Народно благостање — додатак

,

Beograd. o al0m po našem mišljenju još SRORO. polje rada očekuje.. 'Hipotekarnu Đanku u pogledu lombarda po tekučem

računu. 2502 toga što će se, po našoj ocemi, obrada tog posla |

od strane javnoO- А kreditnih ustanova u najbližoj Бидисnosti znatno da suzi. Mi ne znamo да | је to bilo namerno ili slučajno, ali je taj Oe тпапо орао код Državne bipotekarne banke već u 1930. godini.

| istina. 1 Hipotekarna banka irgovačkog fonda uživa privilegiju oslobođenja poreza, ali je Državna hipotekarna banka u [ој тем spustila. uslove za hipotekarni kredit, da radi gotovo bez ikakve marže — 'a koliko su u pitanju strana sretstva. Neosporno je da je položaj Hipotekarne banke trgovačkogz Ionda u poslednje vreme „а 2608 snižeiHja Rkamatnjaka od strane Drž. hipotekarne banke znatno otežan. |I baš s obzirom na sve tO Hipotekarna banka trgovačkog fonda sjajno je prebrodila tu periodu, jer je rezultat njezinog poslovanja u 1930. godini više no zadovoljavajući. Njezina neto dobit opala je istina u 1930. godini prema 1929. za 160.000 dinara (od 5,29 miliona dinara na 5,13) ali je ipak čista dobit po našoj oceni veća nego u 1929. god. jer je banka u 1930. g. otpisaza nešto preko 4 mil. a u 1929. okrugio 3.700.000 din., dakle za 300 hiljada din. više; premda po našem mišljenju neće biti toliko faktična dubioza kod banke. To је samo velika predostrežnost i stvaranje tihe rezerve. Pored toga ireba naročito istaći da je banka u 1930. g. uspela da znatno smanji administrativne troškove.

ШТЕДИОНИНА и и ЗАЛОЖНИ ЗАВОД ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА — БЕОГРАД —

Кад би данас у Енглеској, Америци, Немачкој и другим напредним државама грађанин ради плаћања каквих јавних дација и обавеза, било за рачун државе било општине, морао да изгуби пола сата времена ради одласка на какво одређено место и кад би поред тога на шалтеру морао да чека четврт сата, несумњиво је да би то изазвало револуцију. Данас се у Енглеској, Америци, Немачкој и у другим државама ни држави ни општини ништа више не плаћа у готовом и лично, већ преко рачуна. Сваки човек, (сиромашан човек нигде не подлежи никаквим дацијама), има свој рачун, макар код своје депозитне установе, преко које може да врши плаћање. Ако су плаћања врло мала, онда се она врше помоћу разних врста новчаних сурогата: маркица и т. д. Кад би се на пример у Лондону ма каква дација, рецимо за канализацију, плаћала личним одласком дужника у општинско или какво друго надлештво, нико не би платио ниједнога гроша нити би уотште „лондонска управа имала могућности да наплати једне паре.

| Држимо да је. читаоцима познато зашто се ми враћамо на тему.о платежним. методама београдске општине у уводу анализе биланса Београдске општинске штедионице. Ако има кога коме-то. још-није јасно, онда ћемо га потсетити на историју платежних метода Београдске општине. Једног дана, пре четири године, објави Београдска општина. да се плаћање дуга по. утрошеној електричној енергији може вршити преко. Поштанске :ттедионице.

„И ако је то било нешто, што се по: себи разуме, беогр. грађанство није пропустило да ода беогр. општини признање за. ту реформу. Али је. та 'модерна платежна метода кратко време трајала. Од једном се појављује читаво јато инкасаната беогр. општине. У Лондону би грађани код ове врсте дација показали врата инкасанту из љубави. према општини којој припадају.

Октобра месеца 1929. тод. почела је да функцио-

нира- Беогр. оштинска штедионица. На дан 1. окт. било је. свечано отварање. Том приликом. је претседник општине

одржао говор, у. коме је рекапитулирао основне задатке | 0

те установе према њезиној прагматици: да даје кредите слабијим и сиромашнијим слојевима трађанства града Бео-

125 рада и да омогући бол | функционисање општинске фи нансијске службе. То је саопштење морало изазвати. при-. јатно осећање код. Београђана, који су већ неколико пута и преко јавности протестовали против бескрајног чекања пред касама београдске општинске благајне.

У свом опширном и врло прегледном извештају за прву пословну годину, која је трајала) петнаест месеци, Управа општ..штедионице изнаша све послове, које је имала са Београдском. општином. Било је седам врста тих послова, од којих је један давање ломбардног. кредита оп-: штини; други давање гаранције за општински краткорочни зајам. Четири. даља посла "претстављају · разне врсте ис-. плата у земљи и на страни за рачун Беогр. општине, а: седми је једини који претставља наплату за рачун Беогр. општине, — таксе за гробнице.

"Са седнице општинског одбора од 6 т. м. сазнали смо да ће у најближој будућности почети плаћање електричне струје чековским путем. То ће ићи преко Општинске штедионице, која ускоро отвара филијалу у Кр. Александра улици, и Поштанске штедионице. С правом се очекује да ће се. Београђани у много већој мери служити Општинском штедионицом а то ће унети нов живот у њезине канцеларије, повећаће се у бесконачност број чековских и текућих рачуна и врло је лако могућно да Не данашње просторије њезине постати недовољним.

Истина обично се сматра да вршење благајничке службе за рачун јавно-правних лица не пружа никакве користи, да. је то чак скопчано са штетом. То је у неколико истина, али посредно Општинска штедионица би имала од тога користи. И Општина. би добила врло много кад би то извела, уштедела би огромне суме на режијским трошковима. А Београђани би добили нешто више јер би били поново ослобођени од оног ишчекивања на недовољном броју шалтера у благајничком холу Беогр. општине,

Штедионица би имала користи од тога већ и на тај начин што се зна да код великог благајничког посла постоји један део готовине, који се назива „гвозденим“, који је сталан и који се због тога може за извесне краткорочне транзакције корисно да употреби.

Београдска општинска штедионица је прва установа те врсте на територији кумановске Србије. У Словеначкој су оне развијене до савршенства. А и у осталим крајевима опажа се леп полет комуналних штедионица. Загребачка је четврта депозитна банка у земљи, а друга у Загребу. Улошци на штедњу износе скоро пола милиарде динара. У великом броју градова, као што су Суботица, Осијек, Сушак, Нови Сад, Сарајево и т. д., напредују оне завидно.

Можда би могло бити дискусије око тога, да ли је у Београду Општинска штедионица била потребна с обзиром на постојање Држ. хипотекарне банке. О томе би могло бити говора само онда, кад би Општинска штедионица била искључиво депозитна установа и друго, кад би уложни посао Држ. хипотекарне банке био по дефиницији нераздвојан од хипотекарног посла. Међутим с 06-. зиром на то с једне стране, да ће Државна хипотекарна банка временом, кад се развије наше тржиште капитала и кад она буде дошла у могућност неограничене набавке дугорочног капитала, морати полако да разграђује депозитни посао и с друге, да је Беогр. општинска штедионица не само депозитна установа, већ у исто време и фининсијска установа Београдске општине и заложни завод, њезина, појава је не само оправдана већ очигледно корисна. Баш од свију пасивних послова Београдске општинске штедионице · најбоље се развио штедни. Она је успела да за 15 месеци д свога постанка — а то су најтежи — акумулира улошке

на штедњу у износу од 18,8 милиона динара, За почетак је:

то невероватан успех. Са банкарске тачке гледишта није