Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

штинских дажбпна, и тп људи нису ни данас задовољни и опет подносе некакве предлоге и тражења. Када је Народна Скупштина дала концесију браћи Минх, пмала је без сумње пред собом пдеју и дељ, да се домаћа индустрпја подиже, и да се новац, који се за прерађевине те врсте, штофова и чохе, ван земље даје, да у земљи остане, и да наш произвођач сировине — вуне има користи. И боја је врло дивна и патриотска, и Народна Скупштана тим руковођена дала је кпнцееију браћи Минх, Но какве користи ми нмамо од тога ? Оно што данас браћа Мпнх раде, то је и пређе рађено, само у другом виду. Пређе је било нагаих а и странпх трговаца из Сарајева и других места, којп су вуну куповали, и за то новац у земљу доноспли./Међу нама има који ће се тога сећати, и оне лепе трговпне?, коју је Параћин некада имао. Параћпн је бно један центар у погледу те трговине. Тада је била и велика маса радннка у занимању, прањем вуне, можда 4 — 500 днепно, и боље су илаћанн, но пгго то данас браћа Минх чипе. И на тај начпн новац .је фактпчкп остајао у земљи, у рукама радника и пронзвођача. Док сада, новац, који браћа Мпнх узму, шаљу га у Моравску, сво.јој кућп. ( бога ти ?!) Једнна корнст, коју имамо то је: што можемо рећи, имамо нагау домаћу индусгрију. Рећи ће се, па пмамо користп и те, што је наша војгка одевена доиаћом" нронзводњом, јест, али каквом и но коју цену, то ће најбоље знатн г. мпнпстар војнн, а по готово и мп сви, како нам војска обучена иде. Користн дакле скоро никакве немамо, а н ако је у неколико имамо, она је пезнатна и скуиа. Дозволте ми да вам овом нриликом кажем, по коју цену мн имамо ту чоју за војску. Мн је плаћамо некп 9 п нешто вшие дннара метар поред 15°| 0 додатка, док исти браћа Мпнх и други фабриканти чак из Моравске, лиферују Бугарској па 6 динара метар. Зашто то и како ? о томе ће се у своје време рећп. А резултат свега тога је, да браћа Мннх своје годишње бнлансе закључују се са 5 — 600.000 дпн. чисте добитн. Каже се, да браћа Минх не прпмају од Државе на време новац, и да усљед тога имају штете, и то није истпна господо. Могу веровати, да се неко време са плаћањем и задржи, алп онда, нн внше ни мање но са 6° 0 иптереса вуку они бонови, које браћа Минх од државе добију, а које пак онн са јефтинпјнм интересом есконтишу. Не верујте ви, господо, његовим сузним очима, то су само његова израиљска претварања, која су њима својствена. Господо, говорићу још, а као најглавннје, о штети, коју ми као држава имамо са производњом вуне. Пронзводња наше вуне тако је опала, а са њоме и наше сточарство, а за што ? — Зато, што у последње време повластицом браћа Минх нашу вуну и не троше, већ довозе са стране. Произвођач нема коме да прода, иа тако и не производи. У времену када су страни трговци долазили, оно што сам казао, вуна је илаћана 10 и 11 гроша, пстина стара ока, а то је 9 гроша кило, а шта данас? Данас, не може произвођач да добнје нп 6 гроша за кило, на и поред те цене нема ко да купи. Ето зашто је производња вуне опала, и с дана на дан све више опада. Оних трговаца више нема, њих је повластнчар Минх још у почетку сузбио п, рећи, убно. Браћа Минх данас више не кунују нашу вуну, они довлаче страну вуну из Македоније, Солуна, иа чак из Азије — Смирне, из крајева са којима ми иемамо уговорне тарифе. И то је оно што њих боли, и о чему је овде реч: да страну вуну доносе, а царпну да пе плаћају. Ево, господо, која је доба годпне и иитам свакога из оних крајева, где је некада вуна купована, — капарисана и одвојепа, пнтам вас, је лп ове године и једно кпло вуне купљено. Нека кажу госиода пз Ресавског, Бољевачког, Бањског н други срезова; Камо наша Кривовирска вуна, са којом смо се мп некад на страннм нзложбама ноносилп ! — Јест, госнодо, нема внгае оног благовања, кога је пропзвођач уживао и користн нмао. Новластпчар Минх, не '-.амо да набавља страну праиу вуну, већ под именом вуне, он доноси и неке одпадке од старпх хаљпна — дроњака — пречешљава то у својој фабрицп, и меша са вуном и огуда нам је онаква чоја

за војску, — да нам војници иду са подераним лактовима и туровпма. То је факт, којп ми пмамо сваког дана пред очнма. Ми имамо и административних установа, чији су се чиновници такође одевали том чојом н. пр. поштански чиповппци, па им одело ннје трајало ни годину дана. То су користи или боље рећн штете, које имамо. Сама замисао врло је лепа, и одиста свака држава желп, да има иидустрије, од које ће иматп корнсти, алп по овако скуне нсвце и на овај начин не, од такве индустрнје треба да иере руке. Мимо тога, што је учињоио толпко концесија, данас се долази овде са једнпм предлогом, којим се тражи ни внше ни мање, пего један поклон. Данас, кад Народна Скунштина решава о неком зајму, о великнм државним потребама, о некпм дефпцитима, о оскудицама, управо рзћи сви се боримо, како да помогнемо нагаим финанеијама н правимо задужења по неколико милијуна, — данас се долази са једнпм предлогом, којгТм се тражп да чинимо поклоне Ако случајно нисам казао све, што бих пмао о овоме да кажем, ја ћу у даљем говору то учинити. Односно овога нредлога, који је г. министар поднео, ја бих предложио Народном Представнигатву, да донесе решење, које ће овако гласитн: „Предлог мнпистра пародне нривреде, да се браћа Мипх фабрпкаити из Параћина, ослободе плаћања царине, на већ увезену вуну од 2 априла 1892 год., па до дана, кадјеступпо нов закон о општој царпнској тарифи, као штетан но државне финансиске интересе, а и иротпван самом закону о онштој царпнској тарпфи од 2 апрпла 1892 год. — Н^родна Скушптина регаава: да се скине са дневиога реда". И молим десет носланика да потпомогпу овај мој иредлог. (Потиомажу га). Милан Ђ. Ђурић — Господо ! Ја сам имао част да будем народни посланик и онда, кад је први пут дата повластица Минху и кад је фабрнка основана. На земаљској управи седела је наиредна страпка, и ја сам бпо члан опозицпје, али у тој ствари, кад је изнет иредлог о овој повластпцп, онда у Скупгатпни иије било опозиције, него су се н влада н опозиција сложнли и ирихватили овај нредлог, те дали новласгицу овом човеку да оснује фабрпку. Тај смо предлог ирнхватили за то, гато смо тежили да вндимо, да се развнја наша домаћа индустрија И заиста, ми смо имали прилике да вндимо, да је овај човек озбиљно отпочео ово предузеће и да је основана индусгрпја, која израђује штофове од српске вуне. Ми непрестано внчемо, како хоћемо да упапредимо наше економско стање. да хоћемо индустрије и фабрике, да хоћемо да иођемо путем унапређења народног, а кад дођемо до тога, да треба нешто да се учини, ми станемо н противимо се томе. Не може, господо, никад дете да буде човек, докле га родитељ не гаји постепено, докле га не даје у школу, па да буде момче, па тек онда човек. Тако је псто п са једним новим предузећем, а нарочито код нас, којп смо једна млада држава. Иијеникакво чудо, што смо прихватили људе, који заснивају нашу индустрију, којп доносе своје капнтало у нашу земљу и којп ће да буду учитељи наше домаће индустрије. Али, ако би иошли овим путем, којпм хоће предговорпик, онда знајте да би ми омашилн циљ, коју је хтела да постигне Народна Скупштнна, пмајући у виду интерее наше земље и желећи, да српски сточари и трговци, којп се баве са куновииом вуне, не враћају се са странпх ппјаца губећп грдне капптале. Вама је познато, да је ужнчки округ сточарски крај, и тамо се људи много занимају куповином вуне. Тамо је 1874 год. била једна мала фабрика ћебета, коју је основао Сгојан Поповић. Он је имао малп капптал путови су били тешки, подвоз скуп, и он се обраћао нашим капиталистима и тражпо од њих кредит, да му помогну и да му даду већп капитал, како бп могао у већој количини израђнватп ћебета. Влада у то време није поклањала овом човеку онолико иажње, колпко је требало, јер, да је потпуно схватнла ннтерес своје земље, она би извела политпку, да се наша вуна трошп овде, да се тканине израђују овде и да онај новац, који се даје радницима на странп, остане нашим си-