Наша књижевност

Фучикова књига је не само значајно сведочанство о борби чешког народа против немачких поробљивача,

него и дубок људски | докуменат и од-

лично књижевно дело. нај:

Е о“.

Уз приповетку Марије Шћепанске. — Писац приповетке >Месеци«, Марија Шћепанска, једна је од младих и до сад мало познатих пољских књижевница, напредна и талентована. Окупациске дане своје отаџбине провела је у Варшави, а »Месеци« су једно од њених првих запажених дела.

Приповетка је преведена из Митерарно-критичарског часописа »Творчошћ«једног од најугледнијих часописа ослобођене, демократске Пољске,

Из наше културне хронике. Удружење књижевника у Београду. и неколико других културно-уметничких установа, у току месеца марта, а месеца априла у још већој мери, развили су један живљи активитет који значи прилично значајан корак у њиховом раду и у нашем културном животу. Тај активитет развија се као плод

последњег великог састанка Удружења

књижевника у фебруару и плана у првомајском такмичењу, који су створиле скоро све наше културне установе: О целисходности тих планова и о начину њиховог извршавања и заиста

плодоносног остваривања нужно би било опширније говорити, нарочито данас, када располажемо у томе по-

гледу са доста искуства. Можда је један од основних недостатака што се, кад се прешло на реализацију, нису успешно савладале све тешкоће, у првом реду организационе. Реч је о иступању група књижевника, Народног позоришта, Радиостанице, Музичке академије и других установа у индустриским предузећима и нашим војним јединицама, Па ипак, активитет је био релативно знатан, и поступно је растао, што значи да су и искуства правилније коришћена и да ће се тешкоће, касније, потпуно савладати. Најзначајнија је чињеница несумњиво та што су ни Удружење књижевника И остале

културно-уметничке установе потврдиле и тим својим активитетом неопходност свог тесног контакта са нашим најширим народним слојевима, а у пр-

вом реду са радништвом, и то у моментима када оно улаже максималне напоре да оствари задатке обнове и изградње.

У току марта и априла одабране групе из Народног позоришта, са лепим уметничким програмом, иступиле су осам пута у Београду и ван Београда, по разним нашим истакнутим индустриским заводима, војним јединицама и болницама, бесплатно, омогућујући на тај начин да присуствују извођењу заинста уметничких програма и они који, нарочито данас, за то ретко имају прилике и манифестујући тиме своје тежње да уметност постане заиста својина наших најширих народних слојева. Најактивнија је у тој кампањи до сада била несумњиво Радио-станица са својим групама, које су обишле у истом временском периоду 24 индустриска предузећа, војних јединица и болница. Оркестар Дома Југословенске армије изводио је своје програме у осам установа. Удружење књижевника у Београду, поред редовних књижевних вечери средом у сали Правног факултета У корист Фонда за сузбијање неписмености, које је организовао Културнопросветни одбор Београда, до сада је обишло четири установе. Сем наведених, треба истаћи и концерте Музичке академије као и делатност Централне фолклорне групе.

Ови први кораци наших културних радника на успостављању такве врсте контакта са публиком према којој У првом реду треба да се оријентишу, драгоцено су искуство за наше уметнике. Са много недостатака у организационом погледу у првом реду, онћ су ипак допринели нашим уметницима да са нашим радницима и нашом стварношћу створе један значајан, својеврстан и плодан контакт. Несумњиво је да је тај контакт нужно у даљем раду продубити што више да би дао још боље и пуне резултате и за њихов даљи стваралачки рад као уметника и за по-