Наша књижевност

ИЦ са таи кв кир а ама ) 5 2 = у

528 Наша књижевност

ума и срца. За гоподу Хајдене је образованост-танушни лак, дресираност, „натученост“ џентлменским формама у извршавању најгрубљих и најпрљавијих политичких послова. Јер сав октобризам, сва Хајденова „обнова мирним путем“, сви преговори са Столипинцима после распуштања 1 Думе били су у ствари вршење најгрубље и најпрљавије ствари, стварање да се што сигурније, што лукавије, што вештије, што чвршће изнутра, што неприметније споља, заштите права племенитог руског племства помоћу крви и зноја милиона „сељаштва“, које су ти Хајдени увек и непрекидно глобили, и до 1861 године, и после 1861 године и после 1905 године.

Још су Њекрасов и Салтиков учили руско друштво да сагледа под углађеним налицканом спољашношћу образованог спахије његове прождрљиве интересе, учили га да мрзи лицемерност и бездушност сличних типова, а савремени руски интелектуалац, који се сматра чуварем демократског настедства кадетске партије:) или кадетских навијача учи народ покварености и одушевљава се својом непристрасношћу беспартијца демократе. Призор готово одвратнији од призора подвига Дубасова и Столипина...

— Хајден је био „човек“, — загрцнуо се од одушевљења салонски демократа. Хајден је био хуман. · .

Ово разнежавање поводом Хајденове хуманости натерује нас да се сетимо не само Њекрасова и Салтикова, већ и „Ловчевих записа“ Тургењевљевих. Пред нама је — образован спахија, културан, благог опхођења, с европском глазуром. Спахија части госте вином и води узвишене разговоре. „Зашто вино није загрејано2“ пита лакеја. Лакеј ћути и бледи. Спахија звони и, не подижући глас, говори слузи који је ушао: „Што се тиче Фјодора... издати заповести“).

Ево вам сличице Хајденовске „хуманости“ или хуманости а ]а Хајден. Тургењевски спахија је такође „хуман“ човек... у упоређењу са Салтичихом толико хуман, да пример, да не иде сам у коњушницу, да пази да ли су добро издате заповести да се Фјодор ишиба. Толико је хуман, да се не брине о потапању у слану воду бичева, којима шибају Фјодора. Он, тај спахија, неће себи дозволити ни да удари, ни да подвикне на лакеја, он само „издаје заповести“ поиздаље, као образован човек, на благ, хуман начин, без вике, без скандала, без „јавног учешћа“... ; АН ЈА | Иста таква је Хајденова хуманост. Сам не учествује У шибању

и мучењу сељака с Луженовским и Филоновцима. Није ишао с ка: зненим експедицијама с Рененкампфима и Милерима-Закомељскима. Није пуцао на Москву заједно са Дубасовом. Био је толико хуман, 1 да се уздржао од оваквих подвига, остављајући сличним јунацима

| 1) Кадети су показали сто пута више понизности у оцени Хајдена него господа из „Товаришча“. Узели смо последње као узор демократизма пристојних људи, руског „друштва“.

2) Тургењевски „земљепоседник“ је земљепоседник Пеночкин из приче „БуУРмистр“ у Ловчевим записима.