Наша књижевност

| | | |

су поразили у заједничкој борби Словенци, Хрвати и италијански антифашисти... =

Ми, културни радници земље која је у борби за спас цивилизације од фашистичког варварства дала више од 1,700.000 жртава изјављујемо своју пуну солидгрност са нашом словеначком и хрватском браћом и италијанским антифашистичким борцима, који у зони А“ Јулијске Крајине крваре под терором који се ни по чему не разликује од фашистичког, и на тај начин дајемо израза својој спремности да му пружимо сваку помоћ.

Ми апелујемо на културне раднике, на писце, уметнике, и научнике целога света а нарочито на оне из Енглеске и Америке, да придруже свој глас протеста нашем: да се престане са мучењима народа терорисањем и проливањем крви у Јулијској Крајини; да се одузме смртоносно оружје којим је војна управа наоружала фашистичке убице; да се омогући народу у зони »А« да на миран начин изрази своју вољу, која претставља исти идеал слободе, а који је гинуо четири године на страни уједињених народа, у борби против фашизма, за прикључење Југославији“. М.

Јулије Фучик. — У овом броју „Наше књижевности“ доносимо један део књиге „Репортажа писана с омчом о врату“ од Јулија Фучика. Ова књига заслужује нарочиту пажњу наших читалаца како због своје садржине, тако и због личности писца и због околности под којима је писана,

Јулије Фучик је познати чешки публициста, књижевни критичар и борац против фашизма, Пре рата био је члан редакције листа »Киде ргауо«, органа комунистичке партије Чехословачке. Био је такође уредник напредног недељног часописа »Туогђа«. Написао је велики број најразноврснијих чланака, од којих велики део непосредно ра-

_ справља о питањима књижевности и

културе. Познате су и његове репортаже, у којима јасно и оштро третира разна социјална и политичка питања.

Најзначајније је његово дело „Земља У којој данас значи јуче“. То је изврсна репортажа о Совјетском Савезу о индустријализацији и колективизације о огромном полету у свим областима економског и културног живота велике совјетске земље, о џиновским корацима у изградњи социјализма на једној шестини земљине кугле.

После окупације Чехословачке 1939 године Фучик се истакао као један од најпожртвованијих бораца за слободу и независност чешког и словачког народа против немачког фашизма. Комунистичка партија Чехословачке поверила му је један од најодговорнијих 34датака у чешком покрету отпора. Године 1942 овај неуморни организатор и смели антифашистички борац пао је у руке гестаповаца. Брутална тортура,;којој су га подвргли немачки џелати, није могла сломити његов борбени дух. Цео свој живот посветио је добру свога народа, а када је дошао час, он је без колебања жртвовао свој живот у борби против фашизма. Погубљен је 1943 године.

Књигу „Репортажа са вешала“ написао је Фучик у затвору, у очекивању смртне казне. Писао ју је на малим комадићима хартије, које је преко поверљивих. људи достављао друговима ван затвора.

Једна основна особина придаје књизи нарочиту вредност. Њу је писао човек који је потпуно сигурно знао да га очекује смрт, да нема никаквих изгледа да се може спасти из канџи немачких фашиста. То казује и наслов књиге — њу је Фучик писао, тако рећиу „с омчом на врату“. Али из књиге избија дубоки, борбени оптимизам, несаломљива вера у победу Црвене армије, у будућност чешког народа. Иако је волео живот, и баш зато што је волео живот, Фучик не жали што ће умрети, јер се борио за слободни и срећни живот будућих поколења чешког народа. Он жали само што је лишен могућности да се и даље посвети борби против фашизма — за радничку класу, за свој народ, за бољи живот човечанства .