Наша књижевност

104 Наша књижевност

чизмама. Из Београда дошао учитељев Коста, који тамо учи шумарство, Однекуд се ту нашла из оближњега Санџака, па сад ради с пр“ вим разредом, и учитељица Рада, плава, чиста у својој младеначкој свежини, и чврста да свима и нехотице замичу очи за њом. Па два калуђера: један с југа, сав као од камена, а други из Фрушке Горе, сав свилен.

Има још добеглица, али оне су ретко у овом друштву. Јеврејин трговац са женом и две кћери, Миром и Елвиром. Он је сад чикаЛука. Натукао неке исцепане сељачке чакшире, па онако необријан масан — прави ашчија из манастирске мађупнице. Познаници учитељеви —- сетили га се у невољи, а он човека и жену склонио у кујну манастирску. Девојке су по цео дан у школи, код учитељевих, само ноћивају код бакалина. Весео је човечуљак чика-Лука, шерет и шаљивчина, од оних наших дорћолских Јевреја што воле да прегреше у српском друштву, да „мезну“ прасетине и да на славским ручковима отегну старинске севдалинке. Свестан је чика-Лука своје невоље и зато се забио у кујну, али некипут не може да се уздржи, па и он дође на ракију у павиљон.

Млади архимандрит Серафим служи шљивовицу и умирује кад букне препирка, Њему је то друштво и пријатно и угодно. Све преза да однекуд не бану Немци или ксгод од нове власти, коју је Недић поставио, а стрепи и сд гостију: час од једног, час од другога, јер су сад људи свакојаки. Али му је ипак угодно као светском човеку који је учио теологију на протестантским факултетима на западу. Нарочито му је пријатно што је сад ту, у школи крај манастира, и ова лепа девојка, госпођица Рада. Он је однекуд из Баната и привлачи га ова планинска девојка, њено здравље, јасно око, младост и лепота што умеравају и усклађују њену сељачку једрину.

Радино присуство донекле спречава да се прекрше границе у овом друштву у коме сваки човек има друкчије мишљење, другу веру " другу нарав.

Капетан-Ђорђе се сваких десетак дана изгуби негде, а кад се врати, расположен је и значајно тајанствен. Из његових завијених речи као да избија мирис барута.

И писар Пуниша оде каткад на дан-два. Он иде у срез код Недићева начелника, а кад се врати, затвара се у собу и тамо као дл саставља некакве спискове. Око њега се стално врзмају бивши надзорници из рудника и неки непознати људи навраћају код њега.

Учитељев Коста му је сасвим противан па се сваки час свађа < њим и са калуђером из Македоније. Коста мисли сасвим друкчије.

__ То само нагони и навике из вас говоре, рецидиве прошлости. Има да дође нови живот у овој земљи радника и сељака...

Сиромах домаћин игра између њих; рад је да сваком госту угоди, али једино успева да их за часак помири и зато сваки дан смањује оброк шљивовице.