Народно благостање — додатак
Страна: 598 НАРОДНО кризе, када су дужници појединих банака потпуно одрекли враћање дугова, најуредније враћали своје позајмице. Према |; подацима задруга, који су досада познати, наплатило је 7271 кредитних задруга 40.5-милиона старих позајмица а издало нових за 53.2 милиона, а код разних других задруга дато је нових 2.6 милиона а наплаћено 2.06 милиона старих зајмова. Штедња показује такоје напредак: од свих задруга при-
мљено је 26.8 милиона на име улога на штедњу (од тога!
17.2 милиона код кредитних) а враћено је 21.1 милион (код кредитних 12 милиона) тако да износи ново повишење улога пер салдо 5.5 милиона — и то у доба општег опадања улога.
· Врло интересантне податке даје "збирни биланс свих задруга: резерве и фондови износе 60 милиона, улози сталне штедње 58 милиона, улози на штедњу 70 милиона, уплате задругара 21 милион а зајмови задруга око 100 милиона. Укупан обртни капитал износи дакле око 310 милиона, који је пласиран на следеће активне позиције: готовина 12 милиона, зајмови 143 милиона, животне намирнице 82 милиона, удела и хартије од вредности 21 милион, намештај 32 милиона и разни рачуни 2.6 милиона. Постигнути збирни приходи износе око 53 милиона, трошкови 45 милиопа а уштеде 8.5 милиона динара.
=== Савез је самостално „тело.
| ад Г MLD савеза срп- Основан је по Закону о земких земљорадничких за- о друга, Београд, у току 1951. љорадничким задругама са у
делима од 500 динара и десе-
године. i тоструким јемством. Он има
филијале у Загребу, Новом Саду и Скопљу. Крајем 1931. године уплаћено је свега 5.6 милиона. цинара — 16.305 удела са одговорношћу од 81.5 милиона динара, од чега отпада на централу у Београду 4.7 милиона динара — 13.460 удела (1682 задруге), код филијала у Загребу 5.38 хиљада динара, 1436 удела (271 задруга), у Новом Саду 111 хиљада динара и 262 удела (155 задруга), у Скопљу 241 хиљада динара, 1147 удела (158 задруга). Јемство код филијала износи 14,2 милиона а централе 67.3 милиона. Поред ових филијала, Савез има сопствена житна стовариштша у Вел. Бечкереку, Сомбору, Панчеву, Руми, Шапцу, Лозници, и две сопствене штампарије, једку у Загребу а другу у Београду.
Послове савеза треба поделити на две групе: у идеолошко-васпитне и пословне. У прву треба убројити све оне послове које обавља у циљу унапређења организације и идеје задругарства — што су све финансиски дефицитарви послови. Међ ове треба убројати ре-
визорску службу (у 1931. години је прегледано 1537 за-
друга односно 67.2 од сто од свих учлањених задруга), из-
давање задружног листа, који излази недељно у 7000
примерака, задружног календара, одржавање задружних курсева (у прошлој години курсеви су одржани у 17 вароши а учествовало је свега 476 курсиста, а од. 1920. до 1931. године Савез је спремио око. 3000 фулкционера и то све сопственим сретствима), прикупљање статистичких података, итД., итд.
У другу групу послова Савеза, у материјалну, треба убрајати све трансакције које обавља Савез са задругама или за њихов рачун, као што је то креднтирање, примање улога, набавка потрошачких артикала, а што је данас најважније, To је организација и спровођење заједничке задружне продаје земљорадничких производа.
Сретства, којима Савез располаже су сопствена и туђа. Сопствена износе 17.7 милиона од чега су 5.6 милиона уплаћени удели а 12.1 милион фондови (има их 25). Према прошлој години сопствена су сретства порасла за нешто преко 1 милион. Туђа сретства износе 104 милиона према 58 милиона у 1930. и 32 милиона у 1929. години; састоје се из
1929. · години 14 милиона. агу 1928. ГОДИНИ ЈЕ 2 динара. При: томе не смемо. заборавити, лаје Gaiu- Па Oi дина у томе погледу била катастрофална. Савез је у јесен. морао да враћа више улога но. што је примио, али O. каквој. паници улагача не може бити говора. Улоге је. apahao. без обзира на отказне рокове — и упркос томе, или можда, баш због тога, је ново стање преко 12 милиона веће од стања. крајем 1930. године. Други извор туђих сретстава су кре-. дити код новчаних завода, у висини од 41.8 милиона. према. 36.3 милиона у 1930. години. Од ;ога отпада 28. милиона (у 1930. години 18 милиона) на кргдите код Аграрне: банке, . 12.8 милиона на Народну банку (остало скоро непромењено)
53.7 хиљада код Југословенске удружене банке (у 1930. години још 3.2 милиона што је у току године било ликвиди– рано) а остало код појединих новчачнх завода. Савез заслу-, жује највеће признање због прегледцог и детаљног образложења свих позиција. Трећи извор туђих сретстава, који је у 1931. години нов, наиме за испоручену робу, долази од самих задруга, које на тај начин кредитирају Савез, који није био у стању да на време и редовно наплаћује продату робу.
Тиме је у ствари задругар-сељак кредитирао „Призад“ односно Министарство војске за преузету робу. Савез напомиње, да су кредити по „житном рачуну“ код Аграрне банке (крајем 1931. године износи 10 милиона) били и сувише мали,
пошто је Савез стално потраживао од Министарства војске и „Призада“ пет пута веће износе.
Обртни капитал Савеза, који износи крајем 1931. године око 125 милиона пласиран је на следећи начин: на прво место долазе кредити дати земљоразничким задругама. Крајем 1930. године 56.5 милисна; у току 1981. године издато је нових кредита за 158 милиона а каплаћено је од задруга 156.6 милиона, тако да остаје крајем године салдо од 58.4 милиона. ()д тога отпада на зајмове за обраду земљишта 16.8 милиона, за набавку пољопривредних справа 283 хиљада, на залоге 439 хиљада, оделењу за задружну продају хране- пер салдо 25.7 милиона. Томе оделењу дато је 121 MHJMMHOH, a BDaћено 95 милиона; Главној набављачкој задрузи позајмљено је 1.6 милиона а као реесконтни кредит Аграрне банке 14.8
| милиона. Код блнака је у 1930. годвни било пласирано 1.36
милиона, што је у току 1931. године потпуно ликвидирано. Хартије од вредности су билансиране са 1.7 милиона, на основу врло обазривих процена а састоје се из 2157 комада акција Аграрне банке, 990 обвезница Ратне штете, 2052 комада 7 од сто Инвестиционог зајма итд. Непокретности су билансиране са 8.8 милиона : претстављају најмање двоструку вредност. (Ту се налази Задружни дом у Франкопа- · новој улици у Београду, задружни дом у Загребу, имање у Новом Саду, магацини као и велико имање „Стара. Скуп штина“ у Београду. Вредност рббе у магацинима износи 5.3 милиона динара.
Рачун губитка и ОН Савеза показује, да су бруто приходи порасли на 22.4 милиона, пре свега због задружне продаје хране, ва коју отпада 10.6 милиона (47 од сто од свих прихода), док њезини трошкови износе преко 6 МИЛИ-
она. Издаци на камате износе 5.3 милиона а приходи 7.3
милиона. Режиски трошкови износе 3.5 милиона, разни OTписи 1.1 милиоза а постигнута зардала, односно уштеда за
"поделу 3.2 милиона према 73 хиљаде у 1930., 149 хиљада
у 1928. и губитку од 3.4 милисна у 1928. години.
ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК