Народно благостање

i i 1 „dti | | |

Страна 54.

štedljiv, a nije ni naročito preduzimljiv. Potrebno je dakle dvoje: unapređivati stvaranje kapitala u zemlji, a jednovremeno 1 privlačiti strani kapital, koji će oploditi a privredu i pospešiti stvaranje domaćeg kapitala. Jasno je dakle, da je nama privredna propaganda veoma potrebna, i to dvojaka propaganda: unutrašnja i spoljna.

Unutrašnja privredna propaganda ima zadatak, da u narodu probudi i razvija smisao za racionalni privredni rad. Tu ima da se obore mnoge zablude i predrasude, koje imadu svoj koren delom u seljačkodemagoškom radu izvesnih političara. Nemoguće je zamisliti jedan moderni privredni razvoj u zemlji, u kojoj se banke š8 priori smatraju hajdučkim mpećinama. a, irgovci po nevolji trpljenim razbojnicima. Nemoguć je privredni razvoj, dok se na jednoj strani govori s prezirom o izvesnim privrednim delatnostima. a s druge strane vuku sve moguće i nemoguće koristi iz tih istih preduzeća. Unutrašnja privredna propaganda ima — razume se —Ke još i drugih тадаtaka: Da obaveštava o privrednom radu Wu drugim zemljama. da obraća pažnju na move pronalaske, i konačno da daje pravilnu sliku o našem sopstvenom privrednom stanju.

Il. Spoljna privredna propaganda.

Spoljna privredna propaganda namenjena је 100stranstvu, nanočito onim zemljama, s kojima imamo. ili želimo da imamo jače privredne veze i onima, od kojih želimo da dobijemo kapitale. Nije ovde mesto ispitivanju, da li i kakav strami kapital nama treba, mi polazimo sa, predpostavike, da nam on treba ili barem, da se on želi privući. A da se to postigne, — podrazumevajući naravno ne samo državne zajmove, n0zo i kredite za privatnu privredu — potrebna nam je па svaki način jedna i umešna i intenzivna ргораganda. Do sada se u tom pravcu nije radilo gotovo ništa. Tako smo za tu propagandu imali čak i dve zvanične ustanove, odelenje za štampu u ministarstvu inostTanih dela i obaveštajni odsek u ministarstvu finansija, vidljive koristi od tih ustanova, barem u pogledu privrede, nije bilo. Možda je greška bila u tome, što su se za te ciljeve davala i suviše neznatna sredstva, а пе-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 4.

sumnjivo je bila greška i u tome, što se i danas još kod nas propaganda shvata veoma naivno. Smatra se, da je najispravnije pisati samo himne o našem Drivrednom bogatstvu, o našim naprecima i o našem blagostanju. Kritika se smatra — sasvim pogrešno kao neka. supnotnost propagandi, iako ona to u stva?i nije. Pušta se iz vida, da je najbolja propaganda uvek i samo — vešto prikazana istina. U tomu je sva, tajna uspešne propagande.

Zvanična propaganda nije u pravilu mikaova, propaganda. Naročito to važi za našu zemlju, u kojoj su nekada i ministri davali izjave, koje su se uskoro pokazale kao netačne. Bio je zaista tugaljiv slučaj, Kada je jedam bivši ministar fTinamsija nakon Svog Dovrafka iz Londona dao izjave, koje su odmah od merodavnih faktora u Londonu morale biti demantovane. — 8 druge strane u mnogim stranim časopisima iZlazila su i izlaze ioš uvek nepovoljna, i što je važno, netačna орауе ђепја o našim privrednim prilikama, a да nitko nije u stanju da ih pobije, prosto ZDOO toga. što nema foruma, koji bi za to bio sposoban i koji bi uživao i potrebno poverenje. Ima još jedna neprilika: da stramci, i dobronamerni, u mnogo slučajeva, ne mogu ni da dođu do tačnih obaveštenja o našoj zemlji, bud za to, što tih tačnih obaveštenja nitko i nema, bud za to, što neće da ih daju.

III. Prednost privatne inicijative.

Ако se polazi sa cledišta, da je privredna propaganda na, strani korisna i potrebna, onda za to ima samo ta mogućnost: da se zvamični forumi, za tu svrhu ustanovljena nadleštva, postaraju samo oko toga, da pribiru i stalno imaju pri ruci sva potrebna, tačna i istinita, obaveštenja, i statističke podatke o našim рт vrednim prilikama. Upotrebu dakle publikovanje tog materijala, međutim ni u kojem slučaju ne bi trebalo prepustiti tim zvaničnim ustanovama. Tu može da ima uspeha samo privatna inicijativa, a vlasti je mogu prema potrebi i prema svom nahođenju da pomaŽu. Nikakve koristi nema od najlepših publikacija, "koje nitko ne čita — a zvanične publikacije zaista DObuđuju vrlo malo interesa. Naravno, ireba se malo jgdići iz onog tesnogrudog shvatanja, da se praYa Dpropaganda sastoji u hvaljenju ministra koji tu ipropagandu pomaže, i u što čČešćem donošenju njegove sli-

ke. Možda, nismo preterani optimisti, kad verujemo, da je to kameno doba naše propagande prošlo.

Д-р Велимир Бајкић

Предратни дугови — Пристанак на Хашки

Држање Пашићеве владе у овом питању

Судећи по изјавама, које су пропуштали кроз зубе, овде онде, службени чиниоци, све до половине 1925, године ни француска влада ни имаоци наших предратних облигација нису од нас захте вали валоризацију. Питање дакле није постојало ни с ове ни с оне стране. У другој половини 1925. године већ су почели да избијају у европској штампи напади на нас због предратних дугова; али је захтев код нас сматран за апсурдан. У јануару 1926. године избила је у француској штампи бура од незадовољства против југословенског министра финансија, који је, при пролазу за Америку, одбио да прими делегацију француских портера (ималаца предратних облигација). Наше јавно мнење

Краљевине Србије. Суд противуставан је. —

било је врло задовољно тим држањем министра финансија, г. др. М. Стојадиновића. Он је и сам, са пуно видљивог задовољства, истицао доцније то своје држање. Штампа се није умарала да му одаје признање. „Привредни Преглед лист, који је консеквентно заступао интерес наше земље у овом питању, писао је 25. септембра 1927. године:

„Радећи на обавештењу јавног мишљења наш лист је од почетка заузео једно одређено становиште према све већим захтевима и апетитима једне мале групе људи, образоване у циљу спекулације с овим нашим папирима на берзи. Ствар је била веома крупна и треба се сетити, да је њу партиска политика упо-

требљавала и злоупотребљавала у себичне свр-