Народно благостање — додатак

Вурдеља, д-=р Драгутин Грчић, д-р Гедеон Дунђерски, д-р Ђорђе Ивковић, Стеван Калембер, д-р Јован Манојловић, Срета пл. Милекић, Коста П. Миросављевић, Никола Петровић, д-р Коста Поповић и Стеван Тубић. У надзорном одбору налазе се г. г.: Перо Бекић, Илија Дракулић, Сава Миљановић, Павле Ћук, Павле Хаџи и Миленко Чавић.

DUNAVSKA BANKA, BEOGRAD

Dunavska banka koja je održala svoju tridesetu godišnju skupštinu, i koja je prema tome jedan od starijih beogradskih novčanih zavoda, svršila je poslovnu godinu sa povolinim rezultatom.

Donje tablice pokazuju račune izravnanja i gubitka i dobitka za poslednje četiri godine. Račun izravnanja Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Gotovina 4.929 10.906 11.236 5.362 Menice 3.945 3.887 3.770 3.994 Dužnici 67.061 71.274 60.329 73.863 Nepokretnosti 618 1.252 2.021 2.476 Hartije od vrednosti 10.890 9.636 1.771 726 Vrednosti rez. fonda — — — 928 Inventar 98 88 81 73 Kaucije itd. 67.168 46.885 57.789 54.453

Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Fondovi 8.779 19.779 16.500 18.987 Poverioci 19.620 41.569 27.885 34.128 Шол 35.863 18.740 11.228 10.408 Prenosne kamate 14 29 19 21 Nepodignuta dividenda 5 9 7 7 Kaucije, ostave gar. 67.168 46.885 57.718 54.453 Tantijema 343 343 343 343 Dividenda 1.500 1.600 1.600 2.000 Prenos dobiti 17 474 434 1.580 Zbir bilansa 154.721 148.999 136.990 „141.874 Obrtni kapital 87.553 97.044 79.209 83.518

Račun gubitka i dobitka Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Kamate 1.664 867 659 418 Troškovi 2.493 1.807 3.328 3.546,5 Otpisi 934 10 10 451 Fond kursne razlike _— 199 41 CUJ Amort. nepokr. E = 990 DI Čista dobit 4.037 5.690 5.777 4.873

Prihodi Prenos dobitka 82 117 474. 434 Kamate i provizije 8.182 7.703 8.434 8.690 Od hartija od vredn. 36 22 28 66 Od nepokretnosti 129 115 12 | 133 Napl. otpis. potr, E 478 698 „i IL Kursna razlika EEE 141 00. „i Zbir prihoda — rashoda 8.428 8571 10.061. 9.393

Obrtni kapital iznosio je, 83,5 mil. prema, 79,21 mil. u 1936 g., 97 mil. u 1935 g. i 87,5: mil. u 1934. Od toga na sopstvena sredstva otpada 39 mil. din. prema 37; mil., 33 mil. i 29 mil. Zbir poverilaca i uloga na štednju iznosi 44 mil, prema 39 miLy.60 mil. i 55 mil. Porast obrtnog kapitala banka

73

je iskoristila za davanje kredita. Dužnici su dostigli najveći iznos za poslednje četiri godine, i to 73,8 mil. din., za 13,5 mil. više nego prethodne godine. Zato je i gotovina smanjena sa 11,2 mil. u 1936 g. na 5,8 mil. din. Menični portfelj je stabilan. Od hartija od vrednosti otpisano je 115.454.75 din. Vrednost njihova u bilansu za 1937 g. smanjila se za tai iznos.

Naiveći deo prihoda otpada na kamate i provizije, u 1937 z. &7 mil. din. prema 8,4 mil., 7,7 mil. i 8,9 mil. Prihodi od nepokretnosti (133.000 prema 121.000) i od hartija od vrednosti (66.000 prema 28.000) su neznatni prema kamatama i proviziji. Banka je za kamate po ulozima isplatila 418.301 din. prema 659.000 u 1936 g. Upravni i drugi troškovi bili su neznatno Veći nego u prethodnoi godini i iznosili su 3,5 mil. din. prema 3,3 mil. U 1937 g. banka je otpisala 450.979 din. prema 10.000. Otpisano је 25% од zemljoradničkih menica u iznosu 235.497 din., od hartija od vrednosti 115.454, na ime sumnjivih potraživanja 66.810, 10% od inventara 8.149, zatim gubitak po potraživanjiima u inostranstvu 292.728 i gubitak na prodatim nepokretnostima 2.340.

Čista dobit je nešto manja nego u prethodnoj godini i iznosi 4,9 mil. din. prema 5,8 mil. Iz nje su dotirani: fond za amortizaciju nepokretnosti, fond za sumnjiva potraživanja po 250.000 din. i fond za građenje sa 500.000 din. Na ime tahtijeme isplaćeno je 343.000 din., a akcionarima stavljena je na raspoloženje dividenda u ukupnom iznosu od 2 mil. din. Za 1988 g. preneseno je 1,5 mil. din.

U upravnom odboru su g.g.: Dimitrije Vojvodić, pretsednik; Branko J. Staić, potpretsednik; d-r Oskar Plautz; d-r Albert Riha i Živan Bogojević. Članovi nadzornog odbora su g.g.: Josif K. Stojanović: Mihailo Coćić i Srećko Tomić.

»ROSIJA-FONSIJER« DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE U BEOGRADU

1 Uprava »Rosije-Fonsijer« konstatuje u зуот розједnjem poslovnom izveštaju da je slom osiguravajućeg društva »Feniks« ostao bez štetnih posledica za ideju osiguranja. Interesenti su brzo uvideli da je taj slučai sasvim usamljen i da nema nikakvog razloga za nepoverenje prema ostalim dobro vođenim osiguravajućim društvima. Za naša osiguravajuća društva bila je 1937 godina i inače povoljnija od nekoliko prethodnih, blagodareći pobolišanju opštih privrednih prilika i povoljnom dejstvu Tarifnog sporazuma u granama požara, provalne krađe i stakla (koji je stupio na snagu 1 marta 1936). U granama obuhvaćenim pomenutim Tarifnim sporazumom konkurentska borba je svedena u normalne granice, tako da je došlo do osetnog smanjenja neproduktivnih troškova. S druge strane je bolje ekonomsko stanje osiguranicima omogućilo da postojeća osiguranja povise i da u većoj meri Zaključuju nova. Sredinom aprila o. g. stupio je na snagu i Tarifni sporazum u pogledu auto-rizika, što će imati za Dosledicu ozdravljenje prilika i u toj grani.

Poslovanje »Rosije-Fonsijer« bilo je prošle godine takođe znatno živlie. Njena sigurnost i likviditet bili su uvek na potrebnoj visini, tako da je poverenje osiguranika potpuno razumljivo. Glavni podaci iz računa gubitka i dobitka »Rosije-

у Fonsijer« za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

· Prihodi 1934 1935 1936 1937 i u hiljadama dinara ' Život 77.066 83.379 85.822 66.041 „Požar. 10.651 10.376 10.390 10.445 „ЕЈетепјаг | ;2.981 3.896 4.416 4.957