Народно благостање — додатак

128

кредите, више воле динарске кредите него оне у страним валутама. Једино у доба кад су страни кредити лалеко јефтинији него у домаћој валути, уколико не претстоји опасност осцилације курса домаће валуте, траже се већи страни кредити. Прошле године дебитни је каматњак био много нижи него раније, тако да су многи своје кредите у страним валутама претворили у динарске кредите. По. извршеној стабилизацији динара, страни кредити притицаће у знатној мери у првом реду преко ових новчаних завода, који се у знатној мери ослањају на новчане институције иноземства.

Код активних послова пада у очи пораст залихе готовине од 23 на 32 мил. динара, дакле за скоро 10 милиона. Та промена најбоље карактеризира ликвидитет завода. Потраживања код банака снижена су од 44 на 28 милиона или за 16 милиона динара. Потраживање код банака од 44 милиона, како је то било концем 1929., било је свакако претерано. Потраживања код мањих завода не могу се код нас сматрати апсолутно ликвиднима. А велики заводи тешко преузимају веће улошке других завода, поготово ако су то улошци уз дневни отказ. Ма да је потраживање код банака мање за 16 милионљ а залиха готовине већа за само 10 милиона динара, ипак је ликвидитет концем 1930. далеко већи него концем 1929. Држимо да мало који наш новчани завод има у размеру према својим обавезама толику залиху готовине као Хрватска свеопћа кредитна банка. :

Ефекти су порасли за преко 10 милиона динара. Од 235 милиона динара, са колико су билансирани ефекти, 12.6 милиона отпада на државне папире а 10.9 милиона на акције банака и осталих подузећа. Интересантно је, да је у прошлој години залиха државних папира порасла за 717 милиона динара. Кад би и остали наши новчани заводи у последње време показивали за државне папире онај интерес, који је показала Хрватска свеопћа кредитна банка, ситуација и перспективе тржишта државних папира била би далеко повољнија него што је у ствари. У репортним пословима са ратном штетом Хрватска свеопла кредитна банка има веома јак посао. А и иначе у трговању државним папирима она је јак фактор.

Менице су остале на истој висини. Дужници су порасли за 12 милиона. Како видимо Хрватска свеопћа кредитна банка у најновије време нарочито форсира контокорентни посао,

Рачун губитка и добитка овако изгледа :

Приходи : 1927. г. 1928. г. 1929.г. 1930. г. Камати 20.152 14.053 14.914 – 16.044 Провидба 7.587 6.323 2.198 3.592 Некретнине 326 462 600 769 Расходи | Камати 17.114 11.086 8.696 9.429 Плате 4.793 4.427 4.360 4.484 Порези 5.268 3.217 832 1.086 Управни трошкови 1.212 1.405 1.524 1.844 Добитак _—_ 132: || 3631 3.579 Губитак 321 = Дивиденда 6% 6% == —

Укупни добитак у години 1930. одговара добитку.

године 1929. а исто тако се исплаћује непромењена дивиденда наиме 6%. Приходи и расходи у првом реду од камата знатно су порасли, што је у вези са проширењем пословања иако је каматњак био нижи.

Хрватска свеопћа кредитна банка као афилијација Union Еигорбепе еј Еепапсјете у Паризу, имаће све већег значаја у нашем банкарству. По законској стабилизацији динара биће васпостављена интимнија веза са француским новчаним тржиштем а Хрватска свеопћа кредитна банка биће један од посредника. i

КРЕДИТНИ ЗАВОД ЗА ТРГОВИНО ИН ИНДУСТРИЈОД. Д. — ЉУБЉАНА“) | _

У привредном животу Словеначке пласман бечког. Кредитаншталта пре слома аустро-угарске монархије био. је веома знатан. Скоро да није постојало веће предузеће, У соме није учествовао Кредитаншталт или да га барем није убрајао међу своје клијенте. Сви ти послови били су концентрисани код љубљанског филијала Кредитаншталта. |

Кад је створена југославија и кад су се вршиле фа-. мозне национализације (а филијалу банке једне стране др=. жаве у Љубљани у оно доба више. није било места- — познат је' случај секвестрације филијала Винер Банк Ферајна у Загребу —), и како Кредитаншталт својих ангажмана у Словеначкој није могао преко ноћи ликвидирати, нити је у опште имао намеру напустити их, то се је 1920. године. претворио љубљански филијал у национално акционарско друштво: Кредитни завод за трговино ин индустријо у Љуб-. љани, са главницом од 5 милиона динара, која је 1924. године повишена на 12.5 милиона динара. Тада су у емисији учествовали и разни љубљански новчани заводи. :

Тај нови завод је дакле преузео све активе и пасиве Кредитаншталта, који је сада преко њега и даље обављао. све своје трансакције у Словеначкој.

То су факта, која треба имати пред очима, кад се посматрају биланси љубљанског Кредитног завода за трговину и индустрију; јер само тако може да се нађе објашњење, како да завод са главницом од 12.5 миилона ди. нара (према томе би то био мањи новчани завод), билансира са скоро пола милијарде динара.

Кредитни завод има још једну особеност, која је ретка код наших новчаних институција: вођен и управљан је потпуно централистички; он нема ни једне филијале; и. у својим пословима, у колико не добије других инструкција из Беча, не миче се преко граница Словеначке, јер тамо почиње интересна сфера његовог веома блиског рођака, Југословенске удружене банке, Загреб—Београд.

Кредитни завод, ма да има приличан износ улога на. штедњу, далеко је од тога, да буде депозитна установа, јер главни извор његовог капитала нису улози на штедњу, већ кредити по текућим рачунима. У осталом он ка томе и не тежи, пошто је његова привредна улога као и круг рада сасвим други. Он је типичан финансијер, већ и према тра-_ дицијама бечке матице; он је банкар, који мали, изабрани број великих и солвентних муштерија претпоставља вели-_ ком броју ситних комитената. У томе су погледу сва три велика љубљанска новчана завода, наиме Љубљанска кредитна банка, Задружна господарска банка и Кредитни завод за трговину и индустрију ванредно лепо поделили улоге. |

У томе настојању — наиме финансирања — имао је Кредитни завод надасве срећну руку: у току година прикупио је око себе (један део је преузео и као оставштину Кредитаншталта) лепи број добро фундираних и проспервих предузећа, читав концерн, од којих напомињемо самоо најважнија: Трговачка и обртна:- банка“ д. д, Новисад, са главницом од 20 милиона динара, Осигуравајуће друштво „Вардар“ у Београду (главница 3 милиона динара), Пивара. „Унион“, Љубљана (24 милиона динара), творница за Душик, Руше, (20 милиона динара), Јулио Мајнл д. Д, Загреб _ (1 милион), „Ага-Руше“ фабрика ацитилена и оксигена, , Руше (2 милиона), Ставбена дружба, Љубљана (1,5 мили. _ она), „Арбор“ д. д., Љубљана (3 милиона), Колинска товарна хранил, Љубљана (2 милиона) ит. Д. ИТ. Д._ | |

Та су предузећа пословна база Кредитног завода;

"он их финансира а она опет све своје новчане трансакције

обављају преко њега и код њега подржавају своје рачуне. |

жу Биланс је анализиран за 1928. г. у бр. 14, од il, | маја 1929. год. на стр. 215. Ма и