Наша књижевност

Месеци пне : 585

њеним измученим очима, Изван себе, једва хватајући дах, отворила је врата Лудвикиног стана. Била је подивљала и прљава као циганче. Лудвика је скочила са свога места. ,

— Убијени! — викала је без даха високим, чистим гласом. Узми ме! Сакри. Или ме одмах предај.., онима. — Беоњаче су се биле подигле изнад зеница.

Лудвика је дрхтећи положила девојчицу на диван и пажљиво из вирила пред кућу, да осмотри да није ко видео. — Смркавало се. Над светом је било још пусто и светло. Било је мирно, Са поља је долазио здрав, сеоски мирис грахорице. Месец још није изишао.

- (С пољског превео Б, Ћ) МАРИЈА ШЋЕПАНСКА

Франциско Гоја; Зџепог (Снови)

Ај

«

ИЕ Љ |

је.

та х с У