Народно благостање

2. марта [929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 53.

žale, prime honorar za prisustvo sednicama, па Којјma nisu bili, uberu tamtijemu, a'ko je ima, a, inače svu brigu o poslovima, ostavlaju jednom ili dvojici članova, uprave ili direktoru Кој; је па kapitalu i prosperitetu društva vrlo malo ili nikako interesiram.

Alko su ovi ljudi sposobni, valjani i čestiti stručnjaci, onda se akcionari mogu: nadati, da će im spasiti deo u društvo uložemog imetka a u naročito роvoljnim slučajevima mogu se nadati i na dividendu. No ako oni nemaju ovih kvaliteta, onda možemo biti u većini slučajeva sigurni, da ni članovi upravnog ni oni nadzomigp odbora neće primiti ništa, dok celi društveni imetak ne bude razgrabljen i raskraden,

Ovaki sastav i ovako poslovanje naših upravnih i nadzornih odbora razlog: je bezbroj slomova, i gubiftaika narodnog imetika., koji idu u stotine milijuna. Oni su krivi, da, danas kod nas više me postoji tržište akcija, te da, osim opet po deset papira, danas ajkoije skoro me možete plasirati. Nepoverenje u akcionarska društva tako je veliko, da se počinje primećivati i uspešna agitacija protivu ulaganja novca u аксјопатаке bamike.

| ___IV. Hitna reforma. Krajnje je vreme, da se akcionari, pa i sami čla-

misle o koristima, svojim i društvenim, o fumkcijama. koje imaju upravni i nadzorni odbor i o kvalitetima, koji se traže za jednu i drugu. Treba potpuno revidirati sastav upravnih i nadzornih odbora. U najviše slučajeva biće dovoljno, alko se mekoliko gospode ртеве 2 upravnog u nadzorni a iz nadzornog u upravni odbor. Onda će u nadzornom odboru sedeti nezavisni ljudi, puni autoriteta, sa iskustvom i mnanjem, koji Će biti sposobni, da, vpše istinski nadzor nad upravnim odborom. Ono malo vremema, što oni imaju za društvo na raspolaganju, nikako nije moglo i me može biti dovoljno za uspešam rad u upravi, ali će biti do-

voljno za uspešan nadzor, Članovi uprave odmah će osetiti nad sobom autoritet i kontmolu te će u SVOJOJ dužnosti biti mnogo saveosniji i revmosniji.

Mi mislimo, da je u jevnom interesu, sla, ne budu birani u nadzorne odbore ljudi, koji radi svoje zavisnosti od članova uprave ne smeju i ne mogu da savesno više svoju dužnost u nadzornom odboru. ад toga mislimo, da ni Ministarstvo trgovine i industrije me bi trebalo, da odobrava rad onih sborova #koionara, koji biraju nadzorne odbore, kod kojih je radi odnosa njihovih članova, prema, Članovima prave unapred i za svakog evidentno, da neće moći da, Ssavesno vrše svoju dužnost. Ako je Ministarstvo muišljemja. da mu sadašnji zakon ne daje ovo pravo i ne nalaže ovu dužnost, onda je potrebno, da, se doneše 6dmah zakon, kojim se zabranjuje, da u nadžorni odbor akcionarskih društava budu birana lica, koja. su та srodstva, službenog: odmosa i t. d. moralno ili mateTijalno zavisna od člamova upravnog: odbora.

Potreba ove male dopune postojećih zakona tako je evidentna, važna i hitna, da ju treba sprovesti odmah, bez obzira na naš budući trgovački zakonik i eventualne zakone o bankama i zaštiti ulagača, bez obzira na sve druge reforme, koje su potrebne u na-

. šem akoijskom pravu. | novi upravnih i nadzornih odbora, trpgmu, da bolje raz- | >

Međutim nema, dvojbe, da, je radikalna intervencija zakonodavca u pogledu nadzora пад аксјопатskim društvima, neizbežna, a,ko se ona sama me роbrine za efikasnu kontrolu nad poslovanjem njiho: vih upravnih odbora. Ako akcionari neće da biraju u nadzorne odbore ljude sa potrebnim kvalifikacijama, oni riskiraju, da će im u najkraće vreme sama državna uprava odredjivati zvanične revizore, ŠbUO Ge 78, njihove wquprave biti mnogo neprijatnije nego SDOsObam nadzorni odbor a za akcionare i poverioce akcionarskih društava wvakako korisnije nego uptavhi odbor bez ikakve faktične kontrole,

Evgenije Mautner urednik „Belgrader Zeitung“

Privredna propaganda.

— Njeni ciljevi i njene mogućnosti kod nas. —

I. Propaganda treba da se saobrazi potrebama zemlje.

Jugoslavija izvozi samo izvesne berzanske artikle, sirovine, kao žito, stoku i drvo, ponešto duvan. Sasvim je pripodno da, za plasiranje tih artikala, na straim pijacama ne treba nikakove naročite propagande, bar ne onakove, kao za industrijske proizvode. Izvozne propagande nama, dakle ne treba, a, uvoznu propagan(du prave — razume se — uvozničke zemlje. Jednom Teči, treovačka propaganda kod nas gotovo me dolazi O Malo veća umešnosti agilnost maših zvaničnih trgovinskih predstavnika na strani tu bi bila, potpuno dovoljna.

|__ Та toga: ipak miu koliko ne sledi, da mi u opšte ne trebamo privredne propagande. Naprotiv! Naša

zemlja, iako prvenstveno poljoprivredna, ipak nastoji

ili barem treba da nastoji oko što jače privredne dife-

rencijacije, dakle i oko razvijanja industrije i Wgoviпе, Тако је prvi industrijski polek — u doba inflacije i težnje svih evropskih držawa za privrednom autarhijom — ostavio samo teške rane i razočarenja, ipak se može sa sipurnošću računati, da će industrijalizacija,. bar u nekim pravcima, i kod nas pre ili bošle preoteti maha. Neće se verovatno opet početi sa podizanjem one industrije, za koju u našoj zemlji nedostaju 45]0vi, i za, koju nemamo dovoljno jake pijace. Ali izvesne grane industrije Kod mas hesumnjivo imaju budućnosti. I za podizanje i razvijanje te andustrije, kao i za razne investicije opštez značaja, Као železnice, putove, pristaništa, melijoracije, potrebni su ogromni kapi tali, kojih mi u zemlji nemamo. Stvaranje kapitala, ide veoma sporo, naročito kod nas. Naš svet uopšte po svojoj naravi — izuzevši Slovence i primorce — nije