Народно благостање — додатак

130

Чиста добит је у 1930. години за 200 хиљада већа нд ранијих година, а исказана је са 3.58 милиона динара. Подељена је на следећи начин: 1.25 милиона на име 10% дивиденде, 256 хиљада као тантијема управном одбору, 77 хиљада као тантијема надзорном одбору, 800 хиљада је дотирано специјалном резервном фонду, 700 хиљада као прва дотација ново основаном пенсионом. фонду банчиних чиновника, 50 хиљада у добротворне циљеве а 446 хиљада пренето је на нови рачун. | |

" Стална, током година скоро непромењена чиста добит дозвољава исплату стабилне и релативно високе дивиденде,

што је за акционаре свакако најидеалније стање; тако се.

плаћало од 1920.—1922. године 83%, а у свим наредним годинама непрекидно 10%.

Акције Кредитног завода, које су пласиране у чврсте руке, котирају на љубљанској берзи, по 170 до 180 динара за 100-динара номинале.

ДУБРОВАЧКА ТРГОВАЧКА БАНКА — ДУБРОВНИК»)

Дубровачка трговачка банка показује и у прошлој години завидни развитак. Пораст укупне билансе није додуше тако знатан као што је био од године 1928. на годину 1929. али водећи рачуна о развитку наших општих прилика а нарочито нашег новчарства, са развитком може Дубровачка трговачка банка, дотично њени акционари, бити потпуно задовољни. И за прошлу годину дана, јер је развитак далматинског новчарства далеко повољнији него што је развитак новчарства у другим крајевима наше државе. ;

Привредне прилике Дубровника и околине биле су прошле године доста повољне. Пад цена житарица, који је толико погодио претежни део наше државе, крајевима на Приморју дошао је веома добро. Како сејање житарица уопште не долази у обзир и како се читава потреба покрива повлачењем из других делова државе, ниске цене ванредно конвенирају. Такозвани пасивни крајеви требају данас за своју исхрану далеко мање средства него што су требали пре пар година. Према томе, у претпоставци да су њихови приходи остали исти или да бар нису пали у истој сразмери као што су пале цене житарица, економске прилике морају бити далеко боље него раније и постојала би већа могућност штедње.

Туризам као једно од најглавнијих врела прихода данашњег Дубровника и ближе околине „развија се и даље повољно. Од туризма нема користи само хотелијер него и шири слојеви. Знатан део становништва Дубровника за време сезоне изнајмљује собе. А сељак околине може данас боље уновчити своје продукте него раније. Повртарство око Дубровника дошло је до завидне висине у првом реду с 06зиром на промет странаца.

Уље, бухач, рибарство и сточарство у прошлој години дали су задовољавајуће резултате у погледу количине каоси у погледу цене, ;

Једина привредна грана, која преживљује оштру кризу, а која у првом реду тангира Дубровник, то је поморство. Извештај Дубровачке трговачке банке, која са поморством Дубровника подржава уске везе констатира, да наша бродарска друштва, хвала доброј административној организацији и јефтиној режији, са успехом одољевају страној конкуренцији. Тако Дубровачка пловидба, код које је у знатној мери интересирана Дубровачка трговачка банка, и за прошлу годину платиће добру дивиденду, већу него што би се с обзиром на развитак прилика могло и очекивати.

Биланса Дубровачке трговачке банке за 4 последње године пружа следећу слику:

#) Биланс анализиран за 1928. год. у бр. 39 од 2. новембра 1929. год., стр. 639 а за 1929. год. у бр. 17. од 26, априла 1930. год. стр. 74. ;

Актива 1027. 2 19281 1929. 5 1930 n. Благајна 1.199. | 1.440 3.113 3.436 Ефекти 8.146 8.202 12.565 14114 Тек. рач. и менице 40.243 47.144 55.593 58.838

Пасива | Главница 2.500 2.500 2.500 2.500 Резерва 2.525 2.525 2525 2.525 Веровници 23.224 31.437 45.321 48.905 Улошци на књижице 21.681 . 21.029 21.607 23.123 Добитак 379 619. · 642 658 Укупна биланса 50.312 58:113 12.598 771.114

Укупна биланса порасла је за преко 5 милиона према 13.5 милиона у години 1929. Пораст билансе у години 1929. долазио је у првом реду са стране веровника управо текућих рачуна. Међутим пораст у прошлој години долази и од уложака на књижице. Улошци на књижице Дубровачке трговачке банке концем 1929. били су једнаки улошцима концем 1927. Међутим, прошле године имамо један пораст од скоро 2 милиона. С обзиром на чињеницу, да у Дубровнику имају филијале сви наши већи новчани заводи, као и на чињеницу да Дубровачка трговачка банка одобрава на улошшке ниске кмате, пораст уложака је значајан. Он најбоље показује да економске прилике ширих слојева Дубровника и његове околине прошле године нису биле неповољне. .

У активи видимо да је залиха благајне доста знатна. Она је три пута већа него што је била године 1927.

Прошле смо године констатовали пораст ефеката за 4 милиона динара. Ове године пораст износи преко 2 милиона динара. Ефекти су готово три пута већи него што су властита средства.

(дсим ангажмана код Дубровачке пловидбе, Дубровачка трговачка банка нема знатнијег ангажмана код друTHX подузећ, Највећи део ефеката отпада на државне папире динарске и доларске,

Можда је томе разлог донекле у чињеници што меница није у Далмацији тако развијена и позната, а и у чињеници што су новчани заводи Далмације ванредно опрезни и радије се задовољавају пласирањем знатног дела својих сретстава у државне папире, који носе око 8 до 9 од сто, него есконтирати менице или давти конто-корентне кредите, макар ови носили 10 и више од сто.

(С обзиром на знатан ликвидитет Дубровачка трговачка банка ни у прошлој години није искористила свој реесконтни кредит, који је по самом извештају равнатељства, доста знатан. Водећи рачуна о готовини благајне, знатном поседу првокласних папира као и неискоришћеном знатном реесконтном кредиту, можемо казати да Дубровачка трговачка банка спада у ред наших најликвиднијих новчаних завода. |

Рачун губитка и добитка овако изгледа:

Приходи 1927. г 1928 п 19297 1930. г. Камати и провидба 2.318 2.607 2.593 2.621 Расходи : Камати 1313 1.304 1.264 1.276 Управни трошкови 421 614 647 652 Порези 200 105 80 97 Добитак ' 379 619. , 642 658

Чисти је добитак у години 1930. већи од чистог добитка у ма којој другој ранијој години. А тиме је доста речено.

Управни одбор сачињавају г. г.: претседник Др. Стијепо Кнежевић, потпретседник Федерико Главић ; чланови: Др. Стефи Рачић, Томо Главић, Вицко А, Свилокос; директор Иво Барац, а Надзорни одбор г. г. Др. Паво Матијевић, Вицко кап. Милош, Иво кап. Пали, Шпиро Познановић, Лале H Зубер. |