Народно благостање — додатак

Дубровачка паропловидба имала је само један брод привезан и то за време од три месеца. Међутим ако њезини бродови плове, то још не значи да и зарађују.

Поред слободне пловидбе, Дубровачка пловидба подржава редовиту везу са Левантом и обалну пловидбу у јужном делу Јадрана. Редовна линија са Левантом коју подржава пароброд „Працат“ је пасивна, будући да постоји јака конкуренција, нарочито италијанских друштава. Друштво подржава ту линију у очекивању да ће временом за њу добити субвенцију. До пре годину дана линије са -Левантом подржавала су три наша друштва : Дубровачка, Јадранска и Оцеаниа. Оцеанија се је повукла будући да се је на то обвезала пригодом склапања уговора 0 субвенцији за штањолску линију, Остају за сада Дубровачка и јадранска. Обе губе на тим линијама али обе гледају да издрже. Већ би било време да се то питање коначно реши јер нема смисла да у истом правцу два наша друштва подржавају паралелне линије и да праве међусобну конкуренцију.

Дубровачка пловидба подржава и обалну пловидбу. Два пута недељно брзу линију Трет—Сплит—ДубровникКотор, два пута недељно брзу линију Сплит—ДубровникКотор и локалне линије око Дубровника и Корчуле. Код обалне пловидбе упослено је 9 пароброда. На тим линијама превезено је прошле године 178.561 путник, док је промет робом незнатан. Све су те линије пасивне. За њих се наплаћује субвенција у износу од 11 милиона динара годишње који износ мења пословни резултат обалне пловидбе.

Друштвена тонажа била је прошле године подвргнута знатним променама. Дне 31. децембра 1929. године друштво је имало 23 јединице са 46.112 бруто регистер тона. У прошлој години, најпрво је изгубљен пароброд „Дакса“ са 4.361 а продан стари пароброд „Лапад“ са 2.535 тона. Међутим саграђен је нови пароброд „Принц Андреј“ са 5.042 тоне. По томе друштво је концем прошле године имало 1 пароброд мање него концем 1929. године и скоро 2 хиљаде тона мање бродског простора.

Међутим ове године купљен је пароброд „Дурмитор“ а саграђен нови обални пароброд „Шипан“ тако да је укупна тонажа за 4.240 већа него што је била концем 1929. године. Како видимо и упркост лоших подвозних ставова, Дубровачка напредује. Сада је у градњи нови пароброд за линију Трст—Котор-који ће бити нешто већи и луксузнији од „Престолонаследника Петра" Јадранске пловидбе.

Као увек код Дубровачке пловидбе интересантно је кретање вредности пловног парка. Концем 1929. године пловни је парк био књижен са Дин. 39.906.840.15 одбивши вредност проданог пароброда

„Лапад“ и пропале „Даксе“ и 908.496.65 Дин. 38.998.343.50

додајући вредност новосаграђеног паро-

брода „Принц Андреј у колико није

покривена резервним фондом Дин. 10.000,000.—

стање концем 1930. год. Дин. 48.998.343.50

Међутим сама управа наводи у извештају, да је ово номинална вредност пловног парка док је она у ствари више него двострука.

Биланса за последње 4 године овако изгледа :

Актива : 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Пароброди 25.000 39.706 39.906 48.908

Некретнине | 1.368 1.452 1.307 1.141

Благајна 322 278 387 225

Материјал 1.414 2.050 2.878 2.681

Бродови у градњи 8.004 — —— Дужници —- повериоци

(салдо) 8.162 = 29.890 13.486

Пасива : | Главница 21.500: 21500 27.500 22.250) Резерва 9.038 — 1.657 5 | 11720 Емисија 1929 — === 25.500 Фонд амортизације 1.250) 2.000 5.000 8.000 Фонд осигурања 4.480 4.859 4.883 5.431 Дужници веровници _— 8.055 Добитак 7.836 1.018. 15512. 9.686 Укупна биланса 44271 43.504 74.468 66.622

O вредности пароброда како је исказана у биланси говорили смо горе кад је била реч о пловном парку и ње говом развитку.

Дужници — повериоци који су износили 1929 године Дин. 29.9 милиона спустили су се концем 1930. године на 13.5 милиона. Концем 1929. године било је извршено повишење главнице које је дало скоро 26 милиона динара. Тај је износ концем године био још у главноме код новчаних завода који су проводили емисију и ради тога видимо знатно потраживање подузећа. i

Од салда потраживања у износу од 13.5 милиона динара отпада 12 милиона на име потраживања за продати пароброд „Лапад“ као и исплаћену аконтацију за пароброд „Шипан“ који је испоручен тек ове године и који ће доћи у билансу за 1931. годину.

У пасиви видимо у првом реду повишење дионичке главнице од 21.5 на 32.25 милиона динара. То је повишење извршено још у год. 1929. али је тек у прошлој години извршено књижење деоничкој главници и резервном фонду.

Резервни фонд износио је концем 1929. год.

Дин. 1.651.920

У току прошле године ушло је у тај фонд :

а) дотација по закључку скупштине Дин. 1.600.000

67 неисплаћена дивиденда | 3.645 в) разлика код проданих некретнина „, 22.525 г) претичак код емисије „ 15.050.000 д) разлика између продајне и књижене вредности пар. „Лапад“ и између осигурнине „Даксе“ и књижене вредности » 6.818.526 23.494.695 Укупно Дин. 25.146.516

Како видимо, у резервни фонд ушао је и износ од скоро 7 милиона динара на име разлике између књижене цене бродова и реализације за један пропали и један продати брод. То најбоље показује са којом се ригорозношћу врши билансирање пловног парка.

Од резервног фонда употребљен је износ од 14 милиона динара за новоградње (Принц Андреј). Прошле године у флоту пласирано је 24 милиона динара. Рачун „вредност пловног парка“ повећан је само за 10 милиона динара, јер је 14 милиона узето из резервног фонда. Дубровачка пловидба употребљава резервни фонд.у првом реду за нове набавке. У томе се она разликује од свих осталих наших акционарских друштава,

Добитак је изказан са 9.686.356 динара. Од тога је износа Дин. 6.618.0409 пренос из 1929. године. По томе је пето добитак прошле године износио око 3 милиона динара.

Како већ рекосмо, иако би се могла исплатити дивиденда од 25 до 30 динара по акцији, закључено је да се одустане од плаћања дивиденде. Тешко је предвидети како дуго ће да траје док слободна пловидба буде радила са профитом. Прилике се могу још и погоршати. Ова и идућа

„|година могу се закључити чак и са дефицитом. Ради тога

износ од скоро 8 милиона динара не исплаћује се акционе-

рима него се пренаша да евентуално покрије губитак ове и