансијскпх нослова државних моћи у скоро да сведе у свој природан и правилан ток". Једним зајмом од 20 милиона ефективпих, држава би исплатила железнпчку екснлоатацшу, све бонове у течају, железничкп мост на Сави, сав дуг Народној Банцп; нснлатила бн трошкове око проширења железннчкпх стација у Београду и Лаиову. Дакле, као што видите, мпннстар је тражио 20 милиона да платп дуг, што је остао од 1887 год., и Скунштина је то одобрпла. Је ли плаћен, или није, то впдимо из овог иредлога, којн је данас на дневпом реду. — Није се могло да плати. Ја не могу да нађем другога узрока, него да постоји нерад и перед у нашнм фпнапсијама. Ја не видкм, да је Србија земља, која нема услова да се економски развија; аш видимо, да се економски неирестано пде нанред; видимо да Србија својпм обвезама тачно одговара и за ово тринајест година, на управи земље ироменило се толпко влада и толнко странака, па се опет све тачно и уредио плаћало, прпходи се умножавају — а дефициш су опет ту. Па, господо, кад би ово бпо последњи зајам, којп се тражи за покриће дефнцита, верујте, да не бих устао да говорим, већ бп га примио са раширенпм рукама! Ја се бојим, да се г. миннстар финансија у рачуну не вара, јер њему неће бнти довољно 18 милиона да иокрије своје дугове н дугове својих претходнпка, којп су се затекли 1 августа 1892 год. Ја се бојим, да ова сума нсће бити довољна за покриће дугова, и бојим се, да у 1894 годпни, влада не буде опет прпнуђена, да тражи какав пов зајам, те да се покрију неки новп дугови. Ја страхујем — нека ми за то не замерн г. минпстар финансија, п ево на основу чега оснивам своју бојазан. Г. минисгар фиеанспја на стр. 10 пзвештаја признаје, да је на дан I априла ирпвремени дуг износио 37,720.000 дин., па онда вели да му не треба већа сума од 18 милнона, па да иокрије дуг од 37 милпона. За што ? Ево за што. Он у извештају наводи дуговање желсзничке дирекцпје за нову инвестицпју, па вели, да то дуговање не мора платити за то, што за њега ностоји засебно одобрење. Сума ова износп 2 800.000 дпнара. Оно заиста постојп нарочш о одо брење, али тиме, што постоји на основу одобрења то ни мало не мења саму ствар. Ми дугујемо привременог дуга на 2,600.000 дин. Железница је установа државна, и она даје државп прихода, а држава за њу чппи зајмове. Ја сам ономад учинпо г. министру грађевина примедбу за то, да се железница не сме издвајатн и давати јој право да се сама задужује, и министар мп је обећао, да ће се то на јесен псправити и да ће суму од 5 милијопа динара, која је била у железппчком буџету пренети из железничког буџета у буџет минпстарства финанспја као надлежан; јер под мин. фпнансија стоје сви државни приходи, сва државна имовииа, а иод њим су и сва државна нримања и давања — сви државни дугови — што је управо сва државна имовпна, па и железница, као државна устаиова. С тога минпстар фпнанснја и дужан је, да тражи за железницу зајмове. Друга тачка, то је дуговање класној лутрији. Пре свега да вам напомеием да у државном рачуноводству не сме бити пребпјања дугова, већ се мора све пзравњавати. И у колико ја знам, налазнм, да се ово пребијање не може извршити а у толнко мање, што се у тач. 8 та иста сума задужења поново помиње. Изгледа, дакле, да ми плаћамо класној лутрији оним новцем, који има благајна државна да прима од Управе Фон-

дова. Ја вам скрећем нажњу с тога, да видите, да ово пије иоследњи зајам, него да ће битп још н других зајмова, а овај оставља иесумњив квасац за други зајам, који ће доћи п неће бпш мањн од 6 мнлноиа дпнара. 3,1 дуговања мппистарсгва споллшх иослова Сраској Креднтној Б-шци, велн се, дајеово прпвремени дуг за подмнрење потреба у иосланствима на странн. Госиодо, још лане, кад је била опа компсија, нгго је прегледала државне дугове, и којој сам и ја био члан, нашла је тамо псту суму — а. ево те исте суме, где још постоји и сада, и ако је државни рачуи закључеи још 31 Марта од 1892 год. Ево те суме п у књиговодству од 1893 годпне. То значи, да иије намнреиа 1892 годпне, него је прешла у 1893 го дпну; н кад се до сад нпје измнрила, онда се не може измпритн ни ове 1893 годпне, без нарочнте позајмице, а загледајте у буџет ове године, вндпћете, да нема таквнх позпцнја, п онда се она не може ни исплатити. Дакле, и то је једап привременп дуг, и кад јетодуг, он не треба да иостоји. Боље је, нека се у једанпут све псплати, сви ти ситнн прнвременп дугови, а не овако, сваки за се п да пмамо овако ситних прпвремених дугова. Мени се чинн, да нем.х веће несреће него да остају овакн нривремеии дуговн, па ма онп бнли и пајситнији. Господин миипстар нзоставља и она дуговања Народпој Бапцп, која постоје по залогама, а меии се чини, да су те залоге „селске обвезнице", које износе на 717.000 дин. То дуговање Народној Банци од 7 50.000 дин. п оно друго од 717.000 дпн., износи свега на 1,400.000 дин. То би све требало у једапнут да се исилати, јер те залоге нису никакве залоге, а привременп дуг осгаје и даље. За исплату реквмзицнја нотребна је сума од 100.000 дин. у лутриским обвезницама. Али су оне заложене код Народне Банке н њпх би ваљало откупити. Чиста добнт од њих била би довољиа да се њоме исплати овај дуг. Али треба најпре да се оне нскупе. Даље, дуговања државној штампарији по сптним рачунима, на п ту суму ваља исплатити, јер је и то привремени дуг, а за све те привремене дугове, мислим, неће бити опет довољиа сума од 6 милиона дипара, иа да се псплате; већ нећемо сачекатн још ни годнну дана, а мн ћемо ноново онет решаватн о новом задужењу за нсплату ових прнвременпх дугова Господо, ја сам поменуо, да је велики узрок нашпм дефпцитима и неред, којп влада у послоЕнма државних фннансија. Ја нмам обичај, да све што кажем п докажем. Да је неред у н.шшм финанспјама сваки ће се уверпгп кад прочита извештај од 1892 год. од стране 30—35. Шта ће наћпутом нзвештају? Наћп ће, да се 22 милпона динара водн по књигама главне државне благајне, а не зна пм се нп почетка нп свршетка. Задужени су појединп заводи, а дуг не постоји, други су одуженп и ако и то не ностоји. Ја нећу да вас даље морим, али вас молим, да узмете на ум овакав неред, који се впдп у књпгама паше државне благајне. Жао ми је, што морам да пзнесем пред Народиу Скупштнну, али на то су ме пзазвали говори поједиипх предговорнпка п ја хоћу да дам обавештења, које ће расвеглптп право стање стварп, како се не би могло нн мени нп мојим друговима пребацпти да смо ма за што кривп. Прпзнајмо свакп своју мапу, на ћемо се онда врло брзо излечнти од дугова. Ви ћете казати, „па неред је био и нод нанредњацнма". Јест, госиодо, неред је био и под папредњацнма, али, разлпка је, што смо .чи за време тога нереда много урадили и што смо створилн много извора државних прихода, који данас постоје. Рад наш, госнодо, он нас извпњава за перед, али шта ће извињавати оне, који су поеле нас дошли? Ја мислим, да нх неће моћи ништа да пзвини. Ј,1 мислим, да не треба да вам побрајам све податке, него п самп узмиге и прочитајте овај извештај, кад сте докони, иа ћете се уверитн, да је неред узрок наптем тешком финансиском стању. После овог долазп и нерад, који је скопчан са општим стањем у земљи. Задржалп смо старо наплаћивање наших при-