Народно благостање — додатак

126

тако важно, али психолошки и етички је још од веће важ-

ности њезин успех у прикупљању школске штедње, јер је та сума достигла 1,194.000 динара. По текућим рачунима су улошци 0,8 милиона динара, али зато су по уложним књижицама 16,86 милиона динара. Мора се признати да је Управа општинске штедионице дала себи много труда око тога посла. Она је умела да разбије дотле јако акредитирано мишљење код београдске публике, да је веома рискантно давати улошке Београдској општинској штедионици, пошто ће то на крају да прогута ненасита Београдска општина. Почетак рада Београдске општинске штедионице, везан за то веома распрострањено мишљење, могас је бити фаталан за ову врсту њезиног посла. Код таквог стања ствари не би било ништа необично да је она завршила првих 15 месеци свога рада са улошцима на штедњу од милион до два милиона динара. Што се попело на 16,86 милиона динара има се захвалити живој пропаганди чињенице, да је Штедиовица потпуно независна од Општине у својој управи и да Ошитина не може узети новац од ње, а да не изврши правно насиље; и да Општина у толико има везе са Штедионицом што гарантује целокупним својим имањем за штедионичке обавезе. Управа је успела да провали лед који је стајао над штедним послом Општинске штедионице као тешка мермерна плоча над гробом. По себи се разуме да је она и каматном стопом морала ићи даље и лицитирати према Поштанској штедионици и Државној хипотекарној банци, јер без тога свакако да ни највећа пропаганда не би могла имати никаквог успеха.

Обртни капитал Београдске општинске штедионице састоји се из 30 милиона главнице, 3 милиона резервног фонда, 12 милиона динара касене готовине Београдске општине и 18,6 мил. депозита. Највећи део новца налази се у харитјама од вредности, наиме у ренти Ратне штете, У укупном износу од 29,8 милиона динара. Толика је курсна вредност, иначе то претставља првобитну вредност од 27 милиона динара и заједно са 3 милиона динара положених у готову претставља главницу која је по статутима Ољштинске штедионице Београдска оштина била дужна да неопозиво да као главницу. Штедионица, као што видимо, вије имала ни потребу да прода ренту Ратне штете, коју је добила од општине место готовог новца, већ је држи у свом портфељу и од ње вуче камату. И то је једна врста пласмана о чијој умесности не би могло бити дискусије код једне комуналне штедионице чак ни онда, кад би била много већа тражња за кредитима од стране грађана.

Међутим то није случај. Управа Општинске штедионице имала је великих тешкоћа да пласира свој новаџ сагласно својим статутима, јер економски слаб грађанин _је онај коме она треба да да личног и реалног кредита. Она је успела да пласира 9,8 милиона динара по есконту. 4,3 милиона динара на залоге хартија од вредности, а 0,68 милиона динара на залогу на драгоцености. Осталих 23,1 милион динара штедионица држи у благајни и код банака по жиро-рачунима. Релативно то је и сувише велика готовина, али код Београдске општинске штедионице она нб претставља толико велики губитак, због тога што она има 12 милиона динара Београдске општине по разним рачунима по којима плаћа ниску камату и друго што она није завод за привређивање, већ једна јавно-правна установа којој је главни задатак да покрије трошкове. Свакако да је под таквим условима ликвидитет Београдске општинске штедионице првокласан и да ће бити идеално ако у будућности буде успела да задржи приближно ту релацију измеђ пласмана и диспонбилитета. Правно Штедионица је потпуно независна од Општинске управе, јер њоме управља управни одбор, који је састављен од грађана, затим делгата Министарства трговине, финансије, Народне банке, Државне хипотекарне бачке и Главне контроле. То је прет-

ходан услов за придобијање поверења у широким масама београдских грађана, али то није све. Врло је важна ствар да је и фактичка независност очувана. Јер грађани неће ценити независност њезину од општине само по томе како пише у њезиној прагматици, већ и по томе како буде водила послове и у каквом односу буде била фактички према Београдској општини. Управа Штедионице треба да избегава велике послове са Београдском општином ма колико они били лукративни за њу. Ми то напомињемо због тога што сматрамо да Београдска општинска штедионвица има сјајну будућност. Пре свега волумен послова ће се развити чим буде Општина пренела целу благајничку службу, а то мора бити ускоро јер се дуго не може трпети та нерационалност, која не само да штети грађане, већ и новчанични оптицај јер тражи много више готовине но што је потребно. Друго као што рекосмо Београдска општина ће имати да прими у наследство Депозитни посао Државне хипотекарне банке за Београд. Доћиће време када ће Државна хипотекарна банка по природи ствари и без икаквог притиска почети полако да отпушта своје улагаче и онда је најприродније да их замени Београдска општинска штедионица. Развиће комуналних штедионица на страни и код нас показује да су то новчане установе, које имају највише услова за неговање депозита, који имају чист карактер штедње, Биланс показује да је Општинска штедионица жирирала акцепте Београдске општине у износу од 104 милиона динара; 75 милиона по ономе зајму, који је закључила Београдска општина код Београдских банака, а 29,4 милиона по акцептима. које је дала Општем грађевинском акционарском друштву а. д.

На први поглед изгледа мало бесмислено да повериоци Београдске општине траже гаранцију Општинске штедионице за општинске обавезе, кад се зна да је основа кредита Општинске штедионице гаранција Општине београдске целим њезиним имањем за њезине обавезе. По тој логици пре би имало смисла да за обавезу Општинске штедионице даје гаранцију Општина која је иначе издвојила из својих имања 14 објеката укупне вредности 61,2 милиона динара и предала Општинској штедидници као ручни гарантни фонд. Па ипак то није бесмислено и има то свога значаја. Солвентност једног дужника састоји се из два елемента: један је моралан а други материјалан. Има људи који су солвентни али шиканери који избегавају да плате и кад су у стању. Према томе кредит се састоји из репутације и из имовине. Кредит јавно правних тела код нас у моралном погледу био је прилично посрнуо због тога што је годинама владала пракса да се јасним и разговетним обавезама није одговарало и да су због тога повериоци често долазити у велике невоље. Такво опхођење према кредиту не може да има једна новчана кредитна установа. Ми смо такав пример већ једанпут имали у предратној историји Краљевине Србије. За Управу фондова гарантује држава, међутим био је један случај 1886. године кад држава није могла добити друкчије зајам него са гаранцијом Управе фондова. То је због тога што се сматрало да је Управа фондова осетљивија као дужник на своје обавезе него држава. Због тога видимо да је Општинска штедионица могла да прими меничне обавезе за Београдску општину у већем износу него што је њезина целокупна имовина заједно са гарантним фондом. Рачунало се са том етичком страном кредита.

Ове нас мисли доводе на питање о начелима, која треба да служе за базу активним кредитним операцијама једне комуналне штедионице. То је у целом свету регулисано специјалним законима. Код нас постоји само у Словеначкој и Далмацији аустриски регулатив, — који ће бити скоро 100 година стар — о регулативним штедионицама. Код нас ничу сваког дана јавноправне кредитне и депо-