Народно благостање — додатак
655“
дивиденде. То је било у доба кад су привредне прилике биле повољније, кад банка није морала да унесе нужну опрезност и ригорозност у испитивању тражње кредита. Код других банака то се сматра за малер, али код Српско-Швајцарске банке не. Због тога што су друге банке за то ту, да обављају банкарске послове, док она према њеној сопственој изјави има за задатак „помагање домаће привреде“, При томе треба нарочито истаћи да она помаже само „домаћу“ привреду. Колико је она конзеквентна у тој својој пословној политици налазимо још јачег доказа на другом месту њезиног извештаја. Она вели да је у 1930. год. дала кредите под „повољним условима по дужнике“.
То је редак пример банкарскога алтруизма. Штета је што је Српско-Швајцарска банка пропустила да означи колико је висока та „повољна каматна стопа“ по којој она кредитира своје комитенте, да бисмо могли да је упоредимо са другим банкама. Тек онда би могло да се види колико је она алтруистичка банка. У свету је постојала једна Алтруистичка банка — на територији Мађарске пре рата. Она је била додељена разграничењем уговора о миру југославији, али су је завидљиве домаће банке угушиле.
Банка је од почетка до краја отворена у свом извештају. Тако се она на пример не устеже да призна да је том својом политиком повољне каматне стопе вршила седекционирање банчиних комитената. Другим речима она је спустила каматну стопу да би привукла исто боље муштерије ; она је при високој каматној стопи имала и неселекционираних дужника. Али се несумњиво врхунац логичке доследности и јасности — што је у осталом особина банкарског кефала, налази у следећој реченици:
„На овај начин успели смо банчин (2) пласман одржати не само на ранијој висини већ смо га у знатној мери проширили и разгранали...“ Да бисмо што боље разумели ово тврђење банчине управе, потребно је да бацимо поглед на следећу таблицу.
Рачун изравнања.
Актива 1027. m. 1028. n. [929.5. 1930. 5 у хиљадама динара
Благајна 1.464 2.653 3.022 3.320 Дужници 30.631 29.084 30.672 28.561 Менице 7.216 5212 4.066 4.120 Зајмови на хартије од
вредности — — 2.837 Инвентар 173 156 140 132 Непокретности 3.346 3.262 3.262 3.262 Преносне позиције 51.428 57.369 55.283 51.198
Пасива : Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фондови 1.402 1.495 1.589 1.683 Улози на штедњу 5.084 5.318 7.146 7.078 Држ. хипот. банка 859 197 131 660 Повериоци 25.077 22.369 21.813 23.520 Збир
активе и пасиве 94.926 98.452 97.554 95.688
Рачун губитка и добитка.
Расходи , Трошкови 1.160 976 991 960 Пореза 131 251 157 159 Отписи 448 685 2711 150 Чиста добит 980 988 995 995
Приходи : Пренос 78 54 55 60 Камата 2.057 2.181 1.753 1.629 Приходи од хартија
од вредности 53 54 57 91
45
Приходи од непокретности 51 281 291 252 Провизије 480 330 207 223 Збир прихода и расхода 2.720 2.901 2.424 2.266
Горња таблица нам показује да је Српско-Швајцарска банка умањила своју активу код текућих рачуна са преко 2 милиона динара. Портфељ меница остао је непромењен. Али зато је повећала зајмове на хартије од вредности за преко 2.8 милиона динара. Банкарска теорија каже да су текући рачуни и менице кредитни инструменти за кредитирање националне производње, а да су ломбардни кредити шпекулативни. Другим речима ко хоће да потпомаже домаћу производњу тај то чини обично путем есконта меница и давањем кредита по текућем рачуну. Ко даје новац на хартије од вредности тај помаже шпекулацију. Јер рентијер, који купује хартију због ренте, нема потребе и нема рачуна да узима кредит. А кад неко узима кредит на хартије од вредности значи да нема довољно пара да купује хартије, значи да шпекулира а ла хос,
Не бисмо испуњавали своју дужност аналитичара биланса ако не бисмо истакли следеће место из њезиног годишњег извештаја :
„Свакако би успех банчин био још већи да због недовољне сигурности пласмана нисмо били приморани да у току целе године држимо у каси знатне суме готовине“.
Банкарско правило гласи да банка мора да држи у толико већу готовину у каси, у колико су несигурнија ње зина потраживања. Али тај случај не би могао бити код Српско-Швајцарске банке, јер је она пре свега, као што сама каже, унела нужну опрезност и ригорозно испитивала свако ново тражење кредита. Њени су комитенти селекционирани, као што добар агроном купује семе из селекционе станице А. Ледерера. Али је привредна криза тако несрећна ствар да је Српеко-Швајцарска банка и упркос ригорозном испитивању, опрезности и селекционирању муштерија ипак констатовала да њезин пласман нема довољно сигурности и због тога је држала веће суме готовине у касама.
Касена готовина је једна невоља за пословног 40века, она није лукративна, она не доноси користи. Према томе потребно је да бацимо поглед да видимо колика је та касена готовина код Српско-Швајцарске банке била услед недовољне сигурности пласмаја.
Као што горња таблица показује, она је имала у каса 1929. године 3 милиона, а 1930. године 3,3 милиона динара. Зиачи да је 1930. године крајем децембра имала у каси 300 хиљада динара више но ранијих година!! Правило је да банке крајем године имају највеће касене готовине. Према томе не можемо претпоставити да је Српско-Швајцарска банка у току године имала веће готовине но крајем. А ако је тако, онда је мало куриозно рећи, да се сужава посао, да би се тричавих 300 хиљада динара имало више у каси.
Код банке која има пласман од 40 милиона динара, 300 хиљада не броји!
OPŠTA TRGOVINSKA BANKA — BEOGRAD
Kriza bankarskog posla koji je mnogo ranijeg datuma no opšta privredna kriza, koja je otpočela u Zagrebu Još za vreme politike postepenog smanjenja dinara, traje još uvek. Zato imamo dva dokaza. Jedan je neposredan, a drugi pOsredan. Prvi se nalazi u godišnjim izveštajima banaka, gde se to izričito ističe, a drugi pak u njihovim godišnjim računima iz kojih se vidi da je kod vrlo velikog broja banaka veći ili manji broj izvora obrtnog kapitala neiskorišćen. Svakako usled osustva zgodnoga plasmana.
Kad jedan posao ne ide, bilo da nema tražnje ili da je skopčan sa velikim rizikom, onda ie običaj da se isti sužava i da se sopstvenik polako povlaći iz njega. Tako je uradio i veći broj banaka za vreme bankarske krize. Ali to mije jedini izlaz