Народно благостање — додатак

_ да "последње четири године главне су се позиције Бани рачуна Кредитног завода. кретале као што следи:

Рачун изравнања.

Актива 1927. Pp. | 1928. m. 1929. г. 1030. n. у хиљадама динара | Благајна 27.037 22200 „ 2435% 21316 Потраживања код банака 290;742 . 190464 119.788 78.454 (јетали дужвици“ 197.170 · 107.913 236.940 270.653 Менице 57.985 67.967 67.613 70.158. Конзорц. послови 13.341 13.802: 14.002 16.819 Хартије од вредн. 4224 6.058 | 13169 21.198 | "Непокретности | 1.220 1.193 1.165 1.137 'MHBeHTap 1 NH. | дин. 1 дин. 1 дин. Пасива ·Главница 12.500 12.500 12.500 12.500 _-Рез. фондови 11.140 | 12501 13.854 15.200 трате на 250 306 480 Улози на штедњу 54.819 50.528 82.060 84.249 ·Кредитори 370.505 381.523 | 363.000 363.720 Чиста добит 3.396 3.378 3.625 3.578 Збир билансе "46173 469.601 476.937 479.738 Рачун губитка и добитка. Расходи Плате 1.902 |: 090. 2.250 2.352 Трошкови 2.462 2.594 2.662 2.671 Отпис непокретности —— 21 = 121 Порези и дажбине — 1.593 1.231 424 431 Добит · 3.396 3:378 3.378 3.578 | Приходи Пренос добити — 323 304 393 Камати и провизије – 8.147 8.073 7.825 7.853 Принос хартија од | вредности и девиза 836 857 | 805 767 Принос непбкрета. | — 68 ___55 · 46 Бруто добит __- 9.321. 8.989 9.060 "Дивиденда 10% 10% 10% 10%

| Код посматрања сопствених сретстава пада у очи снажно дотирање резервних фондова: они су према 1927. години порасли за 4.05 милибна и достижу крајем 1930. године 15.2 милиока динара; заједно са главницом сопствена сретства. износе 1930. године 271 милиона, а заједно са исказаном чистом добити премашују 31 милион динара (добит је ултимо "1930. године у банци још привређивала). Туђа сретства Кредитног завода рекрутирају се из двају позиција: улога на штедњу и повериоца, док реесконта нема. Улози на штедњу имају релативно висок износ, што доказује, колико поверење ужива Кредитни завод међ словенским улагачима. Он. уложни посао ничим не форсира, а у колико се улози сами појављују, тешко их је одбити. Њихов прилив

је константан, а у два маха "нарочито велики. У 1927. го- |

дини улози на' "штедњу су порасли за скоро 15 милиона, на

54.8 милиона динара, а од 1928. на 1929. годину за читавих

. 23:43 милиона динара. У 1930. години пораст износи 1.3 ми'лиона и тиме они достижу досада рекордну твисину од 84.25 милиона "динара. Поверибци“ износе огромну цифру од 363.7 | )Ha” динара, последње 'две године 'остали (бу скоро не"промењени, га. "према '1928. години мањи сува 17,8" милиона динара. Ти су кредиит углавноме иностраног порекла. То

су износи, које Кредитаншталт у Бечу преко Кредитног за- · вода у Љубљани ставља на расположење нашој привреди; у томе погледу има Кредитни завод за нас нарочито значење..

Укупна сретства, којима је располагао Кредитни за-, вод крајем 1930. године, износе 430 милиона динара а пласирана су на следећи начин: |

Највећи део дат је на име кредита по текућим рачувима;.у 1930. години 210.65 милиона динара предузећима и приватницима, а 78,45 милиона износе потраживања код банака. Укупни кредити по овим двема позицијама достижу 350 милиона динара, а према 1927. и 1928. години мањи су за цигло 8 милиона динара. Међутим показује горња таблица једну ванредно интересантно структурелну промену, учињену у току последњих четири година. Потраживања код банака су од 1927. године па на овамо (у којој су износила 220.74 милиона динара) у снажном опадању — за 1423 MUMлиона динара, док је позиција „„остли дужници“ према 1927. години до 1930. године порасла за 133.48 миилона динара на 270.65 милиона. Потраживања. код банака су пре свега краткорочни, прелазни ангажмани, у колико то нису износи, којима је бечки Кредитаншталт финансирао Агилбанку У Београду и неке друге: заводе, а Кредитни завод Трговачку, и обртну банку у Новом Саду. Приликом оснивања јЈугословенске удружене банке (фузијом Босанске и Агилбанке са југословенском есконтном и хипотекарном банком) вероватно је уговором условљено, да се дати кредити деломично прекњиже у дугорочне, под позицију „остали дужници“. Управа банчина у своме извештају сама подвлачи, да су краткорочни ангажмани, које је последњих година знатно снизила, у великој мери утицали на зараду. Због тога свом снагом настоји, да претвори што. већи део тих ангажмана у рентабилније послове, што са друге стране неће ни најмање утицати на ликвидитет завода, пошто располаже великом готовином. ~ | ;

_ Менични кредити су у 1930. години такође порасли == са 3.2 милиона на 70.15 милиона динара. У порасту су и конзорцијални послови, који крајем 1930. године достижу 16.82 милиона динара. Позиција хартија од вредности показује пораст, који је уосталом типичан код свих наших новчаних завода у 1930. години. Ова је позиција порасла према 1927. години од 4.22 милиона ка 21.2 милиона, од чега отпада на пораст у 1930. години 8.1 милион динара. То су углавноме наши државни папири, пре свега доларске облигације, које због своје првокласне рендите претстављају првоврсни пласман. Непокретности (банчина палата и две троспратне куће за становање) билансиране су са 1.14 милиона. динара; оне, по себи се. разуме претстављају данас вишеструку вредност од исказане; а инвентар је билансирач са једним динаром — про мемориа.

У рачуну губитка и.добитка примећујемо, да су камате и провизије прокњижене пер салдо; то је рђава пракса, а рачун губитка и добитка био би много прегледнији, кад би се овим начином билансирања престало. Вишак камата у приходима износи 7.85 милиона, а само незнатно је већи од салда у 1929. години. |

У расходима пада у очи, да су плате и трошкови релативно узето, веома ниски; они износе свега 5 милиона,

док су код оба друга велика љубљанска новчана завода већи

за више од двоструког износа. Разлог лежи. у томе, што Кредитни завод не подржава филијала и у до крајности проведеној рационализацији пословања. Отпис 'непокретности је минималан —- износи свега 27 хиљада динара. Порези и дажбине исказани су са 430 хиљада, а према 1927. години мањи су за преко 1.1 милион динара. Отписа "сумњивих потраживања нема. Интересантно је такође, да је принос хар-

тија од вредности у 1930. години исказан као мањи но у. ранијим годинама. Тако исто је према ранијим годинама

смањен и принос непокретности,