Наша књижевност

Опет ударци рукама, ногама.

=— Магзећ!

Сместише ме у ауто. Револвери непрекидно у мене уперени. Путем почиње саслушање.

— Ко сиг + /

— Професор Хорак. с

— Лажеш!

Слежем раменима.

— Седи, или пуцам!

— Пуцајте!

Уместо куршума, само ударац песницом.

Мимбилазимо се са трамвајем. Чини ми се да је окићен белим венцима. Свадбени трамвај, сада, ноћу» Ваљда почиње грозница.

Печкова палата. Мислио сам да жив нећу никада у њу крочити. Сада трком до четвртог спрата. Аха, славно П-А 1, антикомунистичко одељење. Рекао бих да сам чак радознао.

Дугачки, мршави комесар који је извео напад гура револвер у џеп и одводи ме у своју канцеларију. Припаљује ми цигарету.

— Ко сиг

— Професор Хорак. а

— Лажеш!

Сат на његовом доручју показује једанаест.

— Претресите га! ;

Почиње претрес. Свлаче ме.

; — Има легитимацију. > — На име» | — Професор Хорак.

— Проверити!

Телефон.

— Наравно, није пријављен. Легитимација је лажна.

_—— Ко ти је даог Е

— Полиција. . -

Први ударац штапом. Други. Трећи. Треба ли да их бројим» Ову статистику, младићу, никада нигде нећеш одати. У

— Име Говори! Адресуг Говори! С ким си се дружио» Говори! Станови» Говори! Говори! Говори! Или ћемо те пребити!

Колико ли удараца може да издржи здрав човек»

Радио урла поноћ. Кафане се затварају, последњи гости се враћају кућама, љубавници цупкају пред вратима и не могу да се раставе. Дугачки, мршави комесар ступа у собу с веселим осмехом: Е

/ — Све у реду — господине новинаре» Е у Ко им је то рекао2 Јелинкови> Фридови» Та ни они не знају моје име! '

— Видиш, све знамо. Говори! Буди разуман! Специјалан речник! Бити разуман — издати.