Народно благостање — додатак

40

Pre 20 godina glavnica nije iznosila više od 127 ти; do kraja 1930 ona se, međutim, popela па 42,35 mil, a u toku poslednjih 10 godina povećana je za daljih 100 mil. din., na preko 152 mil. Time je Hipotekarna Ђапка Тгвоуаског fonda definitivno došla u red naših najvećih banaka. Najznačajnija je, pak, činjenica da će se ta glavnica i dalje gotovo automatski povećati, i to za bar 10 miliona din. godišnie. Pored glavnice, Banka ima i svoje fonđove, koji iznose 13,7 mil., tako da su krajem 1940 ukupna sopstvena sredstva Fonda i njegove banke dostigla visinu od 165,75 mil. dinara.

Bančino poslovaniž bilo je i prošle godine povoljno. Doduše plasman zajmova u 1940 bio је za oko 16,83: mil. din. manji nego u prethodnoj godini, jer ie Banka zbog nčizvesnosti izazvane spoljno-političkim prilikama povremeno bila uzdržiiva mu davanju zajmova, a dok prilike ostanu ovako neredovne, davanje zajmova na nedovršene objekte obustavЦепо je sasvim. Inače, ZDOE slabije građevinske delatnosti, u prošloi godini bila ie i tražnja zaimova manja. Malo smanienje prihoda od kamata ie više nego kompenzirano povećaniem prihoda od imania, a u 1941 godini ovi će biti ioš i veći, jer je bančina palata na mestu bivše »Albanije« dovrIšena, u stvari, tek sredinom 1940, tako da će renta koju ona obezbeđuje doći tek u ovoj godini potpuno до izražaja.

Glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine oVako izgledaju:

Aktiva 1937 1938 1939 1940 u hiljadama dinara Blagajna i Žiro "8.582 2.298 2.813 10.994 5.619 7.831 5:000 —

138.330 153.830 159.498 143.030

Blag. zapisi Min. fin. Zajmovi па перокг.

Zajmovi na hartije od VI. 2.801 6.039 3.896 3.885 Zajmovi po tekućim гас. 3.613 2.939 909 575 Nepokretnosti 9.535 19.631 44.989 54.738 Vrednost fondova 8.179 8.555 8.612 8.092 Razna aktiva 3.124 11 154 1.198 Pasiva Glavnica Trg. fonda 118.330 128.467 138.465 152.066 Fondovi 9.612 11.256 12.486 13.689 Ulozi na štednju 41.626 50.733 39.384 46.084 Poverioci 20 4.116 30.786 6.357 Potraživanje države 405 422 491 563 Pranosna kamata 3.137 3.870 3.377 9.422 Тапцјета 336 348 344 376 Razna pasiva 1.309 1.422 1.539. 955 Ostave. 172.583 193.315 201.503 179.200 Garancije 290.08D 245.994 260.673 250.983 Depo bančinih akcepata 1.000 1.000 1.000 1.000 Zbir bilansa 570.399 640.942 690.068 653.695 Obrtni kapital 174.784 „00.634 226.872 292.512 Rashodi Kamata 1.817 2.014 2.829 2.666 Administrativni troškovi 122 189 201 319 Trošk) po budž. (plate itd.. 798 859 957 971 Otpisi 500 70 71 99 Čista dobit 9.858 10.056 10.678 13.060 Prihodi Kamata 12.407 12.562 14.007 13.271 Prihodi od fondova 380 448 453 425 Prihod od imania 205 109 184 2.757

Napl. otpis. potraživanja 140 — — 581 Razni prihodi 63 70 92 80 Zbir prihoda ili rashoda 13.096 13.189 14.736 17.115

Obrtni Карта! шпоч 2225 ти. О4 [ова обрада, Као što je već spomenuto, 165,75 mil. na sopstvena sredstva. Od tuđih sredstava enajvažniji su ulozi ma štednju, koji iznose 46,08 mil. din. U toku 1940 Banka je primila za 37,16 mil. din. uloga na štednju, isplatila je 30,46 mil., tako da su oni u prošloj godini u odnosu na prethodnu povećani za 6,7 mil. din. Ovo povećanje ukazuje na laku i brzu likvidnost, sa koјот je Banka uvek predusretala svoja ulagače. U bilansu za 1939 poverioci su bili iskazani sa 30,78 mil., dok oni ЕКгагет 1940 iznose samo 6,35 mil. .din., što znači da je u toku prošle godine ova pozicija umanjena za 24,43 mil. To je zbog toga, što je banka, s obzirom na prošlogodišnju slabiju građevinsku delatnost i povećanje njenih sopstvenih sredstava, kao i zbog priliva uloga, ranije povučene kredite pred krai prošle godine vratila. Izvesno smanjenje prema prethodnoj godini pokazuje i pozicija prenosne kamate. To je posledica smanjenog plasmana i manjeg broja šestomesečnih menica.

Važnije promene na strani aktive imamo kod gotovine,

талпома i kod nepokretnosti. Gotovina u blagajni i na ŽirO-

računu kod Narodne banke iznosi nepunih }1 mil. prema 2,8 mil. din. krajem prethodne godine. U zamenu za to potpuno је iščezla iz bilansa pozicija »Blagajnički zapisi« koja је krajem 1939 bila iskazana sa 6 mil. U vremenu pojačane tražnie novca, Za vreme građevinske sezone, ovi Zapisi su reeskontovani, a posle toga je gotovina sve više rasla, jer su bančini dužnici davali svoje otplate i kamate, a primljena sredstva su samo jednim delom opet plasirana. U toku 1940 naplaćeno ie od svih bančinih dužnika 84,75 mil. (prema &81,94 mil. din. u 1939), a od toga otpada na otplate 69,20 mil. (prema 65,06 mil. u 1939) i na kamatu 15,54 mil. (prema 16,87 mil. u 1939). Na ime novih zajmova na nepokretnosti Banka je u prošloi 20dini isplatila 52,83 mil. (prema 69,2 mil. u 1939). Krajem 1940 ukupna suma plasiranih zajmova na hipoteku, lombard i tekuće račune iznosila je 147,49 mil. (prema 164,30 mil. krajem 1939). Od toga otpada 143,03 mil. na zajmove na nepokretnosti, čije je stanie u odnosu na prethodnu godinu umanjeno za 16,74 mil. din.

Nepokretnosti su bilansirane sa 54,74 mil. din., dok su krajem 1939 bile iskazane sa nepunih 45 mil. Povećanje od 9,75 mil. din. usledilo ie zbog isplate završnih radova na bančinim građevinama i Već spomenute kupovine 105 дуа nepokretna imania. Palata na uglu Frankopanove i Kralja Milana ulice bilansirana je sa 18,5 mil., pošto toliko košta nieno podizanje sa placem. Palata na mestu bivše Albanije do sada je koštala 27,85 mil. Tai iznos će se popeti još za nekoliko stotina hiliadđa dinara, jer do kraja 1940 još nisu bila izvršena sva Rkolandovanja (i lo za bravarske i molerskofarbarske radove, kao i na isporuku i montažu liftova).

U svom poslednjem izveštaju bančina uprava 'Rkonstatuje da su sve prostorije u novim palatama izdata pod zakup, tako da nema ni jedne bez rente. Prihod od obe nove palate iznosio je u 1940 godini 4 mil. 350 hili. din. bruto Ona na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice data je rentu od 4,66% neto, a ona na uglu Kralja Milana i Frankopanove od 6,50% neto. Međutim, treba imati u vidu da ie prva potpuno dovršena i izdata tek sredinom prošle godine. Za 1941 od ove dve palate očekuje se bruto prihod od 5,16 mil. din. Po odbitku troškova neto renta iznosiće okruglo 7%.

Zbir računa gubitka i dobitka iznosi 17,11 mil. prema 14,73 mil. din. u 1939. Na strani rashoda vidimo da ie smaпјепа рожеја isplaćene i ukapitalisane kamate ро ulozima na štednju za 216 hili. din. To jie zbog toga što je u prvoj polovini 1940 stanie uloga bilo manje od prosečnog stania u