Народно благостање

9, август 1930.

Ш. Какви су изгледи европског царинског савеза.

Са горњим покушајима слични су, — па имак у многоме врло равлични — они за образовање једног европског или више регионалних даринских савеза. Европски дпарински савез има порекло у Куденовљевој Паневропи. Основна идеја, је колико проста толико и наивна: Северо-американске државе су се оботатиле за. време рата и искоришћавају и даље Европљане. Осиромашење Европе долази од отромних дугова Америци и нагомилавања, светског злата код њих. (Први је разлог потпуно неоснован, јер тада чак ни Енглеска није почела да плаћа, своје ратне дугове). Следствено Европа треба, да се удружи у једну једину царинску и економску област, да. тиме изврши радионализацију своје производње и измени услове размене добара с Америком. И ако је о тој идеји много писано и ако је било паневроцских међународних конференција, којима су присуствовали угледни европски политичари и државници, ипак до скора нико није узимао озбиљно Паневропу. Угледни политичари и државници присуствовали су тим конференцијама, или да би спречили да од ње не постане ништа, озбиљно, или да се нађу међ њезиним протатонистима ако би она ипак успела. Али у тренутку кад је идеја била, на издисају подиже је на висину актуелног међународног проблема сам г. Бријан. Може се замислити шта то значи кад једну идеју стави у свој програм министар спољних послова водеће државе у Европи, творац Локарна, најсимпатичнији државник у меневи и на међународним конференцијама.

Г. д-р Војислав Маринковић, који с времена на време тресне голу истину, казао је новинарима приликом састанка Мале Антанте, да ми, аграрне земље, немамо времена да чекамо на порођај Паневропе и европског паринског савеза. Да ли је он при том имао пред очима познату спору дипломатску процедуру или безизгледност идеје, тешко је рећи, а није ни важно. Али, по нашем мишљењу, атрарне земље немају од тога ништа да очекују. Главна, одлука г. Бријанове Паневропе лежи у томе да је тежиште питања прешло сада с економског на политички терен, Док су све досадање послератне међународне фантазмагогије у Европи имале за жељу да се њима лечи привредна криза Европе, дотле идеја, г. Бријана служи светскоме миру. То је свакако узвишеније, далекосежније и важније за човечанство. Али мање остварљиво. Политичка атмосфера. Европе је таква, да је до остварења, тог пиља, врло далек пут. Наравно да је та политичка атмосфера, главна. сметња, и за остварење економскођ аближења, народа, али је постојала оправдана, претпоставка, да ће све већа невоља произвођача у европским земљама ипак моћи допринети да се преброди сентиментално и политичко гледиште и да се приђе једној комбинацији која ће моћи да пружи услове за бољи материјални живот доста, напаћених Европљана.

Ми не знамо зашто је г. Бријан овако поступио. Можда, због тога што он од Локарна на овамо види сва међународна питања кроз призму светскога мира. Можда због тога што г, Бријан целокупном својом каријером показује да нема ни најмање смисла за економска питања. Могућно је, да је то један тактички потез за. спасавање Друштва народа, које је у очима народа изгубило сваки кредит. А

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 499

најзад могућно је да је то био један тактички потеа Француске, најпросперније земље на свету, да се одврати пажња европских држава од економских питања и од разних предлога за међусобно вближење — од чега Француска не може да очекује никакву добит већ само губитке.

Како било г. Маринковић има потпуно право. (Са те стране аграрне државе не могу ништа очекивати.“) IV. Средње-европски царински савез,

Поред европског царинског савеза, постоји још читав низ разноврсних комбинација, које се од конференције за царинско примирје погрешно називају „регионарним споразумима“, јер пре свега они не морају обухватати државе једног региона и друго под регионом се разуме део једне државе. Те би се комбинације много боље назвале „групним споразумом“.

Групни споразуми нису ништа ново. Међ њима је најстарији и најинтересантнији средње-европски царински или економски савез. Он је у ствари друго издање дунавске конфедерације, такође једног групног споразума, који је подржаван готово од целе Западне Европе и који је г. д-р Бенеш једва. успео да. омете,

И ми смо били активан члан тога удружења. Што то нисмо више узрок је да смо у току рада

1) Ми смо у ранијим бројевима „Народног Благостања“ указали на необично држање француских делегата на конференцији за царинско примирје. У решавајућем моменту њезини су делегати изјавили, да је Француској немогућно да приђе једној таквој мери, која би значила читаву једну револуцију у њезиној трговинској политици. Како је Француска водећи народ и у Женеви, после тога осталим. делегатима није било остало ништа друго, до да се разиђу. Да не би до тога дошло Французи су измислили анкету код појединих држава о томе шта би се имало да ради па да се побољша њихов економски положај путем међународних специјално трговинско-политичких мера. Као други доказ за то, да Француска нема потребе за новим комбинацијама међу европским државама, које би ишле на смањење царинске заштите и умањење „трговинских непријатељстава“ нека служи изјава најмеродавније личности г. Лушера, учињена на конгресу Европског царинског савеза, чији је почасни председник г. Бријан, а коме припада један велики део француских државника и политичара, по којој би свака. влада морала пасти, која би покушала да снизи царине на аграрне производе.

Друштво за европски царински савез постоји већ две године, има националне комитете у свима државама и ми смо, на позив његове централне управе, били примили да организујемо југословенски национални одбор. Упутили смо били апел и добили обилан одзив. Али смо у међувремену дошли до уверења, да друштву недостаје потребан фанатизам, да су му се привукли слободно-трговински фарисеји и да је на путу да постане оно, што су многобројне међунегродне организације : трибина за политичке гур-гуре, прилика за разне „међународне експерте" да о државном трошку шетају по Европи, лов на ордење и кокетовање с економским организмима Друштва Народа. Можда читаоцима није познато, да се у Европи после рата појавио ред људи, који живи, и то врло добро, експлоатишући Друштво Народа и међународност у опште.

Због тога смо се ми повукли да би један од наших практичних међународника могао да се увуче. Централа је у Паризу.