Народно благостање — додатак

9 Hed

'kretnosti naša se preipostavka potpuno ostvarila, jer je banka pri tome postigla zaradu od 344.000 dinara. Pošto je to bila nepokreinost koja nije mogla biti upotrebljena za zidanje zgrade bančine, već je u stvari preistavljala jedno dobro za rentu, a pošto banka nije u oskudici za dobrim plasmanom, to je dobro uradila što je prodala. 5

Druga promena sastoji se u kupovini jednog većeg paketa akcija Niške trgovačke banke. Niška trgovačka banka ima fabriku koža i fabriku obuće. Ona je prošle godine bila i nešto težoj situaciji, i Opšta trgovinska banka je tu situaciju iskoristila da kupi jedan paket akcija od 11.279 komada 1 time postane akcionarom jedne banke, koja je više industrisko poduzeće no banka. Pretsednik Opšte trgovinske banke g. Radisav Jovanović-Resavac i njen član Upravnog odbora с. Aca Resavac su ljudi, koji su ceo svoj život proveli u trgovini kožom i oni sva– kako znaju vrlo dobro uslove za razviće tih dveju srodnih grana industrije. Angažovanje u industriji svakako nije u skladu sa principama čisto poslovne banke, ali u ovome slučaju se može dopustiti otstupanje s obzirom što 10 pretstavlja specijalitet njezinih organa i zato što joj nije potrebno da traži sada stručne snage za vođenje i kontrolu samoga posla. | u drugome svetu se industrija tako razvijala, da su trgovci postali industrijalci. | u Engleskoj se industrija razvila na taj način, što su trgovci tekstilnim proizvodima postepeno podizali fabrike i DpOstali industrijalcima, a prodaju ustupali drugim licima, odnosno romisionarima. Uostalom Opšta privredna banka nije kupila fabriku koža, već je uzela samo jedan paket tog poduzeća.

Ostali poslovi bančini razvijaju se sasvim normalno.

Upoređenje godišnjih stanja od 1926.—1930. god.

IL. Aktiva. 1928. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Gotov. u blag. i po žiro-rač. 2,026 1,675 2,573 2,456 Eskontovane menice 7,899 1,552 6,423 6,432 Zaloge 285 173 379 406 | " Tek. i privr. računi 3,450 6,490 6,909 8,175 Hartije od vrednosti 2,249 5,234 6,451 12,967 · Nepokretno imanje — 1,500 1,650 =

Ostala aktiva 16 9 10 50

II. Pasiva Glavnica 4,000 5,000 5,000 5,000 Rezer. i ostali banč. fond. 1,113 4,211 4,930 5,482 Reeskontovane menice 4,443 4,150 5,214 5,458 Lombard 180 — — Ulozi 3,510 5,043 5,148 7,404 Tek. i privr. računi 1,660 2,325 3,252 6,297 Ostala pasiva 537 296 218 224

Til. Rezultat. Prihodi” 1,499 2,851 2,849 3,189 Rashodi 912 2,049 2,028 2,418 Dobit 586 802 821 770 Dividenda 12% 12% 12% 12%

Bruto dobit je u porastu od 2,8 u 1929. g. na 3,1 ти, u 1930. g. Ali su i rashodi znatno porasli od 2 na 2,4 mil., tako da je zbog toga čista dobit spala od 821.000 na 770.000 mil. Razlika je svega 51.000 i ako su troškovi povećani za preko 400.000 din. Na potraživanja otpisano ie svega 106.000 dinara. Na ime dividende deli se i ove godine 12 dinara po akciji.: Akcije su u čvrstim rukama i ne pojavljuju se na berzi.

ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. JB. — ВАРАЖДИН

Година 1929. значи за Текстилну индустрију д. Д. У Вараждину годину даљњег снажног развитка. То се најбоље види по инвестицијама које су извршене у току 1929. године. Некретнине су порасле у биланси од 8 милиона ди-

нара на 104 милиона, А стројеви од 15.5 на 19.5 милиона

динара. Међутим стварна вредност у години 1929. изврше( них инвестиција знатно је већа него што то изгледа из (р билансе. | |

41

_ Процес развијања Текстилне индустрије у Вараждину наставља се и даље. Инвестиција било је и у 1930. години. Тако је подигнуто одељење за израду сомота и плиша, који се до сада код нас или уопште нису израђивали или у мањим количинама и то само неких врста. И за 1931. годину предвиђене су нове инвестиције. Текстилна индустрија у Вараждину иде за тиме да се развије у подузеће за прераду вуне великих димензија. Она је са својих 1.500 радника већ данас наше највеће подузеће за прераду вуне, А кроз кратко време број радника имао би се повећати на 3.000. Интересантно је да је то једно послератно подузеће. Подигнуто је 1918. године у крају који није имао никакве текстилне индустрије. Данас у Вараждину има већ 5—6 текстилних творница и сви су изгледи да ће се за неколико година Вараждин развити у један од наших највећих текстилних центара. | | | У најновије време Вараждин је добио прикључак на велику електричну централу у Фали. То наравно много значи за његову индустријализацију. Струје има довољно и што је главно уз релативно јефтине цене. Будући да је крај који гравитира ка Вараждину пренасељен, има се на расположењу довољне и јефтине радне снаге. И то радне снаге која се даде брзо упутити у фабрички рад.

У најновије време Вараждинска текстилна индустрија посвећује нарочиту пажњу свом оделењу за конфекцију Конфекција Вараждинске текстилне индустрије долази на тржиште под марком „Тивар“. Вараждинска текстилна индустрија не само што своју конфекцију пласира преко трговина одела него у свим већим центрима подржава и властите продаваонице које раде по унапред утврђеним ценама. У великим градовима има и по више продаваоница.

Биланса за три последње године овако изгледа:

Актива 1920: r; 1928 п. 1920. 5 Некретнине 10.413 8.017 7.565 | Стројеви 19.525 15.482 14.055 Роба 23.230 18.964 14.819 Дужници 15.972 21.094 29.407 Благајна 26 174 148, Ефекти 341 332 332

Пасива:

Дионичка главница 6.000 6.000 6.000 Причува за амортизацију 10.199 7.126 S. Повериоци 1 52.668 50.083 54.391 Добитак пренос ранијих година 341 245 245 Добитак 386 95 Укупна биланса 69.595 64.151 66.414

Биланса за 1929. годину је за преко пет милиона динара већа од укупне билансе за 1928. То долази у првом реду од инвестиција извршених у току 1929. године.

Нове инвестиције износе нешто испод 7 милиона динара. Њихова вредност исказана је концем 1929. године са 30 милиона динара. Међутим резерва амортизације износи 10 милиона динара. Према томе вредност инвестиција је 20 милиона. Међутим у ствари она је далеко већа. Прошле године резерви за амортизацију додељено је скоро 2.5 милиона. Фактична амортизација морала би бити знатно мања, будући да подузеће увек инсталира нове модерне стројевг. На тај начин се форсираним отписима стварају. тихе резерве.

Залиха робе је у порасту за скоро 5 милиона динара. То је у вези са повећањем подузећа. У биланси није исказано колико робе отпада на сировине, дотично полуфабрикате, а колико на готову робу. Проширењем оделења за конфекцију наравно да морају порасти и залихе робе.

Повериоци износе преко 50 милиона динара. Није познато колико отпада на лиферанте сировине, колико на матицу подузећа у Брну а колико опет на банке.

Дужници су упркос проширења продукције опали за