Народно благостање — додатак

46

12 кпзе. Рпуапо-рпугедпо тогада је #0 пајбој шаг, а пагодno-ekonomski je štetan. Jer šta bi bilo od narodne privrede kad

bi za vreme opšte privredne krize zemljoradnik, zanatlija, trgovac, industrijalac i bankar od straha od gubitaka — počeli da те- |

duciraju posao na najmanju meru. Postoji i drugi način izbegavanja velikih rizika i gubitaka od posla, a to je preorijentacija — prelaz na druge poslove. ;

Istina to kod bankarskih poslova ne bi išlo tako lako, pošto je krug regularnih poslova uzak i strogo ograničen. Kad banka ulazi u neregularne bankarske poslove, dovodi u pitanje svoje pravo na naziv banke. Ali ni kod krize bankarskog posla nije isti položaj sviju regularnih bankarskih poslova; ima ih koji idu bolje, ima ih koji idu gore. Zbog toga postoje mogu-– ćnosti da se vrši preorijentacija pre svega na taj način što će se sužavati volumen poslova, koji najgore- idu. Trgovina efektima odnosno hartijama od vrednosti je berzanski i bankarski posao. ističemo naročito berzanski i bankarski, jer ima hartija od vrednosti, kojima se uopšte ne trguje na berzi nego samo od strane banaka. To su svi oni papiri, kojima se trguje na kulisi, jer kulisa u stvari nije ništa drugo, nego tržište bankarsko. Ono se francuski naziva marchć en banque. Ima banaka u Americi i Evropi, koje se isključivo bave frgovinom efektima, bilo komiSiono, bilo za sopstven račun. Trgovina za sopstven račun po sebi smatra se za rizičniju od irgovine u komisionu. To važi potpuno za zapadno-evropske prilike, gde i široke mase + guju akcijama, čiji kvalitet, kao što znamo, može ići od sto do nule. Trgovina pupilarno sigurnim hartijama tamo je sporedan pasao. Trgovina efektima u stvari obuhvata akcije vodećih akcionarskih industrijskih i saobraćajnih društava. A među njima je, kao što rekosmo, razan kvalitet.

Čitajući bilanse Opšte trgovinske banke za poslednje dve godine, s pažnjom, kako to ona zaslužuje, mi smatramo da možemo konstatovati, da je ona prva i u najvećoi meri pokušala da izvrši preorijentaciju prelazeći na trgovinu hartijama od vrednosti. Za manje banke, kao što je Opšta trgovinska banka, to i jeste zgodan posao. Velike banke fo ne bi mogle da urade. Uostalom da je Credit Lyonnais negovao trgovinu efektima, on ne bi postao ono što je, zbog toga što onda ne bi primao u уеlikom obimu depozite.

Opšta trgovinska banka pošla je putem kojim idu efekше banke, kako se zove nemački, ili poslovne banke, kako se kaže francuski. Od ukupno 30 miliona dinara aktive Opšte trgovinske banke, okruglo 13 miliona dinara uloženo je u hartije od vrednosti. To je 44% ukupne aktive. Zabluda bi bila ропsliti da je taj pokušaj tek iz 1930. godine. Na protiv ta se relacija konstatuje u trima poslednjim bilansima: 1928. godine od ukupne aktive 22 i po miliona bilo je 5,2 hartije od vrednosti, a u 1929. g. odnos je bio još povoljniji u korist hartija od vrednosti. -

Da je taj posao bolji od običnog plasmana o najbolje pokazuje pregled hartija u svojini Opšte trgovinske banke koji je ona u svom kratkom izveštaju savesno i do detalja izložila. Od 13 mil. dinara preko 8 mil. pada na državne hartije i akcije Narodne banke, a to su papiri nenadmašne sigurnosti. Ostali deo portfelja čini utisak jednoga holdinga, t. j. tu su akcije raznoVrsnih poduzeća, kao što je Prometna banka, Srpsko brodarsko društvo, Osiguravajuće društvo „Srbija .! Tako da ukupnost portfelja hartija od vrednosti ne čini utisak preorijentacije k trgovini s objektima, već plasmana obrtnog kapitala. Pa ipak mi smatramo da je ovo jako učešće hartija od vrednosti u aktivi dokaz, da se hoće da pođe novim putem m razvijanju bankarskog posla. Za to imamo potpun dokaz u činjenici da rezervni fondovi njezini iznose ukupno 5 i po mil. dinara. a da njegove hartije od vrednosti ne iznose više 1.35 mil. dinara. Da banka ima nameru da definitivno sačuva sve ie hartije ona bi svakako jedan deo metnula u rezervni fond.

Svakako da u toj preorijentaciji Opšte trgovinske banke postoje oba kriterijuma: i plasman i trgovina efektima. Plasman zbog toga što je naše tržište efektima još tako primitivno i па-

zadno da ı prvoklasne hartije nose prinos, koji je ravan kamati koja se danas dobija za prvoklasni eskont. Ali s druge strane je više no sigurno da jedan deo fih papira Opšta trgovinska banka neće zadržati u portfelju, ako se bude dovolino razvijala konjunktura na našoj berzi, i ako se bude širilo polje za trgovinu efektima. Mora se priznati da je efektno tržište kod .nas u najprimitivnijoj formi. I po dnevnom obrtu beogradske i zagrebačke berze i po predmetima kojima se trguje na istima može se reći da one ni iz daleka nemaju Tizionomiju jedne moderne efektne berze. Međutim to je rezultat nekoliko raznih faktora. Jedni su 'ekonomsko-strukturelni, a drugi su konjukturalni, I sudbina naše valute i latentna emisija državnih hartija od vrednosti i još mnogo druge okolnosti učinili su da je naša berza još uvek malokrvna. Ali je van svake sumnje da ćemo i mi poći . putem, kojim su išle sve naprednije države i da smo mi tek na početku razvića berzanskog posla i trgovine hartijama od vrednosti. Mi smatramo da će one naše banke odlično proći, koje se budu зреcijalizirale u trgovini hartijama od vrednosti. Sada još, dok je posao primitivan, malog obima i bez rizika, daje se lako i bez rizika specijalizirati. ; |

Govori se često o špekulaciji hartijama od vrednosti na beogradskoj berzi. Ona postoji, i „Narodno Blagostanje” redovno o njoj referiše. Ali neki put dođe i nama samima smešno

kad upotrebimo izraz špekulacija hartijama od vrednosti na be-

ogradskoj berzi, kad zamislimo šta se pod istim razume na dru-. gim berzama. Kod nas se u glavnom špekulira državnim hartijama od vrednosti i eventualno akcijama Narodne banke. Kod tih papira je apsolutno isključen gubitak ko iole razume taj posao. Špekulacija pretpostavlja svakako fluktuaciju papira. Postoji kretanje kurseva na niže i na više, ali ko iole razume taj posao, taj je potpuno zaštićen od svakog gubitka. Kod nas je bilo dva-tri strahovita gubitka na špekulaciji na berzi, ali je to bilo na špekulaciji a la baisse. Neuračunljivo je, može se reći, od strane nekih berzijanaca, da špekuliraju 2 la baisse sa državnim papirima. Državni organizam je jači nego individualni, država niože da prođe kroz velike krize, mislimo na ekonomske naravno, pa čak i međunarodne (što je danas mnogo teže), ipak se prilike na kraju krajeva konsoliduju. To je istorija sviju država — u koliko naravno nisu bile angažovane u ratu.

Otvorivši novo polje rada, sasvim je prirodno, da је Opšta trgovinska banka u poslovnom pogledu ostala u maksimalnom naporu, kao i ranijih godina. Njezini pasivni tekući računi skoro su se udvostručili, znači da je u 1930. g. povukla više kredita no u 1929. godini. Isto tako nešto malo je povećan i reeskont koji iznosi 5,4· mil. dinara, taman toliko, koliko i ukupne rezerve. Ali je u najvećoj meri porasla stavka ulozi na štednju od 5,1 na 7,4 mil. dinara. Opšta trgovinska banka iskorišćava dakle sve važnije izvore obrtnog kapitala, a naročito je obratila pažnju na uloge na štednju. Dok 1929. god. ukupni obrtni kapital je iznosio 24 mil. dinara, dotle u 1930. godini iznosio je 29 i po miliona dinara. Pri tom naročito ističemo da su rezerve, koje su u 1929. godini bile skoro toliko isto, koliko i glavnica, u 1930. godini premašile granicu za 482.000 dinara. Kod poslovnih banaka je, sasvim prirodno, vrlo važna stvar veličina rezerve. Tu je banka vrlo dobro razumela svoju “dužnost.

Glavnica iznosi 5 mil. dinara, ali je na zboru od 15. februara o. g. odlučeno da se ista povisi na 10 miliona dinara. Dakle banka se sistematski razvija i napreduje. I baš zato što ona dobija karakter poslovm” banke dobro je što povećava svoju glavnicu, jer poslovne banke imaju šansa mnogo većih zarada, nego obične depozitne banke, pa zbog toga je moguće da podnesu relativno veću glavnicu.

. Što se tiče strukture aktive Opšte trgovačke banke u toku 1930. godine dogodile se dve važnije promene..Pre svega ona je prodala svoju nepokretnost na Savi o kojoj je bilo opširno ZOvora u bilansu za 1928. godinu u „Narodnom Blagostanju”, gde je istaknuto da je dotična nepokretnost vredela znatno više пего što je pokazano u bilansu bančinom. Prilikom realizacije nepo-.