Народно благостање — додатак

Prihodi

Prenos dobiti — 23 14 = Катан · 821 1.427 2.488 5.050 Provizije 452 590 871 1.623 Bruto dobit 1.273 2.040 3.373 6.673

Zbog ogromnog priliva uloga morao je i zbir bilanse znatno porasti: od 51 milion u 1929. godini na 67.2 miliona u 1930. godini. Od tih 67.2 miliona je 64.25 miliona uloga, koje po tekućim računima, koje po uložnim knjižicama; rezerva i :ondovi iznose 765 hiljada a čista dobit 1.97 miliona. Izlazi dakle, da je Opštinska štedionica depozitna ustanova, kako čistija uopšte ne može ni biti. 'U pasivi bilansa pada dalje u oči da štedionica u 1930. godini više ne iskazuje poverioca, koji su još 19209. godine iznosili 7.93 miliona dinara. To je u ostalom prirodna. posledica, da je štedionica snažnim prilivom uložaka bila u stanju da likvidira sve svoje ipoverioce, koji su nesumnjivo skuplji od uložaka na štednju.

Prošle godine imali smo priliku da konstatujemo, da osiječka opština kao i štedionica obavljaju sve svoje poslove pod najširim publicitetom. U tome pogledu je u bilansu za 1930. godinu učinjen jedan nadasve važan napredak. Bilans je toliko detalino i pregledno sastavljen, da može i u (оте pogledu opštinska štedionica da služi kao školski primer svim ostalim depozitnim zavodima naše zemlje.

Tako na primer čitamo iz bilansa, da je 64.25 miliona dinara uložaka podeljeno na sledeći način: na uložne knjižice i na štedna kola plasirano je 52.22 miliona dinara, od čega је 40.03 miliona vezano uz otkazni rok od tri meseca i više, dok ie a vista plativih 12.18 miliona dinara. Po tekućim računima ulošci iznose 12.03 miliona, od toga 8.56 sa otkazom od 13 meseca a odmah plativih 3. 47 miliona dinara. Ovakva podela uložaka veoma je celishodna, jer dozvoljava preciznu ocenu stanja zavoda, pre svega u pogledu likviditeta. Kod depožitnih zavoda, a naročito kod javno-pravnih ustanova, koje sem malih rezervi sopstvenih sretstava skoro ni nemaju — kod nas čine u tome pogledu iznimku jedino Beogradska i Sarajevska ор5пska ·štedionica — je pitanje likviditeta kao i rokovi plaćanja obaveza od naročite važnosti. Ako bacimo samo jedan kratak pogled na aktivu bilansa, odmah primetimo, da je potraživanje kod novčanih zavoda u poslednjoj godini u znatnoj meri Dpovećano. Kako su to sve sami prvoklasni novčani zavodi, a potraživanja a vista, ona se mogu tretirati kao gotovina, kao novac koji se nalazi u sopstvenoj kasi. | štedionica sama sva Ova роtraživanja ubraja međ gotovinu, koja iznosi 27.42 miliona dinara; 220 hiljada je u blagajni štedionice, 1.46 miliona kod Narodne banke, 15 hiljada kod Poštanske štedionice, a 25.72 miliona kod ostalih novčanih zavoda. Drugim rečima to znači, da štedionica raspolaže sa 27 miliona dinara, svakog: momenta raspoloživih; ako dodamo tome iznosu još i hartije od vrednosti, koje .se također svakog momenta mogu lIombardirati, u

visini od 4.7 miliona, i strane valute i devize u iznosu od 160 | hiljada, onda izlazi, da raspolaže štedionica sa gotovinom od |

32.3 miliona dinara, kojoj stoje na suprot ulozi po tek. гаси-

nima i na štednju bez otkaznog roka od 15.66 miliona dinara. |

| пајахе 9. 9.:

199

Osijeka. Dok је pozicija dužnika prema 1920. godini porasla za 2 miliona, reducitani su u 1930. godini menični krediti za 3.34

miliona na 427 hiljada dinara. Prema izveštaju uprave vidimo,

da je u 1930. godini podeljeno privatnicima novih 5.92 miliona kredita a opštini grada Osijeka 8. 2 miliona, tako da je stanje dužnika poraslo na 48.16 miliona din. Od tih kredita privatnici su u toku 1930. godine vratili 212 hiljada a opština 15.32 miliona dinara, te je prema tome saldo kredita (dužnika i menica) per ultimo 1930. godine iznosio 32.62 miliona dinara. Vidimo da je opštinska uprava vratila svojoj štedionici za 7 mi-. liona više no što je u toj godini primila — i to je posledica + nov dokaz sanacije komunalnih finansija.

Znatan porast pokazuje takođe plasman u hattije od vrednosti, od 84 hiljada u 1929. godini na 4.7 miliona u 1930. godini — što su pre svega naši državni papiri. Novinu u bančinoj aktivi pretstavlja pozicija nepokretnosti, u iznosu od 2.09 miliona dinara, što preistavlja vrednost novogradnje sopstvene palate, čije podizanje je bilo potrebno već i iz reprezentativnih razloga a i zbog toga, što dosadašnje prostorije štedionice više nisu odgovarale potrebama i zahtevima povećano: poslovafija.

· Sa gradnjom otpočeto je prošle jeseni a krajem jula ima novi

dom štedionice da bude dovršen.

Račun gubitka i dobitka je verna slika povecanja volumena poslova štedionice. Sve su pozicije u stalnom porastu;jedino u rashodima primećujemo, da su porezi i prirezi prema 1927. i 1928. godini znaino smanjeni, i ako su u 1930. godini porasli. Bruto dobit je prema 1929. god. veća za punih 100%, a prema 1927. godini za čitavih 425%. U 1929. godini iskazana ie čista dobit od 112 hiljada dinara; ove godine iznosi 1.97 miliona dinara; od toga je redovna dobit, postignuta iz opštih poslova 374 hiliada dinara (ipak tri puta veća od one iz, 1929: godine), a vanredna iznosi 1.6 miliona dinara, koja je polučena na kursu атогтасопос zajma od 20 miliona dinara datog opštini. Od ukupne dobiti podeljeno je upravnom odboru, pOslovnom veću i nadzornom odboru 5% (98.7 hiljada dinara), pensionom fondu činovnika 25 hiljada, a redovnom rezervnom fondu 1.95 miliona dinara. Time dostižu fondovi opštinske štedionice krajem 1930. godine 2.64 miliona dinara.

U upravnom odboru nalaze se sledeća g. g.: pretsednik gradonačelnik Dr. Vekoslav Hengl, Dr. Kamilo Firinger, Tomo: Gasteiger, Julio Herzl, Dr. Anton Hrabal, Anton Hržić, Dr. Julije Kaiser, Dragutin Koch, Hugo Kolar, Adolf Kožaj, Ivan Lajpzig, Dr. Đorđe Maksimović, Peroslav Ljubić, Jakov Rennich, Matija Steiner, Rihard Trišle, direktor. U poslovnom veću Se gradonačelnik Dr. Vekoslav Hengl, Dr. Kamilo Firincer, Hugo Kolar, Ivan Lajpzig, Dr. Đorđe Maksimović, Jakov Rennich. U nadzornom odboru su 8. 2:: pročelnik Ing. Ljudevit Freundlieh, Dr. Matija Bešlić, Dragutin Gasteigetr, Едо Koller, Marko Tamaš, Milan Ukropina.

BATA, ЦИПЕЛЕ И КОЖА Д. Д, — ЗАГРЕБ.)

јављају из Злина, да Бата у најскорије време отвара

ју иноземству око 2.000 нових продавница. Од тог ће сигурно "леп број отпасти и на нашу државу. Продајна организација 'Ватиних ципела бива и код нас све то јача. Првих година (само неколико већих центара имало је Батине продавнице, |Данас их већ и среске вароши имају. А у већим градовима јима их доста. Загреб и Београд имају их већ у сваком делу |града. Будући да поједине продаваоне шаљу робу и поштом, може се казати да његова продајна организација обухвата miliona dinara. ]I ova je pozicija u bilansu vrlo pregledno pode- АНЕ JOTABY HdDIy POEAPNT 2550 По МО И ал O liena: na osnovu zaloge hartija od vrednosti dato je 235 hi- Pe OOU OEyENHO TOI с6 О О продаван КУЈЕ Су ljada dinara, uz uknjižbu na nepokretnosti 0.06 miliona, a utu- |? плану. Ни једна наша продајна организација није тако раženo je bilo 208 hiljada dinara; na osnovu menica, založne 15- || | prave i jemstva kreditirano je 1.43 miliona dinara, prolazni du- | govi iznose 386 ЋИјада фпага, а за 19.97 miliona dinara bilansiran je 20 milionski amortizacioni zajam, dat opštini grada

To dakle znači, da prelazi likvidni plasman sa preko 100% sve a vista obaveze štedionice; to |e stanje, za koje nemamo druge reči do sjajno! Na ovakvoj predostrožnosti, koja je možda i suviše pedanina, ali koja pokazuje, koliku važnost uprava štedionice poklanja elementarnome bankarsko-političkome postulatu — čuvanja likviditeta — možemo štedionici samo da čestitamo.

Najveća pozicija u aktivi su dužnici, koji dostižu 32.2

*) За 1929. годину биланс је анализиран у додатку | „Народног Благостања“ од 29. новембра 1930. године, броћ 48. страна 218.