Народно благостање — додатак

идуће године А ако се погоршају прилике неће требати

билансу закључити са губитком јер је ту резервни износ од 8 милиона динара који ће се употребити у ту сврху.

Будући развитак прилика Дубровачке паропловидбе.

зависи од општег развитка слободне пловидбе. Међутим јачи је обални промет опет у вези са прометом странаца а он би знатно могао допринети успеху подузећа. Поготово што ужива доста знатну субвенцију.

Управа Дубровачке паропловидбе (била је веома опрезна што се је у приликама у којима се налазимо решила, да не исплаћује дивиденде ма да су јој за то стајала на расположењу знатна сретства.

Управно вијеће: Претседник : Федерико Главић, Чланови : Др. Мелко Чингрија, Тома Главић, Др. Стијепо Кнежевић, Лазар Лађевић, Иво кап. Папи, Др. Стефан Рачић.

Надзорни Одбор: Др. Паво Матијевић, Петар Перић, Антун Роковић. Замјеници: Гашо Далеоре, Перо Косовић. Равнатељство : Томо. Главић, Др. Стијепо Кнежевић, Др. Стефан Рачић.

GRADSKA ŠTEDIONICA OPŠTINE SLOBODNOG KRALJ. GRADA OSIJEKA, — OSIJEK*)

Finansijska situacija komunalnih štedionica je — last not least — usko povezana finansijama same opštine. To važi i za Gradsku štedionicu slobodnog kraljevskog grada Osijek i zbog toga smatramo, da je potrebno, da bacimo kratak pogled na osiječke opštinske finansije. Prilikom prošlogodišnje analize mi smo spomenuli, da osiječka opština nije jedina u našoj državi, koja ne može da uravnoteži svoje finansije. Takvih ·opština ima kod nas vrlo mnogo i ima čak i takvih, čije su Па nansije još u sve većoj krizi. Međutim, i to treba odmah podvući, prilike su se i kod osiječkih finansija u prošloj godini bitno promenile. Tu više nema poteškoća — bar ne za sada, jer je opštinskoj upravi uspelo, da sve svoje dugove konsoliđuje i da napravi red u svome buđelaru.

(Osiječke finansijske poteškoće uglavnome su datirale iz onog doba, kada je opštinska uprava pristupila podizanju postrojenja za električno osvetilenje i tramvaj — radovi, koji su za Osijek bili više no potrebni, naročito u pogledu tramvaja, ako uzmemo u obzir veliki teren, na kome se rasprostire Osijek. "Ti su radovi pre nekoliko godina bili dovršeni i Osijek može da se ponosi najmodernijem tramvajem u našoj državi. Ali, te investicije imale su i naličie, koje nije bilo tako sjajno; bile su ostvarene na 'kredit, koji se je imao isplatiti u roku od osam godina. Kod tako kratkog roka nije ni čudno, da su godišnje rate premašale platežnu sposobnost grada Osijeka, zbog čega se je moralo pribeći pozajmicama. Tu je u prvom redu morala da dođe u pomoć Opštinska štedionica, kod koje se je opština tokom vremena zadužila za oko 28 miliona dinara. A bilo je i drugih nekonsolidovanih dugova, tako na primer kod jednog zagrebačkog bankarskog sindikata, u iznosu od 15 miliona dinara i t. d. Sa svim tim dugovima opština je nekoliko godina mučila tešku muku, sve dok nije nekako pre godinu dana uspela — nakon šestgodišnjegz traganja i čekanja — da primi realne ponude jakih finansijskih grupa (čak od četiri strana) za konsolidovanje njezinih finansija. Opštinski finansijski odbor i plenum odlučili su se za ponudu Prve hrvatske štedionice i akceptirali dugoročni amorfizacioni zajam od 70 miliona dinara sa rokom od 30 godina, emisionim kursom od 95%, 10% participacijom zajmodavaca u prihodima osvetljenja i tramvaja i t. d.

Kamata, provizije i anuiteti iznose 10% godišnje, a imaju se

'unapred polagati u četvrtosodišnjim ratama.

Za nas je naročite važnosti i to, da je u tome zajmu učestvovala i Osiječka gradska štedionica, sa iznosom od 20

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku ,Narodnog Blagostanja” od 14. juna 1930. godine, br. 24. str. 109.

miliona dinara. Tom transakcijom je pitanje sanacije osiječkih komunalnih finansija definitivno skinuto sa dnevnog reda.

Mi smo prošle godine imali priliku, da podvučemo, da teško finansijsko stanje opštinske uprave kao i njezine česte pozajmice kod štedionice nisu mogle da pokolebaju poverenje osiječkih građana u solidnost njihove štedionice. Na protiv! Ulošci su poslednjih godina priticali u upravo neverovatnom obimu: 1927. godine iznosili su depoziti 14 miliona, 1928. god. 19.2 miliona, 1929. god. (koja je bila najkritičnija po opštinske finansije) 41.1 milion, a u 1930. godini, kad je to pitanje ovako sjajno regulisano, ulošci su porasli na 64 miliona dinara. To je svakako kolosalan uspeh — uı toku od tri godine, od kraja 1927. godine do kraja 1930. godine, ulošci su porasli za 50.23 miliona dinara, odnosno za 358.7%. Takvim tempom prificanje uložaka, kod nas se malo koji zavod može ponositi. Samo u poslednjoj godini porast iznosi 23.14 miliona dinara, odnosno 56.4%.

U tome pogledu igra kamatna stopa vrlo važnu ulogu; u svome izveštaju uprava ističe, da je uloške ukamaćivala kamafnom stopom, koja je u skladu sa zadaćom i svrhom štedionice. U 1930. godini je kamatnjak za uloške bio snižen, zbog toga, što više nije odgovarao prilikama na novčanom iržištu i zbog toga, da bi mogla deliti što povoljnije kredite. U izveštaju čitamo: „svako sniženje kamatnjaka provodili smo 1 ргоvodićemo jedino sa tom tendencijom, da jeffinim zajmovima pripomognemo da se podigne blagostanje naših sugrađana i podupre njihov privredni razvitak, pa uvažavajući ovu važnu činjenicu, snizili smo individualno svim našim dužnicima kaтајпјак 2а 1 до 3 procenta.”

Donja tablica pokazuje nam rapidno povećanje volumena poslova i kretanje glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine.

Račun izravnania.

Акпуа 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 385 372 1.167 221 Potraživanja kod novč. zaVv. — ___ 14094 21203 Devize i valute — — 158 160 Hartije od vrednosti 4 4 84 4.700 Menice 767 565 3.765 427 Dužnici 15.472 23502 30.66 52197 Hipotekarni zajmovi 19 19 = Nepokretnosti — -— — 2.088 Nameštaj 5 5 62 62 Катпа акшуа 521 152 1.423 123

Pasiva Rezerve 550 550 570 665 Репзјоп! Топа 81 581 88 100 Ulošci na knjižice 14.004. 19.185 31451 52.221 Ulošci po tek. računima -— = 9.661 12.031 Poverioci 2.198 4.167 7.927 Reeskont 308 — Razna pasiva — — 1.285 190 Dobit redovna 23 41 112 374 Dobit vanf. od anort. zajma | — — — 1.600 Zbir rashoda ili prihoda 17.176 24619 – 51.096 _ 67.183

Račun gubitka i dobitka,

Rashodi Kamata 795 151 2.692 3.863 Porezi i prirezi i 105 151 42 75 Upravni troškovi 345 346 516 729 Otpisi Аз 3 10 31 + 29 44 112 1.974

Dobit O