Народна скупштина

38 САСТАНАК

- 23 ЈУЛА

СТРАНА 391

хода; впделн смо, да је тај начин неподесан п да не може државп да донесе оне приходе, који су предвиђенп; .јер пма много ненаплаћених прпхода државних. Из тога се вндп, дд Није рађено оно, што је требало радптн ; нпје заведен поредац у наплати државних прихода. Госнодо, да је било реда и рада од 1 јуна 1887 године, а тај се обећавао од стране људи, који су тада узели уираву земље у своје руке, данас ми не би требали оне зајмове да чипимо, јер од оиих 116 мплиона дин. учпњеног зајма од 1 јуна 1887 године до данас, само су 37 милпопа употребљепн корисно а осталпх 89 милиона днн. употребљено је на покрнће нривременпх дугова. А ко се интересује, ,ја се позивам на исту ону таблицу, на коју се позвао и г. мннистар финансија, а која се налази на страни 111 извештаја од 1892 год. и кад изведете оне суме зајма, које су од 1 јуна 1887 год. до сада учињене, онда, кад одбијете суму од 116 мил. видећете да су само 37 милиона употребљени на кориспе установе. Господин минцстар финансија у своме говору позвао се на извештај фннансијсве комнсије, која је доказала, да су дефицити све мањн. Заиста, госнодо, дефицити су из године у годину маљи, но су и приходп већи. Али, кад је говор о дефпциту, онда се мора обратпти пажња п на завршне рачуне. И ак.о комисија од 1892 године говорп о завршним рачунима, ја сам и оида имао своје мишљење, а и сад налазим, да ће сваки од вас моћп да увиди откуда је могуће, да дефицит 1887 године сиадие од 4,89 мплиона на 14, а 1891 годпие на 680.000 динара. Што је комиспја исправила те рачуне? Она је то учинпла колнко је могла, али она пе тврди, да је баш све до краја тачно псправила, јер право стање није било познато него се морало изпалазиги. Комисији је иало у очи: како је дошло да 1887 год., дефицити од 11 милиона спадају до 4 милнона 1888 године? Ево како: што 1888 год. ннје плаћеи ануптет у суми 5,613 000 динара, јер кад би се то платило оида би дефпцит био 10,543.000 дннара. Ово долазп пак отуда, што је управа држ. дугова задоцннла да јави благајни приход од 3 мплиопа дннара и због тога се та сума пе показује 1888 године као приход. То је опет узрок те је дефнцпг од 10 мплиона требао да спадне на 7 мил. Дакле, е једие стране ннсу тачно вођени расходп, а с друге прпходи. 1889 год. свела је се сума дефицита иа 14 милиопа дпнара. И завршни рачуи за 1891 годину могао би се нодврћи крптици, не за то што нпје тачан, него што су приходп, којима се нокрпвају расходи потекли из нередовнпх пзвора, а не од редовппх прихода. Кад би се с те тачке гледпшта иосматрали завршни рачуип од 1890 год. онп би иоказалп мало већи дефицпт него што га је компсија утврдиаа и пгго је влада у завршном рачуну ноказала. Тај исти случај је п са завршним рачуном 1891 године. Мп смо у редовним приходима иримпли мање 6 и ио мнлпона дии. у ваиредним прпходима, а прпмилн смо 3,700.000 више. Ванредни приходи, ако се фпиансије уреде, бнће из годппе у годпну све мањи и мањн. Докле имамо тнх нрихода, дотле и наше фпнансијско стање неће бнти уређено. Вн видите, да ја налазим, да је наше стање фипанспјско неуређено. Не налазим пак да је рђаво. Ја смем смело нред светом да тврднм, а п тврдио сам, да наше фпнансијско стање није рђаво. Оно условљава само мало винге рада и реда. И кад бп се на њему радпло како ваља, кад би се наше књиговодство уредпло да буде како треба и кад не би због полптике крпли дефиците, онда би мп врло брзо били на чнсто са нашим „тешким" фпнанспјскпм стањем и не би пмали иишга више да радимо на поправцп његовој. Вредно је, да овом приликом пзнесемо н кретање наше државне благајне од 1887 до 1892 год. То ће иоказати слику, која ће садржати доказе, колико је дефицита било у буџетима, колпко је ванредних нрпхода употребљено на редовне потребе. Државна благајна имала је од јуна 1887 до 1 августа 1894 годпне редовнпх нрихода 206,519.583, а редовнпх расхода 235,844 265. Дефицит је бпо 29,324.583 дин. Ванредних нрпхода бпло је 84,682.613, а ванредннх расхода 48,058.284 I

дпнаоа, што значи, да је остало од ванредних прнхода на расположење за иокрпће редовних трошкова 36,624.429 дин. Узмите, да је 29 мплиона 324.583 п да је вишак 36,624.429, онда се добпја сума од 65,949.012 динара. Одузмите од ове суме 10,000.000 за иснлату нривремеппх неиокретних дугова пре 1 јуна 1887 године онда остаје 55,949.012 динара и додајте сада нов зајам од 22 милпона дпнара, онда добпјате онст готово исту суму од 77 милпона 949.012 дпнара. Кад су напредњаци пмали 6,000.000 дефпцпта, онн су срачунавалн буџет на 44,000.000 дпнара, а створилп су нзворе, којн данас доносе ефективно 53,000.000 дин., према нзвегнтају г. мшшстра фннансија. Нека би и стајало, да буџет наиредњачкп није био нотпун; пека би н у истини било, да су у њему фалиле неке познције расхода; нем се та неисиравносг исправп, опет сума, која би претекла, кад се не би расходи државнн тако јако увеличавалн носле напредњака, изпела би око 10,000.000 дин. Да завршим, господо. Да сумирам све оно, што сам до сад казао. Ја не впдпм лека, да ће се иостићн равнотежа ни увелнчавањем нрнхода пи смањивањем расхода; пгта више, налазим, да се за војску мора впше трошитп од сада него до сада. Ја налазим, да бп се лека могло наћи само новом органпзацијом финансиском, на којој се почело да радн, ако би се, даље, аавео другп начин рада у државном књпговодству; ако се заведе други начнн наплате нрпхода и ојача контрола код финанспјских надлештава. Кад се све то оствари, онда ће се моћи добптн толнво прихода, да нећемо моћн у уговорнма за зајмове читати речп, да се од наше државе за зајам тражи нека „супергараиција," што значи гаранција над гаранцијом. Ја сажаљевам, што је та рсч остада у предлогу за зајам. јер ја држим, да Србнј 1 стојп на том ступњу с креднтом, да нема пикакве нужде, да даје неку „супергаранцнју" за зајам. Као што мало час казах, ја држпм, да Србпја својим финапспјским стањем није заслужила, да се од ње тражп „сунергаранција," а још мање, да је дужна да даје такве гаранције. Сем ових неколико ме-ра, које сам поменуо, разуме се, да Србију очекују многи други пословп, ако хоће да уреди своје финанснје опако, као што треба На те иослове уиутио пас је п г. министар финанеп.ја у своме говору, и за то ја па томе нећу се много задржавати. Ти се пословн састоје у реорганизацпјп целокунне управе државне. Нат буџет, као и сваки другп буџет, није нпшта друго, него слика у огледалу. У буџегу се огледа целокупна државна управа и опа није њен облпк, него само слпка тога облика. У једно време вдадало је мишљење да ми треба да крешемо буџет, па да тако изравнамо дефпцнте п да доведемо буџет у равнотежу. То је погрешно мишљење. Са свнм је нравилно оно мпшљење, што је г. мпнистар фииансија изнео, да треба реорганпсатп из корена целокупну управу државну, и кад то буде извршено као што •греба, онда без брисања расхода, без нових задуживања довешћемо паше фиианспје до онаквог стања, као што сви желимо. Министар Финанеија Мих. Вујић. — После говора г. Вукашнна Петровнћа сматрам за дужност, да кажем неколико речи; управо, да одговорим на неке примедбе п нека тумачења, која, мислим, да су из оспове пеправилна. Пре свега, господо, онај рачун, ко.јп је правио г. Вукашпн, ја иећу овде да га са њим пречишћавам. Случајно, господо, овде у Скунштнни заступљене су две партије и кад се овде баца одговорност на трећу, које нема ту, онда је лако, разуме се, објаснити све на њену штету. Г. Вукашин правн рачун, да за све дугове од 1880 год. не треба бацати одговорност на нанредњаке, него на либерале; по г. Вукашиновом рачуиу нзалази, да од целокучиог дуга до 1887 г. у 286,000.000 дин. 209,000.000 пада на либерале, а само 77,000.000 на напредњачку владавину. Ја нисам позван, да овде заступам либералну странку. Либерална страпка данас нема својих представника, да се овде бране, али сигурно она, кл > трећа странка ааћп ће нута и начина, да расправи ту сгвар, да лн само 77 милиона дпн. до 1887 год. пада на напредњачке владе, а сав онај кусур до 286,000.000 днн. да пада на либералае владе. И либерална странка нема овде својих представника, да они