Наша књижевност

оу У Е

ПРИ ЕР Љ иЗрру ~

Тј

500 | : Наша књижевност Е

„пролазним", „временским“. „Дела ће моја бити заборављена“ — јадао се он. Али његова дела нису заборављена и никад неће бити заборављена. бази због тога што он није у својим делима генијалном снагом поставио „ванвременске" проблеме, већ оне основне и актуелне проблеме свога доба којим су се људи бавили кроз цело историско раздобље.

Таква је уопште виша улога уметника.

На тај начин и с те стране — са стране везе између уметника и садашњице, одрицање тенденциозности уметности тврђење да је њихова природа безидејна, ванисториска у противречености је са целокупним искуством, са свима законима уметности.

Наша совјетска литература је најидејнија литература у свету. И литература и њени творци, совјеттски писци, поносе се својом тенденциозношћу, јер да поновимо још једанпут, при крају, та тенденциозност је у складу са најдубљим животним интересима човечанства. •

(Превела с руског НЕРА Ђ. ПРИКЕЛМАЈЕР) М. РОЗЕНТАЛ

Франциско Гдја: |о5 Резазтез де ја Смета (Ужаси рата)