Народно благостање — додатак

ГОДИНА Ш

Садржај:

јисозјауепзко dioničarsko društvo Georg „бтапиш" трговачко дионичко друштво

Друштво за електротехнику и фабрика к

Jugoslavensko Burko d. d. — Zagreb Ртивуо za osigaranje i reosiguranje „yTrig

JUGOSLAVENSKO DIONIČARSKO DRUŠTVO GEORG SCHICHT -- ZAGREB-OSIJEK

Georg Schicht |e svetsko poduzeće za fabrikaciju sapuna, margarine i kozmetičkih artikala. Ima tvornice u mnogim državama centralne Evrope a usko je povezano sa velikim holandskim konsernom margarine i sapuna. Centrala je poduzeća u Aussigu u Čehoslovačkoj. Jugoslavensko Georg Schicht je alilijacija tog velikog konserna. Društvo je protokolirano u Zagrebu, dok se njegove fabrike nalaze u Osijeku.

Pored konserna Georg Schicht u Jugoslavenskom 4. d. Georg Schicht zastupane su i Srpska i Jugoslovenska udružena banka te po dva njihova predstavnika sede u upravnom odboru.

Fabrikati Georg Schicht bili su u pretežnom delu naše države poznati još od pre rata. Naročito sapun sa markom „Jelen“ bio je opšte poznat i u našim krajevima koji su bili tada sastavni deo bivše Monarhije. Prva veća reklama, u našim krajevima, koja je sistematski forsirala i propagirala jedan artikal, bila je ona Georg Schicht iz Aussiga. Pojedina sela najprvo su bila poplavljena Schichtovom reklamom, naročito slikama za decu. Onda su dolazili agenti koji su svakom gazdinstvu besplatno davali komad sapuna „,Jelen”. A tek onda je dolazio trgovački putnik i zastupnik, koji je obilazio trgovce. Za nekoliko meseci u pojedinom kraju nije se moglo dobiti drugog sapuna no Schichtovog. Kad je došao raspad bivše Monarhije, Schicht iz tvornice u Aussigu nije mogao više tako lako da snabde svoja stara tržišta u Jugoslaviji, niti da osvaja nova. U tome са je prečila i sama carinska tarifa.

Trebalo je pristupiti fabrikaciji u samoj zemlji. Tako je 1921. godine osnovano Jugoslavensko d. d. Georg Schicht. Glavnica je iznosila 6 miliona dinara. U prvo vreme nije se pristupilo podizanju vlastite tvornice već je uzeta u zakup Prva osječka tvornica sapuna i u njenim prostorijama uređena je fabrikacija.

Georg Schicht je imao i tu prednost, da svoje artikle nije morao fek da uvodi. Oni su bili uvedeni već dugi niz godina. ! Hadi toga je tvornica mogla odmah početi raditi u velikim dimenzijama. A kako je raspolagala sa dovoljnim finansijskim sredstvima, uspela je da veoma brzo eleminira znatan broj konkurenata. Naročito su stradala manja poduzeća, koja su se bila znatno umnožila za vreme rata i u prvo doba posle rata. Danas kao gotovo u nijednoj našoj branši, u industriji sapuna i srodnih artikala ide se ka koncentraciji u par jakih poduzeća.

| Godine 1928. zaključuje se povišenje glavnice od 6 na 8 miliona dinara i to radi preuzimanja Prve osječke tVOTnice sapuna. Prema tome je Georg Schicht konačno metnuo ruke i na onu fabriku, koju je bio uzeo u zakup. Naravno da su u međuvremenu bile izvršene i znatne investicije, jer je fabrika znatno bila proširena.

"“ Родихесе se povoljno razvija. Prvih je godina plaćalo di-

БЕОГРАД, 24. ЈАНУАР 1931.

Schicht — Хастер-Овјек — Загреб збела 2. д. — Загреб

lav” d,. d. — Zagreb

videndu 5%. Za 1924. godinu usled opšte krize u znatnom delti države, nije isplaćena dividenda. Godine 1926. i 1927. plaća se 6% dividende. Za 1928. godinu isplaćena je dividenda od 12 a 1920. godinu od 14%. Prema tome je razvitak u najnovije vreme vanređan.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Акита 1929. 1928. 1927. 1925. Zemljište 660 660 538 == Zgrade 1.872 7.875 5.951 6.489 Industrijski inventar 12.085 11.793 11.294 9.986 Zalihe 12.826 14.174 10.532 8.522 Blagajna 517 726 1.097 643 Efekti 157 1 4.807 Dužnici 12.683 11.433 11127. 12.872

Pasiva Glavnica 8.000 8.000 6.000 6.000 Rezerve 769 707 90 54 Amortizacioni fondovi 11.599 9.988 6.691 4.553 Verovnici 21758 25.392 30.519 32.708 Akcepti 1.000 1.000 1.000 400 Dobitak 3377 1.239 1.047 119 Ukupno 46.762 46.669 45.349 44.489 ·

investicije su iskazane sa 20 miliona dinara. Amortizacijoni fond iznosi 11.5 miliona. Prema tome neto vrednost investicija iskazana je sa 8.5 miliona. Toliko iznose i vlastita sredstva. Po tome je poduzeće u odličnom položaju da za invesficije ne treba nikakvih kredita. To je prvi uslov za zdrav razvitak jednog industrijskog poduzeća.

Dužnici i zalihe bili su krajem 1929. godine na istoj Visini. Oni su u glavnome pokriveni verovnicima i akceptima. То је opet jedan zdrav preduslov za prosperitet jednog industrijskog poduzeća. Samo roba i potraživanja komitenata mogu biti pokrivena kreditima liferanata, novčanih zavoda ili matice poduzeća. Čisti dobitak u 1929. godini vantedno je porastao. On iznosi preko 3 miliona dinara, što bi odgovaralo ukamaćenju od 40 od sto dioničke glavnice. A to je retka pojava kod naših industrijskih poduzeća. Pogotovu što se tu ne radi o poduzećima osnovanim još pre rata, kod kojih bi pretežni dio glavnice bio uplaćen u zlatnim krunama. Čisti dobitak u 1929. godini je za dva i po puta veći od dobitka u 1928. godini. A i taj je već bio znatan. Pored toga amortizacija je veoma znatna. Daleko veća nego što odgovara stvarnom smanjenju vrednosti zgrada i StroOjeva, što je dokaz velike predostrožnosti.

Merovnici su u konstantnom opadanju. Od 33 miliona koncem 1926. na 22 miliona dinara koncem 1929. godine. To znači, da poduzeće sve više i više uspeva da samo stvara finansijska sredstva, potrebna za vođenje poslova. Pored povišenja glavnice tome mnogo doprinosi i forsirana amortizacija.