Народно благостање — додатак
17. септембар 1932.
Немачка привредна јавност је због овог гледишта веома огорчена. Напомиње се, да су ове примедбе додуше тачне, али да се у Базелу заборавља, да је Немачка кредитно и валутарно-политички данас међународно потпуно изолована. Даље се захтева, да немачка влада суверено и без обзира на Базелску банку мења закон о Рајхсбанци, пошто су после Лозанске конференције отпале све међународне обавезе и 10"што је јангов план ликвидиран. Међутим без сагласности Банке за међународне обрачуне неће моћи ићи, пошто лозански споразум још није ратификован; друго, због тога има Банка за Међународне обрачуне могућност, да у случају,
ако Рајхсбанка нешто противу њезине воље уради, откаже.
револвинг кредите, које Немачка данас не би могла ликвидирати. Без споразума се дакле ту неће много моћи урадити, нарочито не с обзиром на немачке ииностране повериоце.
Посматрано са привредног гледишта, не може бити сметњи за снижење есконта; може наступити знатнији одлив иностраних кредита, а о: приливу нових већ иначе нема говора, па чак ни код много више камате. Али то не би био довољан разлог. Он лежн у. чињеници, да је у Немачкој силом закона утврђена врло ниска | каматна стопа, за све приватне банке. Укинут је аутоматизам развића каматне стопе. Ни Рајхсбанка не може бити скупа после овога. Што се тиче навале за кредите, она постоји и данас. Она се сузбија непосредним мерама. У осталом у Немачкој је кредитни волумен од прошле године редуциран за 5 милијарди марака, које је Рајхсбанка могла надокнадити
5 за цигло 1.5 милијарди марака.
Есконтна стопа од 4% примењена је у послератним годинама само једанпут, за време неколико летњих месеци, 1930. године, пре но што. су септембарски избори први пут пољуљали поверење у немачки кредит.
уеевитеринии терене цЕј РЕНЕ НЕИНРНЕ НЕНА Развој задругарства у оквиру Главног савеза
Крајем овога месеца 25. и 26., одржаће у Скопљу Главни | савез српских земљорадни-
SGpuc{4X O U чких задруга своју 30. реZOVI _ довну годишњу скупштину. |
За ову прилику спремила је Управа савеза врло опширан | извештај, пропраћен врло информативним статистичким материјалом, из кога смо извадили најинтересантније податке.
Већ на први поглед пада у очи једна необична појава, наиме невероватно снажан и неочекиван напредак у 1931. години, Са немало гордости управа напомиње, „да је показало. задругарство у овим тешким привредним приликама у свету сву своју животну снагу и солидност организације. Највеће новчане установе, највећи финансијери, новчани заводи и индустријски магнати падали су ове године, али статистика још није забележила пад неке велике задружне институције или опадање задругарства у опште... У нашем задругарству, наше су задруге у доба највеће кризе оснивале нове, повећавале своја сретства и т. д. Док су новчани заводи смањили кредите, код задруга се примећује пораст и кредита и улога, на штедњу. Највећа разлика, која се осетила у привредним тешкоћама ове године између нас и предузећа капиталистичког система, јесте појава панике улагача... наше задруге тај покрет нису осетиле... земљорадник, притешњен бедом, падом цена и другим тешкоћама, тражио је и нашао прибежиште у задрузи и кад је набављао оно што треба да потроши и кад је продавао оно што је произвео." Овим, врло тачним констатацијама коментар је непотребан.
У Главном савезу српских "емљорадничких задруга, основаном пре 37 година, данас су концентрисане задруге, које су раније биле груписане око Главног савеза српских земљорадничких задруга у реограду, Земаљског савеза земљорадничких задруга у Београду, Савеза српских земљорадничких задруга у Загребу и Савеза српских привредних
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Због девизних одредаба не!
Страна 597
задруга у Дубровнику. Распростире се преко осам бановина и 207 срезова од укупно 339 и једино у Дравској бановини нема својих задруга. Број учлањених задруга износи 2286 према 2219 у 1930 и 1995 у 1929 години, док је одмах после рата било свега 866 задруга. Највећи број задруга отпада на кредитне 47.9%, набављачке 39.6%, а 12% на произвођачке и житарске 3.9% док су у прошлој години свега износиле 11%,
"млекарске 2.2%, виноградарске 14% а разне 5%. Највећи број
задруга налази се на територију Моравске бановине, наиме 804 задруге или 35.2% а најмање у Врбаској бановини са 16 задруга односно 0.7%. Укупан број задругара износи 180.758 од чега отпада на кредитне задруге 68.829, на набављачке 87.591 а на произвођачке 24.338 задругара. У току године наново је приступило 15314 чланова а иступило 4974, тако
|да износи пораст 10.340 задругара. Број женских чланова,
којих има највише у набављачким задругама, износи 2218 лица односно 1.9%. Интересантна је такођер расподела задругара према занимању: 96.1% је земљорадника, 177% занатлија, 0.80% учитеља, 0.35% свештеника и 0.86% разних професија Према 1930. години смањен је број задругара-занатлија, пошто се све више оснивају занатске гадруге. Од укупног броја задругара 79.6% је писмених а 20.4% неписмених, што је врло повољан однос, кад се има у виду, да је просечан број неписмених по нашим селима 49%. Према имовинском стању за“ другара преовлађују у кредитним задругама они са до 5 хектара земље (344%), затим долазе они до 10 хектара (29%), до 20 хектара (13%) преко 20 хектара 3.7% а до 2
=
| хектара 20%. Укупно узевши, задругари са земљом до 10 хек|тара износе 83.2%. Код набављачких задруга долазе на прво
место, 33.8%, они са до 5 хектара а у произвођачким и прерађивачким задругама износе 25% они са 5 хектара и 28%
| они са 10 хектара земље.
Врло велике користи пружене су сељаку — задругару путем заједничке продаје пољопривредних производа, (на-
| рочито данас, кад мора неорганизовани сељак да продаје У
бесцење) која је основана иницијативом Савеза у 1929
|години. Док је у тој продаји учествовало у 1929-30 години
62 задруге, овај је број порастао у 1931 години на 165 задруга, и то у првом реду због форсираног оснивања житарских задруга које су порасле од 1 у 1929-30 на 82 крајем 1931 године. Куповало се за чврст рачун и ломбард. До краја јуна 1931 године преузето је које по ломбарду, које по чврстом рачуну укупно хране за 20 милиона кгр. у вредности од 25 милиона према 12 милиона кгр. у вредности од 19 милиона у периоду 1929-30. У другој половини 1931. године, када је ступио на снагу закон о пшеници, Савез је пријављивао Извозном друштву залихе својих задруга, те је до краја године пријављено 75.1 милион кгр. у вредности од 1271 милиона динара. Од ових пријављених количина Савез је испоручио Призаду од јуна до краја децембра 1931 године 51.3 милиона кгр. (5130 вагона) пшенице у вредности од 89.46 милиона, од чега је до краја године од Призада наплатио 67.44 милиона динара и то 52:97 милиона у готову, 14:02 милиона у боновима а 446 хиљада у бонификацијама. Напомиње се, да би могле бити испоручене далеко веће количине ла је
задругарство имало на расположење довољно вагона односно
шлепова и да је наплата била уреднија. Укупно преко Савеза продато је од 1929 до краја 1931
године 97 милиона кгр. хране у вредности од, 167.9 милиона
дин. а. примљено 107 милиона кгр. у вредности од 168.6 ми-
„лиона дин. од чега отпада на пшеницу 95 милиона кгр. у:
вредности од 156.3 милиона динара. Укупан новчани промет задруге износи у 1931 години
око 1.2 милијарде динара, од чега 317 милиона код кредитних
596 милиона код набављачких и 459 милиона код произво-
ђачких.
Важна је напомена, да су задругари у доба најтеж=