Наша књижевност

Салтиков-Шчедрин | Пе | 525

простака, и читаоца пријатеља. О првом — не вреди ни говорити: то су мрачњаци, реакционари. Други су кумови првих, резерва „непријатеља“, одакле последњи попуњавају своје проређене кадрове. Шта да се ради» На кога да се рачуна» На читаоца — простакар На оне које је реформа „извукла из шкрипца на слободу“ Кога је доба извукло из звања „мрачнога човека“> Шта се од њега може очекивати2 Зар то није човек без нарочитих изгледа пред собомг И непријатељи и солидни очекују унапред почасти, места, ордене, а простак ишчекује једно: „да га ни за један једини дан не оштете“. Па зар се може у њега надати2

Постоји четврта категорија читалаца: читалац пријатељ. Али се он „снуждио, изгубио у гомили, и сазнати где се налази, напросто је тешко“. Златни век револуционарне, напредне, свесне интелигенције је прошао. Ситна буржоазија, пучани, окренули су се другом својом страном: чисто малограђанском. Место хероја-борца заузео је грађанин, средњи век, ропска душа, плашљивац, који се највише бави личним интересима. О њему сада пише Салтиков, исмејавајући, прези-

рући и цртајући дивоте „савремене идиле“. Обични укус. Сива лица, вулгарне мисли...

Наравно, за револуционаре који су прележали народњачке богиње и који се сада скупљају око „групе слободног рада“, да хоризонти нису изгледали мрачни. Али је за Салтикова све било у прошлости, Оно што долази чинило му се мрачније од олује „Салтиков пати, сам себи полаже рачуна о своме расположењу и пише: „Пошеховац сада само мисли: види какав је!... и кад би бар иједна либерална свиња показала своје саучешће!“ Али је „либерална свиња“ зато и постојала да би осигурала своје свињско лице, такав је историски удес, и узалуд је Шчедрин врбовао за либерализам — ,слепачки, подли, прљави и зверски либерализам“ — како га је жигосао Лењин. Нешто раније писао је Шчедрин Ањенкову: „Тешко је живети данашњем савременом Русу, и помало стидно. У осталом, стидно је многима, а већина људи такозваних културних живи просто без стида. Пробудити стид, то је најзахвалнија тема за данашњицу, за литературну обраду и трудим се, по могућству, да је се дотакнем“.

Уосталом, Салтиков — Шчедрин довољно је био трезвен да разуме да је савест немерљив фактор, и врло фино примећује: „Кад ми до ушију дође реч стид, увек ми изгледа да ми је поред ушију пролетела мува...“ („Разноврсна писма“).

„Одвратан спој државно либералних фраза са малограђанским моралом“ морао је бити одвратан и Салтикову-Шчедрину, који се целог живота борио-против буржоаског либерализма у свим његовим облицима. Расположење тих година Шчедрин је жигосао у ниже наведеним редовима: „Зна ли читалац шта то значи „пет минута“2 — Наравно, зна. Не постоји Рус који није обрачунао тих пет минута, седећи у соби

РГ УН

Савка рак а

ње

3 | 5 4 % 3 55 3