Наша књижевност

а требало је разумети друго, Тиме Шчедрин и објашњава двојство што га је спроводио, од странице до странице, током дугогодишњег књижевног рада.

Ипак, у наведеном објашњењу Шчедрин има право само упола. Раздвојеност, двојство шчедринске сатире, има и један други узрок, узрок више органски. Идеали Салтиковљеви су мутни и расплинути, Писац се мучи у немоћној мржњи против режима, али свог одређеног програма нема. Мсмејава интелигенцију свом снагом њему својственог сарказма, а на крају крајева увек се изнова њој обраћа. Мрзи стари спахиски поредак, бори се против остатка робовања до последњих дана свога живота, али још више мрзи нове форме капиталистичке експлоатације — страсно се бори и против њих.

У време када су још народњаци потпуно били уверени у своје исправно гледиште и бранили позиције изузетног положаја Русије, које ће, веле, мимоићи капитализам, — Салтиков-Шчедрин у „Животним ситницама“ (друга половина 80-тих година) отворено признаје долазак и настањивање „Гаравка“ (тако се језиком Шчедриновим зове руски национални капитализам). Још боље: Шчедрин (увод у „Животне ситнице“) полаже рачун о историској мисији пролетаријата. Он брани интересе радничких маса, и баш у пролетаријату види ону класу чије ће ступање на друштвену арену обновити друштво. Ипак, овде није потребно преувеличавати Сатликовљеве концепције. Како замишља писац то иступање пролетаријата Шчедрин се боји „нере-

„боји се даха револуције; оперише тим привиђењем „нереда“ у својим разлагањима и позива да се предупреди насилно иступање радничке класе; чак пружа читав број рецепата да би се избегли „нереди“. Указује, на примеру Западне Европе какву страшну и неотклоњиву снагу рађа капитализам у лицу пролетаријата. Све то писац схвата. Исто тако увиђа и заслепљеност народњака, схвата да би их што пре требало убедити да капитализам у Русији није фикција, и Шчедрин посвећује више страница тим доказима. Исто тако треба напустити сваку наду у погледу општине: време је да се одбаци брбљање о општини, основној ћелији социјализма. — Шчедрин се зау_ ставља и ту и објашњава свој однос према општини.

Шчедрин је у раној младости био по убеђењу социјалиста-утописта. Идеје социјалних утопија француске, школе владале су тада напредним круговима престоничке омладине. Шчедрин се њима страсно заносио. Био је у кружоку Петрашевског. Трагове социјалистичких тенденција налазимо у роману „Заплетена ствар“, због кога је писац послат у прогонство у Вјатку. У каснијим својим разлагањима Шчедрин подвргава систем социјалистичке утопије суровој критици, пошто је далек од практичног живота. :

У периоду „Губернијских скица“ (крај 50-тих година), Шчедрин се врло кратко време заносио славенофилством. Тај летимични занос је брзо прошао. Поводом смрти једнога од стубова славенофил-