Наша књижевност

и И а а

5:

О идејном и тендециозном у уметности 489

„Поетско осећање има много зајенничког са мистичним осећањем.“ „Песник збиља ствара несвесно.“

„Уметничка критика, која сама по себи не би била уметничко деЛО, не би имала никаквих грађанских права у свету уметности,“

ПИ Де пива ел

Али се не може навести ниједан уметник на свету за кога се може рећи да је нетенденциозан, независно од тога да ли он, свесно или несвесно, у својим делима заступа једну или другу идеју.

Баш најобјективнији друштвени живот, правци различитих група, класа, борба између супротних праваца и интереса, скроз су прожети тенденциозношћу. Уметник не живи у безваздушном простору и друштвена борба, чији је он савременик, хтео или не хтео, свесно или несвесно, ма на који начин ће оставити трага у свакој његовој речи, свакој његовој мисли. Цела је ствар у томе, какве ће изразе дати та борба у делима уметника и која ће тенденција превагнути. тенденција прогресивних, напредних класа или тенденција реакционарних класа, које су своје преживеле. Наравно, уметник може да има у себи више разних тенденција и стремљења, који се сукобљавају, он се може повући у себе и створити себи ко зна какав фантастични свет, до којег не допиру пенушави таласи океана данашњице, Али ко би могао да тврди да је природа таквог уметника нетенденциозна2 Напротив, свако ће рећи да је такав уметник необично тенденциозан, да је то тенденциозност малограђанина, свакидашњег човека, ситног створа, који својом „нетенденциозношћу“ помаже старе снаге света, Ниједан уметник — било да је то геније или обичан човек — не може ићи ван граница свога времена и његових сукоба, који обележавају то време.

„Песникова личност — писао је Бјељински — није нешто што постоји само за себе, ван сваке појаве споља. Пре свега другог — песник је човек, затим грађанин своје земље, дете свога доба. И на њега, као и на остале, утичу дух народа и дух времена.“

И Бјељински је био потпуно и праву уопштавајући у тим речима све најбоље што се налазило у светској и руској књижевности, био је у праву кад је говорио да дух времена у истој мери утиче на уметника као и на сваког другог, у некој другој области живота, Неко ко би се усудио да тврди да су филозоф, економист, правник, политичар без тенденција, просто би га исмејали. А ипак, има их још код нас који озбиљно сматрају да се тако може говорити о уметнику.

На тај начин, питање се преноси с једног плана на други, С плана расуђивања о томе да ли је тенденциозна или није уметникова природа, на план решења питања: каква тенденција помаже уметнику да ствара праву уметност, а каква тенденција смета, штети уметностиг То је једино дозвољено и заиста научно постављено питање, У томе је суштина питања о тенденциозности уметности и уметника,

Ту