Наша књижевност

Нирнбершки кавез < 337

селака Имљана, опустошеног села на ветровитом Петровом пољу, џарајући ватру неизгорелом главњом, рекао, онако више за себе: — Ех, да ми је ући у њихову душу... да видим могу ли они да мисле и мрвицу наше људске мисли...

Једна другарица која је имала да реши практичнија питања, упита га има ли кога од АФЖ-а у селу. Одборник тужно махну главом:

— Ја једини...

Разумели смо ужас његових речи и лудог смеха који нас спопаде, тек кад је, сачекавши мирно да престане наш кикот, додао: „Ја сам једини жив остао. Сви други су заклани, Афеже и људи...“

Шта рећи» Шта могу речи СБи смо занемели, а он је џарао ватру неизгорелом главњом и не погледавши нас, жмиркајући од дима, додао:

— Овде њих треба довести, да чују како страшно кркљају заклани... Говорило се, пре тога, баш о овима што ту, на оптуженичкој клупи, тако мало наличе на себе.

Наш водич, сед, а крепак сељак, умешао се у разговор. Мотајући нешто зеленог сељачког дувана у комадић пакпапира, трудио се да измисли најсвирепију казну за њих:

— Ја бих њих свију стрпао у кавез за звери, као што звери и јесу, па бих их водао од села до села, нека их цели свет види. Јер ни спаса душе ради, да је има, не би ваљало толико крви и нереда нанети, а некмоли због пљачке и власти, што и јесте по среди...

После капитулације Италије чуо сам сељаке Абруца како причају о том кавезу. И њима се он чинио једином казном и правдом. Али први који ми је причао о крлетци, био је Немац, који је 1937 успео да из Дахауа пребегне у Југославију. Живео је с нама неколико месеци болујући и не дижући се из постеље. Умро је изможден глађу и патњама које је претрпео. МИ њему је онај кавез изгледао једина могућа казна за све свирепости нациста.

И свима који су причали о правди, стењући у ропству, борећи се за слободу, Та мисао рађала се, изгледа, истовремено на разним странама, где се трпело и војевало, а увек иста као једино могућа освета за сузе и смрт које су бахати нацисти сејали.

Јуче, у Нирнбергу, један Џи — ај, с америчком је практичношћу излагао своју варијацију о кавезу.

— Ја бих судио њима без цифрања. Угурао бих их све у кавез, ставио га на џемс, па возај преко континента! Гледање бесплатно. А ко хоће да их пљуне — нека плати. За Геринга — 20 центи. За Шахта — само 5. Шта мислиш, колико бисмо зарадили за годину» Да пола поклонимо ратној сирочади, с остатком бисмо купили још који облакодер у Њујорку!

Преведено са сликовитог говора људи на језик правних узанса

А

АНА

а Је јен