Народно благостање — додатак

Фонд валоризације 1.599 1.599 1.599 1.599 Јамчевни фонд зал. 750 750 750 750 Фонд курс. разл. еф. == ——N 3.439 4.677 Пензиони фонд 12.298 12.658 13:058 13.622 Улози (стари) 271.968, 245.447 230.838 209.768 Улози (нови) 19.387 34.199 43.902 58.589 Реесконт 107.466 98.312 93.010 88.899 Остали повериоци 2909 31961 21284 — 22.629 Преносни рачуни 1.849 12725 909 794 Неподигн. дивиденде 957 245 243 215 (Остала пасива 7.438 3.876 3.910 2.788 Чисти добитак 753 1.772 435 2.959 Збир биланса 591.907 502.295 471.011 „464.985

Банчин обртни капитал, који је био пао са 147 MHлиона у 1981 на 471,6 милиона крајем 1936, прошле године је смањен само за 6,6 мил. Стварно смањење банчиних старих обавеза у 1937 износило је преко 25 мил. (од чега отпада 21 мил. на смањење улога на књижице и по текућим рачунима и 4 милиона на смањење искоришћеног реесконтног кредита). Међутим, са задовољством можемо констатовати да је прошле године забележен и даљи пораст нових улога. Нова средства инзосе укупно 70,32 милиона према 58,17 милиона крајем 19836.

У пасиви видимо да банчина сопствена средства, без чистог добитка, износе 65,3 милиона, од чега отпада на главницу 40,5 милиона. Пензиони фонд се стално повећава и достигао је висину од 13,6 милиона. Остала туђа средства билансирана су са 383,8 милиона. Од тога отпада на „старе“ улоге 209,77 милиона према 230,8 мил. у 1986, на реесконт 88,9 милиона (према 93 мил. у 1936) и на „старе“ повериоце 16,47 милиона динара (према 21,3 мил. у 1986).

Готовина у старом и новом послу крајем 1937 износила је 26,87 милиона и мања је за 2,33 милиона него у 1936. Међутим, у току прошле године Банка је набавила за 4,83 милиона динара благајничких записа Министарства финансија. То значи да су одмах расположива средства чак и већа него у претходној години. Стање валута и девиза било је крајем 1937 такође за око 600 хиљ. дин. веће него у 1936, а повећан је скоро за 3 милиона, на 47,02 милиона, и портфељ хартија од вредности, делом услед добитка на курсној разлици. Банчини кредитни послови из „старог“ пословања смањили су се у току прошле године услед отплата за 27,12 милиона, тако да њена стара потраживања по меницама, текућим и разним рачунима и зајмо· вима на обвезнице крајем 1937 износе још укупно 297,1 мил. Према претходној години у 1937 менични портфељ показује знатно смањење. То долази углавном отуда, што су земљорадничке менице, предате Аграрној банци, по извршеном отпису, пренете са рачуна меница на позицију „Дужници по текућим и разним рачунима", која из истог разлога показује знатно повећање. Билансна вредност нелокретности показивала је последњих година само незнатне промене. Прошле године она показује у односу на претходну повећање од 450 хиљ. дин. Неколико објеката је продато са зарадом, али су и извесне нове непокретности преузете од дужника.

Ако из главног биланса издвојимо податке о новим пословима, добијамо следећу слику (у хиљ. дин.):

Актива 31-ХП-1987 Пасива Готовина 14.844 _ Фонд курсне разл. 207 Благ. записи 4.833 _– Пензиони фонд 4.060 Валуте и девизе 4.093 _ Улози на књиж. 31.404 Харт. од вредн. 3.479 Улози по тек. рач. 27.185 Вредн. пенз. фонда 1.431 Повериоци 6.359 Менице 12.258 _ Преносни рач. 156 Дужници по тек. рач. 28.561 Остала пасива 951 бајмови на обвезн. 8850. Збир у 1987 г. 70.329 Остала актива 440 (Збир у 1986 г. 53.168)

Нови улози порасли су у прошлој години за 14,68 милиона и крајем 1937 достигли су висину од 58,6 мил. Око 5996 нових средстава пласирано је у менице и текуће рачуне, 7940 у хартије од вредности и 6%, у валуте и девизе, а око 2890 налази се у благајни у виду готовине и Благајничких записа Министарства финансија. Прошлогодишње пословање са девизама и валутама било је врло живо, а тако исто и промет са хартијама од вредности. Иначе, подељени кредити су краткорочног карактера и добро осигурани. Услед пораста пласмана у новом послу порасли су у 1937 у знатнијој мери и приходи из новог посла.

Банчин рачун губитка и добитка овако изгледа:

Расходи 1934 1935 1936 1937 У хиљадама динара

Камата 19.128 14.189 13.454 12.201 Трошкови 9.943 9.758 9.432 9.631 Порези 1.821 1.440 1.842 712. Отписи 4.797 3.947 29.119 2.011 Дотација пенз. фонду 250 350 350 350 Чисти добитак 753 #7712: 435 2.259

Приходи Пренос добитка: 329 758 1772. 485 Пренос из зас. рез ф. — 11.500 Камате 30.673 23.839 33.696 20.396 Провизија 1.072 696 915 940 Од непокретности 2.261 2.178 2.060 1.959 Разни приходи 2.058 У 70 4.374 3.911 Напл. отпис. потр. 349 314 315 590 Збир прих. или расх. 36.692 31.456 54.632 28.224

Активна камата у 1987 износи 20,4 милиона према 33,7 мил. у претходној години. Разлог овом знатном смањењу је у томе, што је у 1936 у активну камату била унета и сва ненаплаћена камата из претходних година која је Уредбом о ликвидацији земљорадничких дугова Банци призната. У 1937 овакве камате није више било. Пасивна камата износи 19,2 милиона и мања је за 1,25 милиона него у 1936. Трошкови су у односу на 1936 нешто повећани. То је углавном у вези са издацима око предаје земљорадничких меница Аграрној банци и с трошковима побијања земљорадничких уверења. Ови трошкови ће у 1938 отпасти, али ће порасти издаци за пензионо осигурање заводског персонала. Отписи износе 2 мил. динара. Од тога отпада 960 хиљ. на отписе потраживања од земљорадника и 974 хиљ. динара на отписе потраживања од неземљорадника. |

Прошлогодишњи чисти "добитак износи 2 мил. 259 хиљ. Од тога иде 250 хиљ. у пензиони фонд, а остатак се преноси на нови рачун.

Поред централе у: Загребу, Српска банка има и 10 филијала, и то у Новом Саду, Суботици, Сомбору, Петровграду, Панчеву, Вршцу, Сремској Митровици, у Дубровнику, Сплиту и Книну. Као што се види, филијале Српске банке концентрисане су у Војводини, у Срему и Далмацији. По томе она би по свом територијалном пространству била у неку руку једна војвођанско-далматинска банка са централом у Загребу. Међутим, она је заступљена и У другим деловима државе и то путем својих афилијација. У Београду и у Србији је заступа Јадранско-подунавска банка. Због банкарске кризе сјајни развитак Српске банке је без икакве њене кривице, успорен. Међутим, захваљујући свој0] здравој структури и опрезном вођењу послова, она је ипак највећи део тешкоћа, готово искључиво сопственом снагом, већ савладала. Због тога се и поверење банчиних

улагача и осталих комитената опет прилично брзим темпом

враћа.

У управи Српске банке су г. г.: дер Светислав Шумановић (претседник), Лазар Лађевић (потпретседник), Јо ван Бачић, Јово Бердовић, Иван Берић, Луко Бона, Илија