Народно благостање — додатак

prethodnoj godini. Međutim, u drugoj polovini 1940 ulozi su se počeli opet vraćati, tako da im je stanje krajem 1940, kao što je već spomenuto bilo za 6,5 mil. veće nego krajem 1999. Pored toga manje kamate isplaćeno је i poveriocima. Inače, izdaci za kamatu iznose 2 mil. 667 hilj. din. Ukupni troškovi i otpisi ne iznose ni 1,4 mil., ma da su prinadležnosti osoblju u prošloj godini povećane.

Prema 1939 smajeni su i prihodi od kamate. Oni 12nose 13,97 mil. prema 14,0 mil. u prethodnoj godini. U maWknadu za to došlo je do povećanja prihoda od zakupnina sa 184 hili. din. u 1989 na 2,75 mil. din. u 1940. Kod prihoda od fondova promena je neznatna, a tako isto i kod raznih prihoda. Međutim, za 1940 opet su se iavili prihodi od otpisanih potraživanja u iznosu od 581 hilj. din. |

U vidu opšteg zaključka o poslovanju Hipotekarne banke Trgovačkog fonda moglo bi se reći da ona održaVa гаshode na jednom ustalienom nivou i da ioj se s druge strane prihodi povećavaju milionskim iznosima. Sjajniju situaciju teško je i zamisliti. |

Čist dobitak iznosi 13,08 mil., za 2,4 mil. din. više nego u prethodnoi godini. To је banci omogućilo da povisi dividendu odnosno procenat za ukapitalisavanje članskih uloga i penziju sa 7% za 1939 na čistih 8% za prošlu godinu. Za to ie iz čistog dobitka izdvojen i dodat glavnici iznos od 10 mil. 894 hili. Daljih 1,45 mil. upotrebljeno je za povećanje fondova, 376 hili. za tantijemu članovima oba odbora i činovništvu, 392 za doprinos Ministarstvu trgovine i industrije i 19 hili. din. za prenosnu zakupninu.

U upravi su gospoda: Čedomir T. Petrović (pretsednik), Jovan Milojković (potpretsednik), Raša M. Ćuković, Živan Todorović, Milan B. Tomić, Avram Filipović, Dušan T. Veliković, Nikola M. Belović, Živojin Jov. Jovanović, Stojadin S. Josić, Nikola Stojadinović i Nikola M. Jovanović. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Mihailo S. Kandić (pretsednik), Čeda J. Vuković (potpretsednik), Milan V. Jović, Milan Gmizović, Svetislav K. Trajković i Borislav Stojankić. Direktor ie g. Mihailo S. Švabić.

Читајте наше Днализе оиланса

JADRANSKO-PODUNAVSKA BANKA U BEOGRADU

Kao što je našim čitaocima poznato, i Jadransko-podunavska banka u aprilu 1983 bila je primorana ·da zatraži zaštitu. Pročišćeni bilans koji je sastavlien već za tu godinu poRkazivao je da gubitak iznosi 44 mil. din. On je eliminisan sniženjem glavnice sa 55 na 11 mil. U toku 1935 glavnica je opet povišena za 13 mil., na 24 mil. din., i to izdavanjem prioritetnih akcija. Posle izvršene sanacije banka je s uspehom nastavila likvidaciju svojih starih poslova, a zadovoljavajući bio ie i razvitak novog posla. U tom pogledu bila ie upravo prošla godina vanredno značaina.

Тако је Кгајет 1939 od ukupnog zbira bilansa od 1937 mil. otpadalo još oko 100 mil. din. na aktivu »starog iposlovanja«, ipak je bančinoi upravi u toku prošle godine pošlo za rukom da skine ograničenja u plaćaniu po »Uredbi o za-

štiti novčanih zavoda i njihovih verovnika« i da stavi ulagačima i poveriocima njihova potraživanja na slobodno raspoloženje. Pošto se odrekao zaštite, zavod je i pored teških prilika, kože preživljuje naša privreda, došao u mogućnost da intenzivira i efikasnije razvije svoje poslove. Veliki prošlogodišnji bančin uspeh proizlazi delom iz povoline likvidacije raznih njenih starijih angažmana, a ·delom iz potpuno Zadovoljavajućeg razvitka gotovo svih grana nOVOg poslovanja.

Bančina nastojanja da likvidira svoje starije angažmane u raznim industrijskim preduzećima pokazivala su i pre prošle godine vidne rezultate. U toku 1940 ta likvidacija je neobično ubrzana, a delom i sasvim završena. Pre svega treba spomenuti da je u prošloj godini skoro potpuno likvidirano bančino dosta znatno učešće kod Stroinih tovarna i livarna u Ljubljani, i to sa znatno boljim uspehom, nego što ie bančina uprava očekivala. Dug ovog preduzeća kod Narodne banke, koji je bio vezan uz garanciju Jadransko-podunavske banke, u celosti je isplaćen. Kada se unovče još neke nepokretnosti, banka će u ovoj godini završiti likvidaciju tog učešća čak sa izvesnom zaradom. Jadransko-podunavska banka prodala je u prošloj godini i svoje učešće kod Javnih skadišta u Ljubljani, čija će definitivna likvidacija uslediti takođe u 1941 godini. Time će se ona takođe rešiti iednog jačeg angažmana, i to, kako se sa sigurnošću predviđa, opet uz izvesnu zaradu. U prošloi godini banka je Dristupila i likvidaciji njezinog šumskog preduzeća Dioničarskog društva »Vilhar« na Sušaku. Pošto su pilane ovog društva u Josipdolu i Saborskom već prodate, kao i šume, ostala je sada samo još gotova roba za realizaciju.

Bančini angažmani postoje još u četiri industrijska preduzeća: kod Udeoničke zadruge a. d., u Beogradu, kod Radionice vezova i Rkleplovanih čipaka na Bledu, kod Fabrike boja »Jub« u Dolu kod Ljubliane i kod Združenih opekarna d. d. u Ljubljani. Ova učešća pretstavliaju danas dobar plasman i donose banci zadovoljavajuće prihode. Treba spomenuti da je likvidacija bančinih starih poslova bila delom ubrzana i dobrim rezultatima »Udeoničke zadruge a. d.« koja je u prošloi godini povolino prodala jedan deo svojih placeva.

Inače, u prošloi godini povolino je radila i bančina afilijacija Slavonska agrarna štedionica d. d. u Osijeku, kao i bančina filijala u Kotoru.

Bilansi Jadransko-podunavske banke za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

Račun izravnania

Alctiva 1937 1938 1939 1940 u hil{adama dinara

Gotovina 3.652 4.551 5.608 15061 Menicč 51.554 48.238 42.606 24.698 Dužnici 24.367 29.585 33.448 36.452 Hartije od vrednosti 27.330. 30.267 26.875 31.470 Vredn. rez. fonda — — 45 122 Vredn. penz. fonda 2.167 2.451 2.467 2.444 Nepokretnosti 27.176 26.884 26.180 25.149

Pasiva Glavnica 11.000 11.000 11.000 11.000 Priorit. glavnica 13.000 13.000 13.000 13.000 Rezervni fond 100 110 200 302 Fond ikursn. razl. — 3.804 304 5.061 Fond amort. nepokr. — — 1.000 1.000 Fond za divid. prior. — 260 300 400