Народна скупштина

41 САСТАНАК - 27 ЈУЛА

СТРАНД. 431

ротнпм грађанима. Па шта је било? Онда је у ужичком округу било стоке мвого више него сад, чувени трговци Обрад Дрндаревић, кућа Јокановића, Лука Мптровић, Мнлан Петровић и други, куновали су вуну у округу и из Босне п имали су иоједини трговци по 30 — 40 хиљада ока вуне, па су сву вуну мослали на страну, тамо су плаћали лежарину и комисијонаре, а после две годнне ти истп људи вратпли су се с крштених руку ; било је трговаца, који су изгубили по 3 — 4 хиљаде дуката канптала, и ја сам онда прорачунао да су у самом ужичком округу трговци изгубили преко 20 хиљада дуката. ГГа тако су губпли и сви осталп трговци, који су се занималп куповином вуне. Да је било овакве фабрике, која би могла израђнвати ћебета, чохе, гатофове и остале ствари, ја вас пнтам, да ли би могло бигп тога губитка? Ја велим да не би било тога губитка. Да је помогнута та наша мала фабрика у Ужицу, она би прерађивала ту вуну, п у место, гпто су поједини трговци губили по 3—4 хиљаде дуката, мн не само што би сачували наш главни новац, него би сачували и фабрику, дали бн могућиости нашој сиротињи да зарадп, и имали бп још и 12%. И опет потсећам г. г. посланике, који седе овде, да кад је влада била поднела предлог о повластици за ову фабрику, онда није било опозиције, него смо сви сложпо сматрали. да чинимо једно дело мудрости, да хоћемо да положимо темељ нашој индустрији, и да дамо могућности, да се паш народ развије и ивдустријски, почем има п снротиње, и да се вуна прерађује у нашој земљи, и онда смо сви сложно примпли тај иредлог. И од тада непрестано све Народне Скупштпне, без разлике политичке боје, давале су повластпце овозг човеку. не љубећи његопе црне очи, него желећп да потпомогпу пн дустрију и чпнећи дело правде. И ја мислпм да ће Народна Скупштина и данас то учннити, а да се неће завести разлозима поједпних људи. Господин нредговорнпк побија сам себе оним наводом свога говора где вели, да Минх није куповао велику количину вуне у нашој земљи, него је куновао са стране. Па молим вас, господо, кад је цена сриске вуне већа, можете лп ви икакнм »араграфом учиапти, да наша вуна нма већу проходњ ' на пијаци него страна вуна Господо, не треба се варати, цена наше вуне била би далеко нпжа и мања да немамо фабрпку штофова у земљи и што је цена наше вуне 9 гроша имамо да благодаримо једнно заснивлњу фабрнке штофова у Параћину. Мн смо дужни, као иародни преставници, водећи рачуна о нашим сировинама и о напретку наше индустрије, да потпомажемо оваква предузећа, да се капитал улаже у овакве радње, а не да ка ппталпсте само дају новац под интерес, иао што се то на жалост код нас п чини. Усвајањем овога предлога ми ћемо охрабрити и друге стране фабриканте, да донесу своје каиитале п да уложе свој рад у овака предузећа, па да се и ми као иали народ њиховим благом и знањем користимо, Ми не можемо нћи другим иуЈем него оним, којим су ишли други велики народи, те су се развили у економном, војном, рударском и иросветном иогледу, корнстећи се знањем других народа, којн су били у бољим приликама, којн нису били туђа раја неколико векова као ми. Господо, ако хоћемо напредак, а ја верујем, да ми сви то хоћемо, ја бих, ко би дигао глас иротив ове концеспје, којом се олакнгава индустриска радња у нашој земљи, сматрао за тежак грех. Јесте господо, у Ужицу, кад је та мала фабрпка раднла, по 60 и внше сиромашних грађана враћали су се посведневно погле рада из фабрике својој кући и носећи лебац и друге намириице својој кућп, да одране своју децу, то, господо, није мала ствар. Данас у фабрпци параћинској, кад фабрпка добнје већу поручбину, у њој раде по 300—400 радника а прн обичном раду у њој раде преко 160 радника. Ти радници пмају најмању зараду дневну 1 динар, а који заају финије радове да раде они имају ио 3—4 динара. Зар не би било, господо, грешно, да ми оставимо без леба 300 до 400 сиромашнпх грађана; зар ми можемо допустити да се опет деси, да нашн трговцн куиују вуну у земљи па отишавши са њом на страну да је продаду, да се враћају скрштених руку

изгубивши сав свој капитал? То не би било ни корисно ни мудро. Кад је госиодо била изложба у Врањи, ја нисам био тамо, али имао сам прилике да ми причају људи о тој изложбп и ево како су ми они о врањској изложби говорили: Хвала Богу, кад смо и то дожпвели да видимо, да мала фабрика у Ужицу пзноси на изложбу тако лепе мараме и убрусе, иа просто му срце од радостн скаче, кад је имао прилике да види, да и мн у нашој држави пмамо оно, што и други сретни народп имају. Даље, иричали су ми о пиротским ћплимима, да највећп великаши купују пиротске ћилиме да њима застиру своје богате салоне. Колика је та радост за сваког Србина са стране, а камо ли за нас, да се тако лепе ствари у нашој земљи израђују! Колпка је та радост за нас, да се можемо одевати рубл>ем, чохом и штофовима, којп се израђују у Г1араћинској, дакле у српској фабрици, п да њима нашу војску одевамо. Ја вас пигам, није ли свакоме од пас милије, да облачн оио рубље, које јо откала сеја или кума или иријатељица, него ли да се одева рубљем, које је туђа рука радила ? (Чује се: тако је). Ти везови, то рубље, које је нзрађено у нашој сопственој земљн од вуне наших оваца, што је рађено српском руком, то ми је као Србину далеко милије и волим га п скупље платитп него туђе, јер што је наше није туђе, а што је туђе није наше. Поштовани г. предговорник казао је, како Минх набавља неку вуну чак из Смирне и других земаља, то значи, господо, да је вуна у страним земљама далеко јевтцннја, а код насје скуиља. Ја бих положио питање народном цредставништву колико имамо мп још фабрика, које израђују штофове од наше вуне ? Имамо само ту једну. Не треба се, госнодо, варати речима, ја сам мало час наиоменуо да је 1884 год., кад је ностојала фабрнка, трошено је 70 — 80.000 клгр. вуне. Није господо у ствари онако , као што је поштовани иредговорник цреставио ствар, да повластпчар Мпнх не купује вуну у нашој земљи. Менп је, господо, иознато да Сретен Јевтовпћ и Орловпћ, познати велики трговци, купују вуну у нашем округу и продају је баш Минху Ја сам се са њпма о томе разговарао и оии ми кажу, да иајвећу количину, коју купује Минх у најбољим годинама износи 180.000 клгр., а најмања количина 90—100.000 клгр. Што Минх не може и већу количину вуне да у нашој земљи купује, то није његова кривица, узрок је томе што је народ од честих ратова и других неприлпка осиромашио и сточарство није онако развијено, као што је негда било и зато повластичар мора да набавља вуну и са стране. Али и другп један разлог стоји, што Минх извесну количииу финије вуне мора ,са стране набављати. Треба, господо, имати на уму да по.уговору стручна комисија сваке године одређује, колику количину финије вупе мора Минх да набави са стране, та се фппија вуна мора додавати, што је српска вуна оштрија и не могу се од саме ње израђивати финији штофови и чоје. Рећи ће се на метните је на крћеницу и власаницу, на ће се пзвући финије власи, јест истина, господо, тим се справама могу извлсчитп финији власи, али док се то уради наша вуна дунло би скуиље копггала, него вуна псте каквоће са стране. Ето зато, господо, за израду фннијих, бољих тканина мора се нашој вуни додавати та вуна са стране, да се може добитп чоја, која има о.пу исту трајност и вредност, какву има та роба из других страних фабрика. Даље се каже, да ми добијамо врло фину вуну од кривовпрских оваца, јест, господо у том крају добија се добра и лепа вуна, али добија се мала количина од 4000 кила (Чује се: није 4000 него 20.000 кила); добро па да је п 20.000 кпла каква је то количина. Ја верујем да тај крај може лиферовати 20.000 кила, али за продају може дати нешто више од 4000 кила, али остало треба њима за домаћу иотребу. Ја, господо, нећу на дугачко и на широко да говорим, за мене личности не постоје, ја ћу у решавању свакога питања онако да радим, како сам заложио реч иред својим бирачима на програм странке, коју заступам. Ја мислим, господо, да свакоме од нас иа срцу лежи, да потпомажемо индустрију п сточарсгво, а ја мпслпи, да сточарство можемо унанреднти само тако, ако потпомогнемо оваке фабрике, које нзрађују