Народно благостање — додатак

20 __ЕгекН ви Кгајет 1927. содте Њ znatni; kasnije su skoro potpuno nestali, ali su koncem 1929. godine opet nešto porasli. To je u vezi prvo sa fuzijom sa Prvom osječkom tvornicom Sapuna, čije je akcije u glavnom imao sam Jugoslavenski (Georg Schicht i prošle godine u vezi sa upisom akcija Agrarne banke. Jugoslavensko d. d. Georg Schicht pored sapuna „Jlelen” stavlja kod nas u promet prašak za pranje „Radion” i kosmetičke artikle Elida. Pod tim imenima poznati su u čitavoj državi, jer malo koje poduzeće vodi takovu reklamu kao Georg ScChiĆHE | MI 00 - 0

„ОКАКОМ“ ТРГОБАЧКО ДИОНИЧКО ДРУШТВО, ЗАГРЕБ

Међу домаћим подузећима, који се баве извозом житарица ван сваке је сумње, да је највеће „Гранум“ трговачко д. д. у Загребу.

Основано је 1919. године од неколико познатих трговаца житарицама и Југословенске банке као главног финансијера, и ако су и остали оснивачи финансиски одлично фундирани. Али житарски посао тражи знатна средства и ради тога било је веома згодно, добити јачи ослон на једну домаћу велику банку.

Централа је била у Осијеку а филијале у Загребу s Сомбору. Дионичка главница износила је 6 милиона круна. Године 1920. она је повишена на 12 милиона круна, а 1922. године претворена је у 3 милиона динара.

„Гранум“ поред интензивног извоза, нарочито у Аустрију и Италију, где је имао сталну клијентелу, много је радио и у самој земљи. Нарочито је бригу посвећивао такезваним пасивним крајевима, у првом реду Далмацији и Приморју, као и Словенији где је имао властите заступнике, агенте или афилирана подузећа.

Године 1920. проширује се подузеће у том правцу, да је набавило све акције Доњо-Михољачког парног млина, а 1927. год. загребачког Отпремничког и складишног д. д. Са млином је у прво време прављен одличан посао. Млин је био мањих димензија, није имао великих режија па је могао успешно радити и онда, кад су велики млинови радили са дефицитом. А како му је стајала на расположењу велика продајна организација Гранума, није било потешкоћа, да се нађе пласман за читаву продукцију. А код млинова успех је могућ једино онда, ако је читав капацитет трајно искоришћен. Биланса за 4 последње године овако изгледа :

Актива 1929. п... 1928. 2. 1927. r.. 1926. Имобилија 960 1.360 1.360 1.360 Инвентар 36 36 36 36 Благајна 688 656 1.319 618 Ефекти 1.599 1.625 1.625 725 ФРоба 2.584 1.150 2.659 3.358 Дужници 10.405 11.441 10.962 9.624 Римесе — 100 650 Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Резерве 650 600 550 500 Резерва за порезе 100 100 100 100 Акцепти 5.000 6.000 8.450 3.600 Повериоци 7174 6.300 6.157 8.150 Добитак 332 368 354 369 Укупна биланса 16.275 16.370 18.613 15.722

Властита средства покривају све инвестиције као и ефекте афилираних подузећа. И преко тог износа остаје прометни капитал од 2 милиона динара. Кредити се црпе у главном само у оној мери, уколико се даје кредита купцима. Према томе одношај властитих и поверених средстава је надасве здрав и повољан. Поготову јер се ту ради о једном трговачком подузелу животних намирница, које ради крат= корочним кредитима.

Пословни успеси задовољавају. Чисти је добитак кОНстантно преко 300.000 динара што омогућује исплату дивиденде од 10 од сто. | _ и

Наравно да ће на развој „Гранума“ деловати појава Извозног друштва. У првом реду код извоза. Бременом можда и код трговине у самој земљи, Међутим Гранум има тако залеђе а управа се налази у тако искусним и вештим рукама, да ако се ма које житарско подузеће буде и даље одржало на замерној висни, онда ће то бити у првом реду Гранум. |

ДРУШТВО ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ И ФАБРИКА КАБЕЛА А Д. — ЗАГРЕБ

Међу наше индустрије које се налазе у знатном развитку и којима је осигурана много већа будућност, спада у првом реду електротехничка индустрија. ~

Ми се тек налазимо на почетку електрификације. Веће инсталације добили смо тек у последње време. А већи пројекти електрификације тек се остварују. Сви знаци кажу на то, да ће управо електрификација знатно да се проширује. У Словенији са једне стране шири се електрана у Фали по северним крајевима дравске бановине а продире и у савску бановину, а са друге стране банска електрична централа у Велењу и код Завршнице иду за тиме, да постану центар за електрификацију претежног дела средње и јужне Словеније. |

У савској бановини прошле године изведен је спој | централе у Загребу и Карловцу као и електрификација свију. вароши и села која леже на том терену. Ове године се. вод продужује до Копривнице а у пројекту је његово продужење све тамо до Осијека. Са друге стране имало би се ићи низ Саву до Сиска и Брода. Удружени рудници и талионице, код којих је интересиран белгијски капитал имају намеру, да уз помоћ француског капитала подигну једну велику калоричну централу на једном од својих угљенокопа и да узму у своје руке електрификацију савске бановине. Поред тога како већ рекосмо, са северо-запада продире и Фала и већ је у Вараждину и Чаковцу.

Приморска бановина студира питање електрификације већег дела свог територија. А купња многих градских електричних централа у Војводини по страним концернима сигурно има за циљ подизање нових калоричних централа и дистрибуцију енергије по свим већим местима Војводине. Подизање индустрије повлачи за собом проширење електротехничке индустрије, јер су данас готово све индустрије уређене на електрични погон. Поред тога подизање електричних централа и у нашим мањим градовима и варошима има за последицу знатан пораст потрошње артикала електро-техничке индустрије.

До пре кратко време ми смо сав електротехнички материјал повлачили из иноземства. Велике светске фирме за електротехнику имају код нас своја афилирана. подузећа или своја заступства преко којих врше продају. Како на артикле електротехничке индустрије није била ударена висока: царина, није се могло ни помислити на већи развитак домаће фабрикације. Према томе ми смо увозили не само ра» зне електротехничке апарате него и све врсти жице која служи за каблове. И то не само за електротехнику него и за потребе телеграфа и телефона.

Изменом у царинској политици ситуација се мења. Мало по мало приступа се фабрикацији артикала електротехничке индустрије, у првом реду разних врсти каблова; Тако смо мало по мало добили и неколико индустрија за електротехнику, нарочито фабрикацију каблова.

Друштво за електротехнику и фабрика кабела осно= вано је 1925. године по братиславској фабрици кабела и Велико-бечкеречкој фабрици шећера. Творница је у прво време