Наша књижевност

612 тј: > ; РЉЕј Наша књижевност

МУ ВАН АН Ра ЕНИ

ТРИ КОНЦЕРТА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

.

У протеклом месецу Београдска филхармонија, неуморна и предана раду, несебично се залажући за пропагирање истински уметничке музике, имала је свој ударнички максимум у броју иступања. Чињеница да чланови Београдске филхармоније нису искључиво радници на овом послу, да су они поред тога јоши припадници других симфонијских тела и наставници по музичким заводима, да од овог концертног музицирања они немају готово никакве материјалне добити, да Београдска филхармонија нема свог сталног искусног диригента — та чињеница доводи до тога да се у раду Филхармоније не осећа квалитативни успон у развојној линији, него врло немирни диаграм у квалитету извођења, често зависан и од диригента. Омогућити члановима Београдске филхармоније да буду само чланови овог оркестра, обезбедити — поред диригената гостију — сталног диригента који би се посветио само овом послу, значило би подићи уметнички ниво Београдске филхармоније и добити једно озбиљно уметничко тело, способно да решава и најсложеније музичке задатке. Овако, чланови Београдске филхармоније, свакодневно раскидани толиким дужностима које свака понаособ захтевају велике и физичке и интелектуалне напоре, са диригентима који исто тако обављају уметничке дужности на више страна, у својим постигнућима не дају праву слику својих уметничких могућности, те и критика мора те околности да има у виду, да их мери реалним мерилом и да их са признањем похвали за сваки успелији резултат.

Један од таквих успеха је извођење Седме симфоније Димитрија Шостаковића. Седма симфонија, названа и »лењинградска« писана је у најтежим данима совјетског човека. Лењинград је био опкољен, становништво је гладовало и мрзло се, живело је у физичком мраку, али је очувало светлост вере у ослобоБење и повратак у истински живот. Шта је давало снагу лењинградском становнику да издржи те муке и напоре» Шта је давало потстрека уметнику да под таквим околностима ствара Увереност у снагу и моћ отаџбинске одбране и победу над непријатељем. Шостакович је заједно са својим народом, заједно са најмањим становником Лењиновог града преживљавао те дане. ;

Речено је да су сви ови дани били тако необични, страшни, језиви и необухватни, да их је немогуће описати и уметнички уобличити. Међутим, овај страховити стихијски вртлог који је витлао над Европом пет гладних година, нашао је свог достојног уобличитеља у Дмитрију Шостаковичу. У музичком делу, масивном и масовном, Шостакович је дао израза прегнућима и узвишењу над стихијом која су показали совјетски народи.

»Врхунац светске уметности увек је везан са победама и тековинма народа« Ове речи самога Шостаковича могле би се допунити напоменом да су права уметничка дела продукт и резултат стремљења позитивних манифестација народних, њихове борбе, њиховог живота. Уметничко је оно дело које је везано за суштину народног живота, које, уобличава друштвену стварност. Формална лепота једног уметничког дела је празна ако његов садржај није црпљен из исконских дубина масовних тежњи. Кроз симфонију Шостаковича пулсира било