Наша књижевност

; б ; |

роника ан а ; а Ре 603

кључака, него је имплицитно садржана у вешто организованом књижевном градиву, као основна идеја творевине као целине. До ког степена реалистичке објективације спроводи Крлежа своју концепцију глембајевски одређених лица најбоље се види по томе, што се она не осећа само у ономе што лица говоре, што мисле и што раде, него и у ономе како говоре, како мисле и како раде. Треба, примера ради, само мало пажљивије размотрити онај дијалог између оца и сина, који испуњава скоро цео други чин, па да се осети с колико је уметничког мајсторства Крлежа оживео своју концепцију личности. После једне бурне сцене, у којој је Леоне назвао Силбербранта љубавником друге жене свога оца, барунице Кастели-Глембај, стари Игнац долази у собу свога сина, у намери да сазна истину и да затражи од Леона сатисфакцију, што је боемски непромишљево упрљао његову обитељску част. У тај последњи, сентиментални обрачун с оцем Леоне не би желео да уђе, јер се у свој очински дом вратио с мутним и неодређеним осећањем глембајевске коби, са слутњом крви и злочина. Отуда ону наметнути разговор улази привидно индиферентан, сасвим конвенционално, отимајући се глембајевском императиву у себи, који га нагони у сукоб и драму, тежећи да се спасе бекством из глембајевске средине, од Глембајевих, од Глембаја у себи. Али глембајевска крв јача је у њему од свих његових свесних хтења и рационалних одлука. М уколико је он више утишава у себи (сетимо се само нервозне игре прстију с лулом, у првом чину!), утолико она више у њему ври и кључа, да би у тренутку кад отац безобзирно вређа његову детињски чисту успомену на мајку, која је у глембајевској атмосфери завршила самоубиством, превалила све свесне бране и бујицом шикнула, незаустављива, као апсолутни господар и победник. 5

Ни корене те глембајевске побуне против глембајевштине Крлежа не даје само у социјално-психолошкој детерминацији, као покушај отпадања од једне класе и прилажења другој, него настоји да их објасни, објективацијом своје замисли кроз личности, и на крвној супротности и нагонској мржњи између глембајевске лозе, чији је пунокрвни претставник Игнац Глембај, и породице ДаниелиБасилидес, венецијанско-грчког порекла, чија крв тече и у Глембајевом сину Леону. Отуда Леонова борба, ма колико симпатична по својим племенитим мотивима, као једна негација срама, безочности и људске накарадности, чије су оличење Глембајеви, није и не може бити, ни по инспирацији, ни по методу борбе, ни по њеним циљевима, примљена као друштвено типична. И ту, још једном, друштвено-историска концепција грађанске класе уступа место биолошко-кастинској: Глембајеви се, трули изнутра вековним процесом дегенерације, распадају сами од себе, по својим сопственим законима! Авет смрти, убистава и самоубистава, уметнички невероватно успешно оживљена, исто толико је њихов фатум — у Крлежиној визији историске поворке Глембајевих — колико и објективни друштвени процеси, у којима они у историској стварности — заувек ишчезавају са друштвене позорнице.

Када се једном буде правила студија о Крлежиној књижевној делатности, што је само један од неопходних задатака пред којима стоји наша савремена критика, — мислим “да ће централно место у свој његовој проблематици заузимати проблем хрватства. Тај проблем наметао се Крлежи, у свим етапама његовог књижевног развоја, у разним видовима и с разним степеном интензивности. Он је У њему изазивао час беспомоћне ламентације, час грандиозне лирско-натуралистичке визије, час бунтарске и револуционарне заносе, час оштре књижевне и социолошке анализе. Мада се у циклусу о Глембајевима још понајмање непосредно говори о хрватству, чини ми се да ће тај циклус, и у њему „Господа Глембајеви“ на првом месту, — уз „Хрватског бога: Марса“ и „Баладе Петрице Керемпуха“, — остати као Једна од најзначајнијих Крлежиних уметничких слика на ту тему, јер је више но и

"једна друга поткрепљена реалистички одабраним чињеницама, чак и.врло подроб"ним, које јој дају пуну боју животне уверљивости. Дата у еруптивном темпу

вулканске лаве, уз ромор кише и тутањ грмљавине, с аветном сенком смрти у

3 5 + 5 3 = 59 = у ни

ка

ће

к .. У. па аи

42 а

# 4